НАШИ СМО – НЕ
Мада је то кратка реч, многима је тешко да је изговоре из разних разлога. Због тога што некоме нису рекли НЕ, многи се после кају, ”једу”, секирају, краће, или дуже време, преиспитују и трпе краткорочне, или дугорочне последице. Углавном нисмо васпитани да кажемо НЕ, поента је да треба бити фин, предусретљив, учтив, помоћи другоме, наћи му се при руци, а онда они који то умеју, или неће да цене, злоупотребљавају попустљивост, наивност, или доброту људи који нису научени, ни навикнути да дају негативан одговор.
Уче нас погрешно. Они који су на време схватили магичну моћ једноставног НЕ себе су поштедели милион перипетија, главобоља, непријатности у које би се сами увалили. То НЕ је кључ за успостављање граница према спољњем свету, очување унутрашњег мира, миран сан, и непотребно исцрпљивање зарад оних који, најчешће, такву жртву уопште не цене. Сетите се колико сте пута некоме нешто учинили, милион пута рекли ДА, а онда је прво НЕ избрисало сва ДА и постали сте ”негативац” у очима друге особе. Пука пристојност, осећај дужности, потреба угађања другима, уканали човека само тако и шаље поруку да се са њим може лако управљати, чак и манипулисати јер тај пристаје на све. НЕ је важно увек и свуда.
Треба научити децу, дечаке, а можда још више девојчице, да умеју, смеју и могу рећи НЕ. У игри, школи, на послу, у партнерским односима. Колико девојака, жена живи несрећан живот јер нису научиле свом мушкарцу да кажу НЕ. Да неће да га трпе грубог, неодговорног, неуредног, безосећајног, лажљивог, или далеко било, насилног. НЕ је граница, бедем да се заштите, не пристају на све, а уз престанак бриге о оном погубном ”шта ће народ рећи”, коктел који много тога чини лакшим, мирнијим и сигурнијим.
Треба умети казати НЕ на послу, ако сте жртва мобинга, непристојних понуда, неадекватног третмана, нередовног плаћања, шиканирања у сваком облику. Не треба пристајати на захтеве послодавца који нису у складу са законом, са природом посла који радите, који немају везе са радом, већ спадају у домен притисака, уцена, претњи. НЕ ће такве ликове одбити од вас, а вама донети мир да послодавцу више не падају такве мисли на ум када сте ви у питању. Све што човеку руши достојанство, захтеви које треба да испуни против своје воље, заслужује једноставно НЕ.
Исти одговор заслужују и они који под плаштом патриотизма траже подршку која се не заснива на доброј вољи, већ на уценама, застрашивањима, чак претњама да ће свако евентуално одбијање имати озбиљне последице по онога ко је казао НЕ. Поштен човек, који живи од свог рада, плаћа порез, не бави се криминалом, живи у складу са земаљским и небеским законима не мора да се потчињава никоме и ничему. Све што се коси са његовим моралним кодексом, што је контра његовој етици и схватањима части заслужује НЕ. То НЕ је израз самопоштовања, непристајања на све и свашта, а онда, хтели, или не, то почну да цене и они који покушавају да наметну своју вољу, глуме богове на земљи, јер се покаже да када наиђу на зид и нису толико силни као док им све иде глатко.
НЕ је разумно и пожељно рећи када се захтева да потпишете нешто због чега можете завршити иза решетака, да приступите организацији која не дели ваша схватања и интересе, на све што вам ремети планове, схватања, нарушава унутрашњи мир. Хоће ли се то НЕ увек и свима свидети уопште није битно, битно је да спавате мирно, и да сте пред собом чисти. Ваше НЕ не мора да прати никакво објашњавање, правдање, снисходљивост, то НЕ је право свакога да одбије оно што не жели.
Научити рећи НЕ, као и не бринути шта ко мисли о вама, односно ”шта ће људи рећи”, пут је до нирване, сачуваних живаца и достојанства. Увек ће бити оних који мисле да све знају, паметују, у недостатку аргумената користе личне увреде, настоје да омаловаже, исмеју, понизе, клевећу, али за такве постоји формула ”што је глава празнија, то је безобразнија”, а има и оно сасвим прикладно ”пси лају, каравани пролазе”, или још боље, и најтачније, ”није важно шта, већ ко каже”. Ту је исто важно НЕ, не примећивати, не реаговати, не хајати, не трошити време на небитан свет.
Ваше НЕ неће бити историјско као оно чувено из ’48, али је вредно за мирну главу и чврст сан. НЕ мора човек да пристаје, нити трпи све,
и зато од раних дана треба говорити када год је потребно – НЕ. Да је већина то научила на време много тога било би другачије, али никад није касно. Зар НЕ?
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
