
КОМЕМОРАЦИЈА ДР МИЛЕНИ ФИЛИПОВИЋ – Поверење кроз генерације

Мало је лекара који имају привилегију да током свог радног века лече више генерација једне породице. Др Милена Филиповић била је један од њих. Деца којој је некада била лекар касније су јој са истим поверењем доводила своју децу. То је највеће признање које један лекар може да понесе – поверење које траје кроз генерације – речено је данас на комеморативном скупу одржаном у част недавно преминуле др Милене Филиповић, специјалисте педијатрије и дугогодишње начелнице Службе за здравствену заштиту деце у лозничком Здравственом центру којем су присуствовали чланови породице, колеге и пријатељи.
Како је рекла Валентина Петровић, мастер биолог, постоје људи чија се професионална биографија описује звањима, функцијама и признањима. Постоје и они ретки, чији се живот најбоље препознаје по вредностима које су оставили другима. Др Филиповић припадала је управо таквим људима. Рођена је 19. марта 1960. године у Јаребицама, основну школу завршила је у Драгинцу, а потом Гимназију „Вук Караџић“ у Лозници као најбољи ученик своје генерације. Медицински факултет Универзитета у Београду завршила је у року, са одличним успехом. Радни век започела је у октобру 1984. године у Здравственом центру Лозница, установи којој је остала верна више од четири деценије. Специјализацију из педијатрије завршила је 1994. године, определивши се за област медицине која, поред врхунског знања, захтева велико стрпљење, нежност и разумевање.
– Као педијатар лечила је много више од болести – доносила је сигурност родитељима, враћала осмех деци и градила поверење које представља темељ сваког истинског лекарског позива. Од 2006. до 2023. године обављала је дужност начелника Службе за здравствену заштиту деце. За тих седамнаест година дала је снажан допринос развоју службе, унапређењу организације рада и стручном усавршавању младих лекара. Њен ауторитет није произилазио из функције коју је обављала, већ из знања, одговорности, правичности и личног примера. Колеге су у њој препознавале поузданог сарадника и мудрог саветника, а млађи лекари учитеља који је своје искуство несебично делио.
Ни одласком у пензију није престала њена лекарска мисија. Наставила је да ради јер је дубоко веровала да знање и искуство имају највећу вредност онда када се преносе другима. Није штедела себе када је требало помоћи пацијенту, охрабрити родитеља или пружити подршку колеги – рекла је Петровићева.
Додала је, да генерације деце које је лечила, генерације младих лекара које је подучавала и сви који су имали привилегију да са њом сарађују носиће у себи део њеног знања, њене доброте и њене професионалне честитости. Управо зато њено дело наставља да живи.
На комеморацији је у име лекара ЗЦ говорио Милош Радојчић, управо један од тих младих лекара који су стасавали уз др Филиповић.
– За мене је била много више, била је мој први начелник на педијатрији али пре свега учитељ живота. Из јутарњих разговора са њом пре почетка смене научио сам много више него из многих књига. То нису били само разговори о медицини већ лекције о људима, одговорности, стрпљењу, честитости, лекције о животу. Била је лекар коме су пацијенти веровали без резерве, њена реч имала је тежину, њен осмех умео је да умири и најзабринутијег родитеља. Када данас погледамо све нас који радимо у педијатријском диспанзери и одељењу можемо слободно рећи да смо сви на овај или онај начин учили од др Милене Филиповић. Хвала вам што сте нас учили да добар педијатар није само онај који зна медицину већ онај који уме да воли децу, да поштује људе и да остане човек у свакој ситуацији. Ваше место на педијатрији остаће празно али оно што сте оставили у нама не може се испунити празнином – рекао је између осталог Радојчић.
У име медицинских сестара и техничара говорила је Душка Ђорђић, која је истакла да је др Милена имала је велико поверење у своје колеге, медицинске сестре, помоћно особље у служби, и да су увек радили као једна тим.
– Љубав је највећа човекова врлина а наша докторка Милена је имала огромну љубав коју је несебично делила према свима које је познавала па тако и према нама сестрама. Била је лекар наших родитеља, нас, наше деце прва којој би се обратили. Радно дежурство био је спокој за сваку сестру која је са њом радила, хитна стања решавала је стручно, брзо и без панике. Сигурно ћемо је чувати од заборава – рекла је између осталог Ђорђићева.
Како је речено на комеморацији, ЗЦ Лозница ће са поносом чувати успомену на др Милену Филиповић као на једног од својих најугледнијих лекара, човека који је својим радом, знањем и личношћу обележио једно значајно поглавље историје ове установе.
В. Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
КОД ВУКОВОГ ДОМА КУЛТУРЕ – Пункт за пружање прве медицинске помоћи