НАШИ СМО – Јајарење
Некако се догодило да су много и пре самог Васкрса, који прослависмо заједно у прошлу недељу, јаја постала знатно траженија него ранијих година. Ипак, мање због самог празника, што је иначе уобичајено пред Велики петак, колико због друштвених околности у којима живимо од новембра. Готово пола године је протекло у ненормалној атмосфери раздора, подела у сваком смислу, на ове и оне, на студенте који возе бицикле стотинама километара не би ли достигли правду којој теже, и оне што желе да уче, па то чине под шаторима у престоничком парку јер, како веле, не могу на факултету. На трактористе који штите ове из парка и оне који иду као претходница на студентским протестима широм земље Србије. На србољупце и србомрсце, вернике и невернике, шовинисте и антишовинисте и тако редом. У том хаосу, стигосмо до јаја.
Она су, ето, некако дошла као идеја за замену другог, опаснијег оружја, али, рекло би се, више као израз беса на неправду, реакција на потчињеност, на подрепност, корумпираност или полтронство које је завладало код неких као последица дугогодишњег скривања под скутима властодржаца. Неки други сматрају да су иста та јаја бацана као израз слабости јер се не прихвата неко дијалошко решење. Дијалог са ким? Питају ови први, који су се латили јаја. Са онима, можда, који су се “матили лача”? С њима, кажу први, ни под исти кишобран у време летње кише. С онима који васкршњи музички програм на телевизији или кафани испуњавају модерним бећарцима протканим националистичким покличима? Не иде то у 2025. години, не, једино, можда, ако неко сања повратак тридесетак година уназад, као успешни “повратак у будућност”.
Тако смо у свом овом хаосу, блокадама, протестима, зборовима, вашарима, стигли и до полемисања око тога ко је старији, кокошка или јаје? Да, као у дечјој емисији “Невен”, када се током целог серијала тражио одговор на питање које је актуелно кроз векове. шта је прво настало, јаје или кокошка тумачили су научници, као и филозофи. Научници сматрају да су се јаја појавила много пре кокошки, поткрепљујући то еволуцијом на Земљи, али, ако је њега положила кокошка, онда би она морала бити прва. Зачаран круг који одвлачи у дубљу филозофију.
Е, можда је данас неке појаве лакше дефинисати, попут тога шта је старије – јаје или јајаре, односно јајарење. Ако се пак “латимо” опет филозофије, ко зна где би нас и то довело. Једино што је јасно то је чињеница да постоје и јаја и јајаре. То што данас јајарама називају оне који јајима гађају оне друге, то никако не може бити дефиниција општеприхваћена и тачна. Зар нисмо јајарама називали оне који увек нешто муте, не у кулинарском смислу, јер није исто патишпањ колач и политика. Ако посматрамо на тренутак данашњу државу као велику корпу пуну јаја, остаје нам само да она исправна употребимо, а мућкове одстранимо. Један мућак упропасти цео колач а сви ми, барем би тако требало бити, надамо се лепом и успелом колачу. Јајарењем данас називају појаву када блокадери и учесници протеста засипају јајима оне који су на државним функцијама а за које сматрају да не раде посао за који су плаћени државним новцима. Самим тим они постају јајаре. А да ли је тако? У нормалним конотацијама јајаре би требало увек да буду јајаре, оне људске, а да ли ће их неко јајарити због тога, питање је избора оних који их трпе. Много би било боље, а и одахнули бисмо сви, када би јајарама судили они који су за то школовани, по законима, а не људи на улици јајима. Флека од јајета на зиду се прекречи, са одела се спере, а за прљав образ јаја нису ни потребна. Укаљан образ траје довека.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
