НАШИ СМО – Клај клај
Зашто једноставно, кад може компликовано. Том крилатицом се, изгледа, руководе они који би да уведу “ред” и реше проблем недостатка паркинг-места у Лозници. Шта нас очекује тог ”дана де” 18. новембра, када почиње примена скупштинске одлуке о променама зона паркирања и ограничења паркирања у црвеној зони? Многи се унапред хватају за главу.
Дакле, друга зона је поцрвенела и у њој може да се паркира возило само на два сата (код Лидл-а смањили на сат и по). Како то изгледа у пракси – ако немате где да паркирате а журите на посао, оставите свог љубимца у “црвеном” и после два сата изађете с посла и тражите друго место за паркирање. То је, додуше, добро за здравље, јер се крећете, не седите дуго, дође вам као пауза (ако вам надлежни дозволе да изађете). У противном, морате долазити на посао доста раније како бисте “ухватили” неко празно место на периферији града и онда, полако, клај клај до посла.
Овакво решење има и својих предности. Време ће показати да ће Физикално у болници можда имати мање посла јер ће се људи више кретати па ће бити и мање проблема са кичмом. Додуше, када почне снег и лед, биће више посла за Ортопедију а после и за Физикално јер ће се људи клизати, па ће падати. Добро, можда неће бити тако страшна зима, сви ти силни прогностичари (намножило их се, некада је био само Каменко Катић и све је било у реду) само плаше народ разним непогодама. Те биће најстрашнија зима, снег, лед, ветар… Као да то никада до сада није било.
И тако ћемо се шетати јер нема градског аутобуса нити трамваја, као у већим градовима од којих смо пресликали ограничење паркирања у црвеној зони и “соколово око”. Па што не пресликасмо трамваје, позориште, биоскоп, Мекдоналдс… Пре ћемо изнајмити или купити паук-возило, него што ћемо наћи још које место за уређење паркинга или не дај боже, почети са изградњом градске гараже која би увелико решила проблем намучених грађана и гостију који дођу у овај град. Те биће тамо, те биће овамо, онамо. Београд деценијама чека метро, а ми једну “пишљиву” гаражу. А удисали бисмо и чистији ваздух јер мање је кружења по граду у “потрази за срећком” – паркинг-местом а самим тим и мање издувних гасова који се шире и дижу све до тераса на којима се вијори опран веш (који ће морати поново да перу).
Да ли ће црвена зона бити полупразна јер ће ту паркирати само они који долазе да би нешто платили, купили на брзака, имају судски позив за процес који се, ваљда, неће одужити, они који су дошли у град да се виде с момком, девојком, да поседе у кафани, али пази, не дуже од 120 минута.
Међутим, с обзиром на то да су и цене паркирања отишле у небеса, питање је да ли ће и ко паркирати на тим местима. Ето, све је опет у духу бољег здравља. У ствари, то је и крајњи циљ овакве одлуке, брига о народу, да се здравије живи, да се шета, упознаје. Побољшаће се и међуљудски односи, неће више бити толико свађа око паркинг-места – ко је први дошао, психопате ће имати мање посла јер неће имати коме да буше гуме, на кружном току у граду неће бити гужви у шпицу пошто су аутомобили паркирани на периферији, далеко од центра града. Ко живи у удаљеним зградама, такође ће долазити на посао пешке, неће користити ауто који је уредно паркиран на блоковском паркингу (који је, такође, поскупео).
Уосталом, навикли смо на поскупљења, у овој години поскупела је у граду и вода и канализација тамо где је има (а нема је свуда), изношење смећа, погребне услуге, сахрањивање, скупљи су струја и гас, поскупеле намирнице… Све скупо. Изгледа да је живот постао најјефтинији. После трагедије у Новом Саду, сигурна сам да су и они највернији изгубили поверење у оне што само раде и граде, журе да стигну рокове, не контролишу. Зато имамо урушавање тек реновираног, изграђеног, тек урађени путеви се поправљају, а плаћени су и преплаћени. Али, све ће то народ на крају платити кроз путарине за ауто-пут, брзи пут, а чусмо, биће и за магистрални. Најгоре је када се осећате небезбедно на јавним местима, колективно смо угрожени, стално гледамо да ли ће се нешто урушити, да ли ће нам нешто пасти на главу, да ли ћемо упасти у рупу (ако неко није ставио мотку као упозорење), да ли је оно што купујемо безбедно јер мало-мало па се неки лек или производ повуче из продаје. Када се све погледа, паркирање је само кап у мору проблема.
Углавном, ходање препоручују и лекари, мада је за то потребна добра обућа. А и то кошта.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
