NAŠI SMO – Deža vi
Tačno za mesec dana građani Srbije ponovo će biti ”oči u oči” sa glasačkom kutijom. Opet ”presudni” izbori, jer kakvi bi drugi kod nas bili. Svaki put je u ovoj zemlji nešto ”istorijsko”, od fudbalske ili neke druge utakmice, pa do izbora. Opet listići sa imenima onih koji rade za ”naše dobro”, hemijska olovka pa zaokruži kog ti volja. To, što se tiče volje, tako bi trebalo da bude, ali sad ko opkoli određeni broj tragom olovke što je baš tako hteo, ili iz nekog drugog razloga, posebna je priča.
Elem, ili su u pitanju zrele godine, ili nemam dobar uvid, ali čini se da nema neke predizborne frke. Sve više podseća na posao koji ste toliko puta uradili da ga sad više-manje uglavnom otaljavate. Sve poteze znate unapred i obavljate ih po automatizmu, da se sve završi, pa da se to ide dalje. Nema, brate, one napetosti, onog žara kakvog je nekada bilo. Jeste, i ovi se danas onako, zdušno ”časte” raznim ”komplimentima”, ali šta je to za one dane kada se glasalo između Slobe i Vuka? Tad su se zbog politike svađale komšije, šta komšije, u kući su se domaćinski svađali sinovi i očevi, kumovi, rođaci, jedni se kleli u Slobu, drugi u Vuka, neće da odstupe kao da su bili plaćeni da ih brane. Podela, ozbiljna. Kad danas neke od tih branilaca likova i dela podsetiš na to, dobiju amneziju, negiraju, valjda ih sramota što im je politika ”mozak popila”.
Nema toga danas. Srećom. Sad nekako bezvoljna lica ljudi što po stranačkim skupovima stoje, nešto aplaudiraju, mašu zastavama, nigde pravog žara. Oskudacija osmeha. Valjda im dosadilo, došlo kao više puta gledan film, isti likovi, isti zaplet i kraj. Sadašnji svršeni studenti nisu bili rođeni kada su se neki od tih likova pojavili na političkoj sceni, a eno ih i danas ”u sedlu”. Neki nose iste dresove, neki promenili jedan, dva, neki čitave garniture, ali su tu. Ponestalo ideja pa se koriste već korišćeni slogani, nije lako smišljati svaki čas nešto inovativno, kratko, jasno i privlačno. Mada, ruku na srce, ko još sluša i slogane, a o programima stranaka tek da se ne troše reči. Ne može čovek, i da hoće, čuti, šta ko nudi. Uglavnom je retorika svedena na to šta su jedni uradili, a drugi nisu, pa ko je koliko krao i slično. Samo kod nas, čini se, za nekoga može da se govori da je pokrao milione, a da se on slobodno šeta. Valjda bi u uređenoj zemlji, a mi smo valjda ta, lopovi trebalo da budu iza brave, ako su lopovi, a ako nisu, oni što ih neosnovano optužuju da odgovaraju za klevetu, ili šta već zakon kaže.
Kad lideri tih što se bore za vlast govore, uvek imaju neki ”oni”. Ako oni pobede, vratiće nas u prošlost, oni će nastaviti tiraniju, oni će ovo, oni će ovo, a ti oni su isto svi naši. Pljušte optužbe kao da posle 17. decembra neće svi ostati u istoj zemlji, jedni uz druge, sa istim ili sličnim problemima, stalno neke podele. Valjda tako ide u toj politici. Sve može, sve prolazi, zarad glasova.
Oni što glasaju kao jelen pred farovima. Ukočeni, apatični, bezvoljni. ”Kao da je moj glas važan”, ”Zna se ko će pobediti”, ”Za koga da glasam, svi su oni isti”, ”Ima da ižvrljam listić”, ”Moram da glasam za ove zbog …” (popuniti po želji razlog). čuli ste takve izjave. Onda jedni kažu ništa ne može da se uradi kad su ”svi mediji njihovi”, a svako ima ”svoje”. Brate, eno interneta, jednim klikom dođeš do bilo kod sajta, vladinog, opozicionog, ovakvog, onakvog pa se informiši, saznaj, razmisli. Ne trebaju ti novine, ni TV. Ali treba da uložiš trud, uključiš vijuge i posle budeš odgovoran pred sobom zašto si glasao ovako, a ne onako. Lakše se pustiti da te voda nosi, nije do tebe, ”viša sila”. Nigde, brate, idela, ubeđenja, samo goli interes i to onaj sitni, samoživi. Većina je u fazonu ”gledam svoja posla”. Ako ti mogu biti zagađeni vazduh, voda, zemlja, ako nema ko sutra da te leči, ako preovladavaju ”stručnjaci” sa kupljenim diplomama, trebalo bi da se tiče svakoga jer to su sve ”naša posla”, ali nisu dok nam ne dođu na prag. Onda je kasno. Većini je moto ”U se, na se i poda se”, a odbrana ”Ko da me neko pita”. Eto, pita 17. sve punoletne građane. Ko ode pred kutiju, ima pravo da gunđa ili se raduje rezultatima jer je izgubio ili pobedio. Ko ne ode, nema pravo komentara pa bilo mu krivio, il’ mu bilo drago.
Ne znam zašto, ali se uvek pred izbore setim lika koji je pre nekoliko godina na traženi komentar uoči glasanja rekao ”Samo da ovi odu, a oni da ne dođu”. Ko su danas ”ovi”, a ko ”oni” izaberite sami. Možda je čekao neke treće, ali takvih nema na horizontu. Zbog toga imamo deža vi. Ili grešim?
Saša Trifunović
PROČITAJTE I…
Preuzmite besplatnu aplikaciju LN za iOS uređaje na App Store ili besplatnu aplikaciju LN za android uređaje na Google Play prodavnici!
Pratite nas i na fejsbuku, instagramu i jutjubu
