НАШИ СМО – Поправни
Према анкетама спроведеним од почетка ове године, око 50 одсто грађана Србије жели улазак у Европску унију, али 70 одсто њих не види да Унија има светлу будућност. Видљиве су и генерацијске разлике, више од 60 одсто пунолетних младих до тридесете године подржава улазак у ЕУ, а највише се противе старији од шездесет година.
Присаједињење европској заједници промовише и владајућа политичка гарнитура, али у пракси нема много помака ка остварењу тог циља, у последње четири године није отворен ниједан нови кластер у приступним преговорима.
На путу ка ЕУ наруку не иде ни напрасно усвајање сета од пет измена и допуна правосудних закона предложених од стране посланика владајуће странке Угљеше Мрдића. Закон је донет без јавне расправе, по хитном поступку, упркос критикама стручњака, Високог савета тужилаштва и судства и ЕУ.
Измене су донеле већу моћ главних тужилаца над основним тужилаштвима, закони враћају могућност да врховни тужиоци и председници судова буду у статусу вршиоца функције, да мењају правила привремених упућивања тужилаца, реорганизују мрежу органа.
Шта се замера тзв. “Мрдићевим” законима? Замера се да измене смањују независност правосуђа и политизују тужилаштво, компликују рад тужилаштва за организовани криминал, део правника и опозиције тврди да је то “закључавање” суда како би се спречило процесуирање функционера СНС, док предлагач тврди да је циљ већа ефикасност и одговорност. Као одговор ЕУ на усвојене измене “закључана” је каса са новцем намењеним Србији у процесу приступања, како је изјавила европска комесарка за проширење Марта Кос, “није донета одлука о замрзавању, али од када су донети правосудни закони није било ни исплата”.
Власт је затражила мишљење Венецијанске комисије, тела ЕУ које пружа савете чланицама и онима који желе да постану чланице Уније ради усклађивања са европским стандардима демократије, људских права и владавине права. Интересантна “логика” зар не? Тражити мишљење после усвајања закона уместо то учинити пре њиховог доношења, као што се радило када се мењао Устав Србије. Комисија је после разматрања донела негативно мишљење о законима и девет препорука, па је Министарство правде оформило комисију за спровођење закључака Венецијанске комисије, а за члана је поставило Мрдића, који сада треба да измени оно што је сам предложио.
Међу девет препорука је и враћање тужилаца за организовани криминал којима је доношењем “Мрдићевих” закона истекао мандат. У међувремену, Високи савет тужилаштва није вратио два кључна тужиоца за организовани криминал, један је познат по случајевима “балкански картел” и истрази која се тиче заплене пет тона марихуане, а други по предмету “надстрешница”.
Део јавности се оправдано пита – зашто су закони донети, ако ћемо их мењати и прилагођавати препорукама Венецијанске комисије, што ће, како је изјавио министар за европске интеграције Немања Старовић, бити учињено “на веома брз и ефикасан начин до краја маја, и то у потпуности”. Да ли се куповало време, или се руководило оним “можда ће и да прође”? Ко зна, очито није прошло.
Хтели или не, оваквим изменама правосудних закона, поред неформирања Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), али и других ствари, наша земља се само удаљава од датума приступања заједници европских земаља. Ако се ништа не промени, нећемо ми мрднути на путу ка тој “Јевропи” која је, таква каква је, нажалост, изгубила поверење великог броја грађана. Наду буди недавна изјава Марте Кос која је рекла – Имам веома јасну поруку: има места за све државе Западног Балкана у Европској унији.
Ваљда је мислила и на нас.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
