
У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ – Прича о атентатору на Павелића

Књига „Благоје Јововић – српски херој у вучјој јазбини“, посвећена човеку који је 10. априла 1957. године у Аргентини извршио атентат на усташког злочинца Анту Павелића, представљена је синоћ у Библиотеци Вуковог завичаја. Директорка установе Мирјана Пејак угостила је ауторку Марију Јововић, Благојеву ћерку, која живи и ради у Аргентини, а која је дошла у Србију како би људима испричала причу о свом оцу за коју се доскора ништа није знало.
– Током протекле године често смо приређивали вечери посвећене култури сећања јер сматрамо то својом обавезом. Не оде публика после тога раздрагана као после бројних других књижевних вечери, а нама и јесте жеља да се памте злочини, као и злочинци које не смемо заборавити јер, ако бисмо ћутали о томе, били бисмо саучесници. Благоје Јововић је енигма, човек који је ћутао, а сви такви људи начелно ћуте. Није говорио о ономе што је учинио све док после више од 50 година није отишао на Острог и после разговора са митрополитом Амфилохијем, по његовом савету, отворио душу о ономе што је учинио. Био је човек који је много учио и са својих десет прстију направио у Аргентини озбиљан посао, добар отац и муж, човек који је поштовао Вука Караџића, загонетна личност која је имала храбрости да на злочинца и крволока, којем ни име не желим да поменем, практично сам удари – рекла је Пејак.
Она је испричала да је Јововић имао неформалну организацију људи који су сазнали ко борави у Аргентини и после праћења одустали од првог покушаја атентата јер је Павелић био са женом.
– Благоје се после тога задесио сам са њим на улици и искористио тренутак непажње обезбеђења да га рани са два метка од којих је један био кобан. Погодио га је у кичму због чега је био пребачен у Шпанију где је умро после две године. Благоје се не би љутио на оне који сумњају у њега јер је с Цетиња кренула прича како он није ни убио непоменика, до приче да је он терориста, тајни агент страних агентура, а уствари је био патриота. Ћутао је, сматрам, из скромности и жеље да заштити пријатеље који су му помагали и породицу. Ми исправљамо криве Дрине, као и држава која је у Београду дала име једној улици по Благоју, а његова ћерка Марија је добила држављанство Србије и упорно учи српски – додала је директорка библиотеке.
О књизи су говорили и професор др Марко Миловић, мр Ђорђе Вукмировић, историчар, и Владимир Митрић, новинар, а све то музички је оплеменио гуслар Милутин Ђуричић.
– Ово је књига о значајној историјској личности, човеку који је урадио посао који је, свакако, требало да уради нека државна служба, да је било среће. По цену ризика, Јововић је узео ствар у своје руке и осветио оно што је крвник Павелић урадио српском народу. Ауторка не говори превише о свом оцу, већ скромно, какав је и он био, од Струмице, где је био војник, до краја његовог живота. Она стручно указује на то какав је амбијент тада био у Аргентини и још неким земљама, њиховој подршци нацистима и усташама. Детаљно објашњава ко је какву улогу имао и како су државни врхови у то време сарађивали – рекао је Митрић.
Пре Лознице књига је представљена у Кули, Крушевцу, Смедереву, Београду, а ауторка каже да је први пут у Лозници и да је одушевљена лепотом града и гостопримством домаћина.

– Ово је први део књиге којим упознајем људе са својим оцем, ко је био Благоје Јововић, какав је био отац, супруг, пријатељ, о његовом животу у Аргентини и чиме се бавио. Описала сам све што је везано за њега и дала сам доста информација како би читаоци сазнали зашто су усташе живеле више од пола века у Аргентини без икаквих проблема. Ставила сам све то у велики политички контекст и да се разуме како је Павелић био у Аргентини доста година без проблема. Самим атентатом бавила сам се у другом делу књиге који је завршен. Писала сам га на шпанском језику, сада то треба да се преведе на српски и ускоро ће изаћи у Србији. Ту је пуно информација о самом догађају, са доста података из архива у Аргентини. Са првом књигом сам хтела да поручим да Благоје Јововић није био атентатор, плаћени убица, већ да је са својом мањом групом људи испланирао атентат на највећег злочинца над Србима. Да је он био велики патриота који није могао да заборави жртве у Јасеновцу – рекла је Марија Јововић.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА И ЈЕЗИЧКЕ ЗАЧКОЉИЦЕ – Имамо дивну омладину, само треба да јој се посветимо
ПРИЧА ИЗ КУЋЕ ПИСАЦА – Књига „Панкерски бећарац“ у настајању
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу