ДЕО ЛОЗНИЧКЕ ОПОЗИЦИЈЕ – Уздржаност као неприхватање
Одборници Демократске Странке (ДС), Странке слободе и правде (ССП), Нове демократске странке Србије (НДСС), Народног покрета Србије (НПС), Покрета слободних грађана (ПСГ) и Групе грађана „Смело“ (ГГС), одржали су данас у просторијама лозничких демократа конференцију за медије. Они су изнели ставове о недавној, како су навели, уздржаности одборника Скупштине Лознице на предлог иницијативе опозиционих странака о оснивању градских општина Драгинац, Лешница и Бања Ковиљача. Томислав Чотрић (ДС) је подсетио да су одборници опозиције на последњој седници Скупштине града једногласно гласали да се на дневни ред стави предлог о оснивању градских општина, а да је владајућа већина била уздржана.
– Данас се и обраћамо с намером да грађани разумеју о чему се ради. Први пут у историји нашег парламента се десило да је власт била уздржана код ове одлуке, нису били против, што је знак да смо ми били у праву. Сматрамо да грађани треба да разумеју која су њихова права која би могли да остваре оснивањем ових градских општина – рекао је Чотрић.
Одборник ГГС Драган Пајић је подсетио да су они непосредно пре ове седнице организовали трибину на којој је говорио политиколог Цвијетин Миливојевић управо о децентрализацији и формирању градских општина.
– Потом је дошло до концезуса међу опозицијом да је то једини начин да ти насељени простори престану даље да тону. Без оснивања градских општина нема шансе за напредак, развој и живот. Зато грађанима у тим подручјима треба дати да одлучују о средствима која сами убирају, а која се сливају у буџет локалне самоуправе. Један од начина да тако не буде јесте управо то да град враћа одређен новац у те месне заједнице. Овако град убира новац са обе руке, а враћа им са два, или три прста. Извадићемо податке из пореских управа и градске управе, да покажемо шта то практично значи и којим новцем би грађани евентуално располагали – рекао је Пајић и навео да у већим месним заједницама нема ниједан шалтер поште, банкомат, нити људи могу било какав папир извадити, а да не долазе у Лозницу.
Он је истакао да је у овом случају све само питање политичке воље и жеље, а да у интересу свих грађана јесте да се то и деси.
– Идеја о давању статуса градске општине овим месним заједницама је заснована на одредбама Закона о локалној самоуправи и идеји да се грађанима у тим деловима олакша живот. Није овде реч о било каквом развлашћивању градске и државне власти, већ о идеји децентрализације Србије, јачању локалне самоуправе и формирању нових јединица локалне самоуправе. Градска власт и управа ће пословати у целом свом формату и обиму по закону, али грађани у градским општинама би брже и једноставније решавали своје потребе – рекао је Радомир Ђунић (ПСГ).
Мирослав Грујичић (ССП) је указао да је предлогом ове одлуке суштински покренуто питање децентрализације са локалног нивоа кроз механизам који прописује Закон о локалној самоуправи и Статут града Лознице.
– За 14 година, по том питању, напредњачка власт није урадила ништа, централизовала је све живо. У државама из окружења, рецимо Хрватска, има 428 општина, Словенија 212, Северна Македонија 80, а БиХ 142 општине, што је вишеструко више у односу на Србију када се узме број становника и величина територије. Локална и централна власт све централизују, чак и рибочуварску службу. Видели смо ових дана да по њима помора рибе у Дрини није било, иако су грађани на друштвеним мрежама објављивали снимке с лица места. Представници власти су зауставили рад месних заједница јер им је мандат истекао пре две и по године и ту желе да централизују све, пре свега када је реч о трошењу новца из градског буџета. Позивам грађане да заједно, преко законских механизама, оживимо рад месних заједница путем зборова грађана јер нам то Одлука о месним заједницама дозвољава – поручио је Грујичић.
На наше питање о одрживости предлога, он је додао да је идеја одржива „иако порез на имовину градске општине немају право да прикупљају јер их прикупља град“.
– Међутим, та средства град може преносити, а уштеде се могу направити у администрацији тако што ће се смањити број одборника у самој градској скупштини и тако што ће се смањити администрација у градској управи. Сада имамо велики број људи који путују на посао управо из тих места која смо предложили за статус градске оптшине. Један значајан део средстава иде само за трошкове њиховог превоза. За све ово су потребне додатне анализе, али смо ми предлог одлуке користили само као механизам који дозвољава закон и статут да се покрене поступак децентрализације. Касније би се вршиле анализе, али владајућа већина је била уздржана и, практично, није прихватила предлог – додао је.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НАЦИОНАЛНА СЛУЖБА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ И ‘’МИНТ’’ – Потребно више од 400 радника
