НАШИ СМО – Хипноза
Књиге кажу да је хипноза вештачки изазвано стање измењене, сужене свести. Карактерише се увећаном пажњом, концентрацијом и изузетно повећаном сугестибилношћу, психичком особином која означава подложност појединца утицају околине, односно његову спремност да некритички прихвати туђе идеје, мишљења и понашање. Не чини ли вам се да многи већ дуго делују као да су под хипнозом? Све што виде, или чују, примају здраво за готово, искључени су им критичност, осећајност, правичност, солидарност. Важно је да мени буде добро сада, шта ће и како ће бити сутра, или далеко било прекосутра, мојој деци, унуцима, није важно, превише је то мозгања.
Знате за онај “присан” однос лудог и збуњеног? Е, верујем да се многи у земљи Србији осећају збуњено и уопште не уживају у томе, а када се томе дода да места нећемо заменити онда је јасно да ту једна страна опако трпи. И то деценијама. Мислим да је и лоботомија одрађена темељно, и да је посао у завршној фази. Зашто? Па овај омамљени народ све више се понаша као јелен пред фаровима, апсолутно му је све свеједно и сваку глупост гута лако као бенседин, омиљену таблету за многе. Можда сте приметили да код нас на питање “Како је?”, многи одговарају механички ‘’Добро’’, или “Биће боље”. Мислим да то није утемељен оптимизам, већ мантра која се деценијама изговара без имало вере у тачност изреченог. Лажемо себе и друге чврсто закуцани на путу нестајања. Исте фаце нам продају маглу деценијама, лажу и мажу, мењају одела и позе, а живот неумитно пролази. што можемо не радимо, возове пропуштамо, чекамо да други реше проблеме и тражимо изговоре. Можда она шљива буде и превелика за све Србе, а какви смо постали за већу крошњу и нисмо. Последњих десетак реченица написао сам пре дванаест лета, и поражавајуће је што нису обајатиле.
Грешим? Трагедије нас шокирају само дан, два, минула црна недеља је испунила хронике, а већ после 48 сати стигле су нове ружне вести. Слушамо, гледамо, о ратовима, саобраћајним несрећама, криминалним обрачунима, пуцњавама, бомбама, неправдама, и све то је у таквој количини да смо отупели. Нисмо? Илустративан је случај Видић. Таквом спортисти познатом и доказаном у Европи, капитену Звезде и једног Јунајтеда, признатог широм планете, прете ликвидацијом због жеље да дође на чело ФСС и среди стање у нашем очајном фудбалу. Уместо да на те претње, било коме, не само познатим личностима, скоче сви, осуде спортски савези, клубови, не само фудбалски, познате личности пре свега из фудбала па и осталих области, имамо тужно млаке реакције. Чини се да су жешће реаговали његови бивши клупски другови из Енглеске него са наших простора. Није важно? Озбиљно? Замислите да се вама, неукаљаног образа, из неког разлога упуте такве претње, а да ваша околина, комшије, фамилија, колеге, познаници одреагује у фазону ‘’гледам своја посла’’. Или да кажемо другачије, када такве претње једној спортској легенди не покрену свеопшту осуду, колико ли ће неки обичан човек бити подржан, да не кажем заштићен. То једноставно није нормално.
Некада су на дворовима крунисане главе имале дворске луде. Књиге кажу да су биле две врсте дворских луда, једне “природно” луде, а друге луде “с дозволом”. У прве су спадали они који су знали из свега направити шалу док су други за лудирање с краљем и дворанима, због каквог би други изгубили главу, имали дозволу. На дворцима где је владало бескрајно улагивање, владару је било тешко при одлучивању јер није знао шта ко око њега стварно мисли. Е, ту је била луда која му је отворено говорила како стоје ствари и била прави саветник. Кажу да је Елизабета Прва својој луди дала отказ јер није била довољна критична. Данас улогу “дворске луда” треба да имају медији, а владар не треба да гуши критичку мисао, нити слуша оне који ће због своје фотеље прећутати да су у цара Тројана козије уши. Мудром владару треба “дворска луда”, у супротном неће бити добро ни њему, а нарочито не поданицима. И ових десетак последњих редова стари су 12 лета. ‘’Дворске луде’’ нема ни на пушкомет. Медији? Сведени на огласне табле. Онима који покушавају да се држе ‘’старе школе’’ подмећу се клипови у точкове и суптило смањује доза кисеоника са циљем да остану без пулса, или да за продисавање погазе принципе. Није важно? Добро.
Штета што ће кад се пуцне прстима многима буђење бити болно, али свако бира свој пут. Утопија? Може бити, али ако и губиш немој као Парагвај, боље као Зеленортска острва. Херојски, часно и будан.
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
