НАШИ СМО – Чоколада
Октобар је од прекјуче за нама, до краја године још “округло” два месеца, таман да се човек запита да ли да то схвати као добру или лошу ствар. Добру зато што је преживео још једно лето за које се на почетку није знало какве ће нове недаће донети, а било их је напретек, или лошу јер пролете још дванаест месеци надања у испуњење свих оних жеља које смо једни другима пожелели у поноћ када смо дочекали први јануар, а од тога се ништа или тек мало тога остварило.
Година ко година, рекли би неки, али месец који смо управо отцепили с календара двадесетчетврте остаће по много чему запамћен, барем у нашем граду. Било је протеста против евентуалног отварања рудника литијума у Горњим Недељицама и околини, као и убеђивања на различите начине да нам то доноси бољитак, али било је и препуцавања на ову тему у Народној скупштини. Испливале су нове полемике, боље рећи свађе, између оних који су за и који су против “копања”, оптужбе са или без аргумената, ваљда ће некада неко то све послагати и утврдити, а остали смо и без “главе куће”, која је две деценије била на челу града и, на крају, отишла са те функције. Неопозива оставка и то је то. Но, то јесте догађај који је обележио протекле две недеље у Лозници али не и тема овог текста.
Већ по обичају, док се у држави (или граду) нешто кува, или је већ узаврело, мало даље од “шпорета” дешавају се друге ствари које нам свакодневно отежавају живот и опомињу да се данас не може трошити исто пара као јуче, а да се при том купи иста количина и квалитет робе. Да плата стоји а цене рипају.
Дакле, тема ове приче је најобичнија чоколада за кување, она која се може и грицкати “на суво”, али је много кориснија када се употреби за мешњу колача или омиљене торте, на пример “реформе”. У једном од трговинских ланаца, чијих неколико радњи имамо и у Лозници, та чоколада је преко ноћи осванула са астрономском ценом, или ми се, можда, то само чини, не знам, од скоро 900 динара (словима – деветсто динара)! Било је, богу хвала, разлога да се овог октобра месе колачи и почасте гости, па се и чоколада куповала више него обично. Та цена од близу 900 динара за 300 грама чоколаде је деловала скоро невероватно, као случајна грешка или колатерална штета посла неког рачуновође. На каси на постављено питање трговкињи о чему се ради, зашто обична чоколада кошта толико, уз “кисео осмех” уследио је класичан одговор данашњег Србина – Прооопаст!
Е, сад, могло би се на тему те чоколаде писати нашироко, анализирати стање у свету, тржишна маржа и томе слично, али све може да стане и у једно кратко објашњење, боље рећи констатацију да је иста та чоколада, од три стотине грама, у јуну (знам из истих ралога које сам навео и за октобар) коштала три пута мање. чак је често била и “на акцији”, па су се две добијале по цени мањој него што је била од неког другог произвођача једна. Признати се мора, тешко нам је свима пала и нецташица “плазма” кекса због недаће која је захватила фабрику, али смо нашли замену кроз “плазмичак”, нешто ситнији али истог укуса. Међутим, дати за триста грама чоколаде скоро хиљадарку, није било лако. Кажем било, јер је, срећом та иста чоколада “враћена” на стару-нову цену, и сад је нешто мање од 600 динара. Да ли је и ово реално, не знам, али је мање а, ипак, знатно више од оне од пре пар месеци.
Да се свет не врти око чоколаде, јасно је и када поменемо паркирање возила, цена је и ту коригована и ускоро ће ступити на снагу. Поскупљење је очигледно, али и проширење црвене зоне која ће обухватити и неке улице у којима је пословични “кркљанац” и “борба” за паркинг-место. Кад ће “паук” или градска гаража, не зна се.
Ето, по извештајима са недавног Сајма књига у Београду, чини се да су још једино књиге задржале пристојне цене. Када ухватите талас акције, можете купити и три књиге за једну чоколаду. Издавачи су задовољни продајом, још само да народ све то купљено прочита и понешто примени у животу, макар и не јео “реформу”.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
