НАШИ СМО – Дежа ви
Тачно за месец дана грађани Србије поново ће бити ”очи у очи” са гласачком кутијом. Опет ”пресудни” избори, јер какви би други код нас били. Сваки пут је у овој земљи нешто ”историјско”, од фудбалске или неке друге утакмице, па до избора. Опет листићи са именима оних који раде за ”наше добро”, хемијска оловка па заокружи ког ти воља. То, што се тиче воље, тако би требало да буде, али сад ко опколи одређени број трагом оловке што је баш тако хтео, или из неког другог разлога, посебна је прича.
Елем, или су у питању зреле године, или немам добар увид, али чини се да нема неке предизборне фрке. Све више подсећа на посао који сте толико пута урадили да га сад више-мање углавном отаљавате. Све потезе знате унапред и обављате их по аутоматизму, да се све заврши, па да се то иде даље. Нема, брате, оне напетости, оног жара каквог је некада било. Јесте, и ови се данас онако, здушно ”часте” разним ”комплиментима”, али шта је то за оне дане када се гласало између Слобе и Вука? Тад су се због политике свађале комшије, шта комшије, у кући су се домаћински свађали синови и очеви, кумови, рођаци, једни се клели у Слобу, други у Вука, неће да одступе као да су били плаћени да их бране. Подела, озбиљна. Кад данас неке од тих бранилаца ликова и дела подсетиш на то, добију амнезију, негирају, ваљда их срамота што им је политика ”мозак попила”.
Нема тога данас. Срећом. Сад некако безвољна лица људи што по страначким скуповима стоје, нешто аплаудирају, машу заставама, нигде правог жара. Оскудација осмеха. Ваљда им досадило, дошло као више пута гледан филм, исти ликови, исти заплет и крај. Садашњи свршени студенти нису били рођени када су се неки од тих ликова појавили на политичкој сцени, а ено их и данас ”у седлу”. Неки носе исте дресове, неки променили један, два, неки читаве гарнитуре, али су ту. Понестало идеја па се користе већ коришћени слогани, није лако смишљати сваки час нешто иновативно, кратко, јасно и привлачно. Мада, руку на срце, ко још слуша и слогане, а о програмима странака тек да се не троше речи. Не може човек, и да хоће, чути, шта ко нуди. Углавном је реторика сведена на то шта су једни урадили, а други нису, па ко је колико крао и слично. Само код нас, чини се, за некога може да се говори да је покрао милионе, а да се он слободно шета. Ваљда би у уређеној земљи, а ми смо ваљда та, лопови требало да буду иза браве, ако су лопови, а ако нису, они што их неосновано оптужују да одговарају за клевету, или шта већ закон каже.
Кад лидери тих што се боре за власт говоре, увек имају неки ”они”. Ако они победе, вратиће нас у прошлост, они ће наставити тиранију, они ће ово, они ће ово, а ти они су исто сви наши. Пљуште оптужбе као да после 17. децембра неће сви остати у истој земљи, једни уз друге, са истим или сличним проблемима, стално неке поделе. Ваљда тако иде у тој политици. Све може, све пролази, зарад гласова.
Они што гласају као јелен пред фаровима. Укочени, апатични, безвољни. ”Као да је мој глас важан”, ”Зна се ко ће победити”, ”За кога да гласам, сви су они исти”, ”Има да ижврљам листић”, ”Морам да гласам за ове због …” (попунити по жељи разлог). чули сте такве изјаве. Онда једни кажу ништа не може да се уради кад су ”сви медији њихови”, а свако има ”своје”. Брате, ено интернета, једним кликом дођеш до било код сајта, владиног, опозиционог, оваквог, онаквог па се информиши, сазнај, размисли. Не требају ти новине, ни ТВ. Али треба да уложиш труд, укључиш вијуге и после будеш одговоран пред собом зашто си гласао овако, а не онако. Лакше се пустити да те вода носи, није до тебе, ”виша сила”. Нигде, брате, идела, убеђења, само голи интерес и то онај ситни, саможиви. Већина је у фазону ”гледам своја посла”. Ако ти могу бити загађени ваздух, вода, земља, ако нема ко сутра да те лечи, ако преовладавају ”стручњаци” са купљеним дипломама, требало би да се тиче свакога јер то су све ”наша посла”, али нису док нам не дођу на праг. Онда је касно. Већини је мото ”У се, на се и пода се”, а одбрана ”Ко да ме неко пита”. Ето, пита 17. све пунолетне грађане. Ко оде пред кутију, има право да гунђа или се радује резултатима јер је изгубио или победио. Ко не оде, нема право коментара па било му кривио, ил’ му било драго.
Не знам зашто, али се увек пред изборе сетим лика који је пре неколико година на тражени коментар уочи гласања рекао ”Само да ови оду, а они да не дођу”. Ко су данас ”ови”, а ко ”они” изаберите сами. Можда је чекао неке треће, али таквих нема на хоризонту. Због тога имамо дежа ви. Или грешим?
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
