НАШИ СМО – Олуја
Балкан, земља крви и меда. Претеже крв – то је историја ових простора у више махова и потврдила. Да ли је могућ суживот народа на подручју бивше Југе, како смо јој тепали? Ових дана се воде полемике о изјави глумца Вука Костића да између нас и Републике Хрватске треба подићи Берлински зид, а неко додаје мало је, треба Кинески. И даље неки постављају питање да ли треба ићи на летовање у Хрватску или Црну Гору чији су политичари признали државност Косова?
Гледајући филм “Олуја” заснован на стварним догађајима током истоимене војно-полицијске операције којом је из Српске Крајине, односно подручја где су већину становништва вековима чинили Срби, протерано 250.000 људи, морам признати да сам на појединим бруталним сценама скретала поглед, нисам могла да гледам. Пре тога, неколико вечери заредом, приказивани су документарци о злочинима НДХ у логору Јасеновац. Ни то нисам могла све да испратим.
Тешко је да нормалан човек схвати да се нечије страдање, егзодус, слави као победа. Нема криваца, осуђени су па помиловани и дочекани овацијама у “лијепој њиховој”. На свим странама страдали су народи али ниједан није протеран, да му се корен затре, нико као Хрватска и “владари” на Косову, не чини све да се српски народ више никада не врати на своје огњиште и обнови га. Многи српски крајеви с намером немају струју, користе се сва средства да им се отежа повратак па да одустану. На Косову и Метохији се стално “труде” да пронађу нове начине да би им живот загорчали и застрашили а повратнике хапсе под плаштом оптужбе за ратне злочине, пале им куће и убијају стоку. И ником ништа. Нажалост, чујемо ових дана да неки призивају и косовску “Олују”.
Од хрватске “Олује” прошло је тридесет година, деца у колони коју су “грешком” бомбардовали постали су одрасли људи, али ране су остале и уместо да зарасту, све су свежије. Деведесете су прошле али не могу никада да се забораве (и не треба) јер се сећања стално “подгревају”, али потпуно погрешним потезима који рађају мржњу.
Ево, ових дана прикупљана је петиција (па се одустало), да Един Дервишхалиловић звани Дино Мерлин, не одржи концерте у београдској “Арени”. У међувремену, три распродата а четврти само што није. Воли народ његове песме. Откуд сад петиција, када је свих ових година човек несметано певао у земљи Србији (додуше било је ту и оних који су се бунили). Лично не волим његове песме, посебно када знам да “чаробњак” Мерлин обилато ”позајмљује” од других и прави своје хитове, није ми се свиђао ни када је пјевао “Ћускије”, нити “Кокузна времена”, нити “Мјесечина” коју је ”позајмио” од УБ40, без обзира на то шта је касније изјављивао и шта је радио деведесетих. Али, пустите човека да пева, осим тога рат је готов, не поновио се.
Нећемо ваљда као “браћа” Хрвати у Пули, који су под изговором – шта ће нам цајке, забранили наступ нашим певачима. Нисам знала да су Кеба и Бекута “цајке”. Хоће силом, али не вреди, млади воле те, како их зову, “цајке”.
Многи се питају шта би се десило у неком будућем рату на овим просторима, не смем ни да помислим на то. Изјаве о подизању зидова само потврђују да и после толико година у људима још увек чучи страх и стрепња – шта би било кад би било, мада је за то сужен простор с обзиром на то да су неке бивше републике сада чланице ЕУ. Али, трка у наоружању се наставља, а и не треба сумњати да они велики морају негде “утрошити” своје “ватрено оружје”, свакако, боље је преко туђих леђа. То доказује и рат у Украјини.
Да је још увек “чупаво”, показују и свадбе у Босни. Другари из школских клупа, Срби и Муслимани (сада Бошњаци), дакле они који ни за шта нису криви и нису окрвавили своје руке, једни друге не зову на свадбе. Другар мојих синова који живи у Босни каже: “Не зовемо се, не могу га цело вече чувати. Неко се напије, свашта му може рећи па би дошло и до туче, ко зна шта би се још десило. Нисам ишао ни на окупљање ђака моје генерације, био сам једини Србин у разреду и другарица ми је рекла да ће на почетку дружења држати минут ћутње за погинуле Муслимане у рату деведесетих.”
Коме то паде на памет? Шта рећи.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
