НАШИ СМО – Лудило на точковима
Када је отворен брзи пут Лозница-Шабац многи возачи помислили су да ће сада између два града путовати не само брже, већ и безбедније, без стрепње да ће им неки љубитељ неопрезног претицања улетати у траку, или их терати да беже у канал како би сачували главу, од оних који улећу у ”маказице”. Изгледа да су се преварили, судећи по вестима које сустижу једна другу о онима који се крећу у контра смеру.
Нажалост, недавно је једна таква вожња показала колико то све може бити опасно када су на ауто-путу Шабац-Рума, код петље Хртковци, погинуле четири младе особе јер је возач, јурећи 130 километара на сат, у контра смеру ударио у друго возило. Дан касније у Србији је забележено још пет вожњи у контра смеру. Да ли је могуће да људи тако погреше? Очигледно јесте, мада, ако возите и пажљиво пратите саобраћајну сигнализацију, то делује, па, готово немогуће, али хајде да допустимо могућност да се човек замисли, или из неког другог разлога промаши. Тешко да је случајност, ако се то дешава масовно, а према писању једног портала, после ове трагедије забележено је више од 50 таквих случајева на разним саобраћајницама Србије.
Таква појава захтева хитно реаговање надлежних јер је право чудо да због такве вожње црне хронике нису биле пуније претходних дана. Неки кажу да је то много више од саобраћајног прекршаја, покушај убиства, јер шта очекивати ако се на брзом, или ауто-путу укључиш у контра смер и ”опалиш по гасу” него да ћеш врло вероватно убити и себе и још некога. Помиње се ових дана да су такве вожње не само последице грешке, већ изазова са друштвених мрежа, где се за контра смер на ауто-путу плаћа и до сто евра по километру!? Требало би најпре на силним саобраћајницама, брзим и ауто-путевима што пре наћи и применити решења, појачати сигнализацију, поставити полицијске патроле, сензоре који сигнализују вожњу у контра смеру, неки помињу и ”чешљеве” који се активирају у случају такве вожње, буше гуме и возило онемогућавају да се даље креће. Има решења, а времена за чекање нема.
За оне који направе такве прекршаје, али и неке друге требало би увести и медицинско-психолошки преглед, или идиотентест, као за возаче у Немачкој који изгубе возачку дозволу због вожње под утицајем алкохола, психоактивних супстанци, или превише сакупљених казнених бодова за разне прекршаје. Другим речима, за возаче који озбиљно угрожавају у саобраћају не само себе, већ и остале возаче и пешаке. Према неким подацима, из првог пута такав тест не прође 40 одсто возача, имају неограничен број покушаја, али их то све и кошта јер са пратећим прегледима и анализама такво тестирање може из џепа извући и 2.500 евра. Вероватно би то дало резултата и код нас, нарочито због новчаног дела теста, пошто се ми опаметимо једино када нас ударе по џепу, прописи, апели, молбе, немају такву моћ убеђивања.
Многи код нас возе као да им под обавезно треба тај идиотентест. Булеваром Д. Обрадовића неки лете, иако их чекају семафори, пешачки прелази, кружни ток, могућност да између паркираних возила истрчи неко дете. Не, јурцају као на тркама и сва срећа да осим повремених чукања нема горих последица. Саобраћајна култура нам је, част изузецима, веома ниска. Неко вече девојка у центру града улеће у једносмерну улицу, да не иде ”около”, а о претицању на пуној, у кривинама, одузимању првенства и слично може се писати роман. Требало би свуда поставити по билборд са натписом ”Не брже од живота”, мада некима ни то не би помогло јер када седну за волан јаче машине мисле да су неуништиви. Да такви само оштете себе па хајде, него унесреће невине људе, некада и целе породице, тако да, колико год човек возио опрезно, поштовао прописе, постоји могућност да се појави кандидат за идиотентест, и све упропасти.
Јесте, много је нервозних, дрчних, неваспитаних, бахатих, али свему се може стати на крај, ако има воље, знања и одлучности. Овако је, тренутно, лудило на точковима и примењиво решење треба наћи што пре. Да не буде, као што јесте са већином ствари, неколико дана уке и буке, туге, шока, а онда идемо даље, као да ништа није било, примера има на тоне. Уз оно наше вечито, неће баш мени да се деси, док се не деси.
Можда је најбоље кренути од почетка, па још од обданишта учити децу саобраћајној култури, правилном понашању да сутра, када постану возачи, већ буду довољно научени и нормални, да им неће требати идиотентест. Нажалост, тренутно је на путевима за тестирање превише кандидата и далеко им лепа кућа. Потврда, од 30. априла до 3. маја, полиција је контролисала 42.251 возило широм Србије, а откривено је 24.359 прекршаја. Мало ли је?
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
