ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ”ЗА ОТАЏБИНУ ПАЛИ НЕПОБЕЂЕНИ” – Јунаци изведени из строја заборава

Lozničke novosti 20/08/2024 10:34 0

Имена око четири хиљаде Јадрана палих у одбрани отаџбине забележена су у другом издању књиге ”За отаџбину пали непобеђени” аутора Цветина Милуна Васића, Горњобадањца који живи и ради у Богатићу. Ово дело описује страдање Јадра и Јадрана током ратова од 1912. до 1918, а посебну вредност му даје то што су између корица уписана и од заборава отргнута имена свих страдалих, односно оних чије је страдање остало убележено у доступним архивима. Књига је представљена синоћ у Библиотеци Вуковог завичаја.

– Моја љубав према Јадру натерала ме је да допуним књигу детаљима за које сам жалио што се нису нашли у првом издању. У њој је сада и око 600 имена из грнчарске општине која је обухватала Грнчару, Липницу, Липнички Шор, Козјак и Руњане. Те податке сам пронашао три године по изласку првог издања и штета би била да се са толико људи не скине вео заборава. Други разлог за допуну јесте војничко гробље у Горњој Бадањи где је 18 јунака погинулих пред крај Церске битке чамило под дебелим слојем траве и нашег заборава. Ново спомен-обележје подигнуто је 2017. и ти људи су враћени у живот јер војник умире онда када га забораве. Ако је то истина, оживео сам тих 18 јунака Трећег пешадијског пука Моравске дивизије који су почивали без обележја, а међу њима је био и Воја Гарашанин – каже Васић.

Поред имена страдалих књига садржи и истините приче које је Милун записао, како каже, пре много година. Он напомиње да је забележио имена која се налазе у архивској грађи, али да је жртава било више јер многе нису нигде уписане, попут тек рођене деце, као и оних који су погинули као цивили бежећи пред окрутним окупатором, или умрли од тифуса и других болести.

– Трудио сам се да се одужим своме завичају јер мислим да га волим више од свих. Знам да нисам у праву јер свој завичај и други воле, али мени се тако чини. Те људе који су се борили у Великом рату нико није хтео да слуша и сваки од њих је понео са собом у гроб по једну лепу књигу сведочења, а ја сам их слушао и почео да записујем шта су говорили – каже Милун.

Стана Мунић, публицисткиња и новинарка, пружала је велику подршку Васићу током рада на књизи за коју каже да је ”необична књига необичног аутора” и документ на којем обично раде тимови стручњака у институцијама, а ову је урадио један човек и све сам финансирао.

– Прочитала сам негде да, када бисмо ћутали по минут за све Србе изгинуле у Првом светском рату, ћутало би се две године и 138 дана, али та рачуница није тачна јер службени подаци нису потпуни. Када бисмо ћутали за изгинуле Јадране у Великом рату, ћутали бисмо три дана, али ни ти подаци нису потпуни, иако је аутор књиге годинама трагао за именима оних који су ”пали непобеђени”. Србија је једина држава чија је територија у целини била окупирана, иако није капитулирала, а Милун је сачувао свој завичај у документима и сећањима да потомци не забораве и време не избрише приче о Јадранима изгинулима за слободу – рекла је Мунићева.

Она је напоменула да није ту да би оцењивала књигу, већ да би сведочила о ”сизифовском послу на прикупљању докумената, а посебно о љубави према завичају”. Милун никада није отишао из свог завичаја, наводи Стана, па ни када је живео у другим местима. Увек је морао да има кућу и двориште са погледом на Цер, планину коју Срби нису смели да забораве.

– Зато је писао остављајући потомству аутентичне слике свог завичаја које су животима Јадрана уписане у историју. Он у своју књигу доводи јунаке од крви и меса, од туге и муке, од солунских рана и немаштине да купе завој за старе ране, од изневерених очекивања, запустелих кућа, ситротињских њива, од узалудних надања и чекања, од муке укућана, бежаније, глади болести и смрти. Пише у сликама језиком својих јунака. Ова књига је књига свитац која у мраку заборава осветљава имена изгинулих Јадарана, а приче тка једноставним народним језиком, онако како се некада говорило – рекла је Мунићева.

Историчар Душко Бојић рекао је да тема ове књиге није атрактивна за стручне, академске историчаре од каријере јер је то локална историја и не доноси поене у стручном смислу, а ”рударски је посао” који је Милун обавио врхунски. Нагласио је да је у питању ”море података” за које потребан огроман труд да би се спаковали у целину, али и да књига има и социолошке и етнолошке моменте и да свако из овог краја може у њој пронаћи некога свога.

Мирјана Пејак, директорица Библиотеке Вуковог завичаја, каже да су представљања оваквих књига изузетно важна и да установа на чијем је челу тако доприноси култури сећања.

– Важно је то што ову књигу представљамо на дан обележавања 110 година од Церске битке. Ми памтимо сувише кратко и људи који су се посветили очувању кутуре сећања јесу вредни – нагласила је Пејакова.

Прво издање књиге-поменика, како је зове Васић, објављено је 2014. године, на стогодишњицу прве савезничке победе у Великом рату. Он је синоћ подсетио и на све оне који су га подржавали и са којима је сарађивао, а који су се између два издања придружили Јадранима чија су имена у књизи.

Н. Т.