НАШИ СМО – Грч
Можда због ових врелих дана и ноћи јула, који лагано испраћамо, а врло могуће и због година које су се нанизале у овом ланцу од 54 алке иза леђа, али, чини ми се, из различитих разлога у протеклом периоду имао сам више времена да размишљам него да спавам. Е, сад, могло би се рећи да то и није лош распоред активности ако желимо мало да се “просветлимо”, али неретко се деси да човек схвати да о неким стварима треба што мање мислити. Пустиш мозак на пашу и све ти иде ко ‘ладна вода.
Ипак, не може се од сенке побећи, па ни од периодичног препакивања свакодневних дешавања, од породичног до државног нивоа, макар и на плус 30 током ноћи. Лепо би било понекад будан сањати, али гарантни лист на такав сан нико не издаје нити он има рок трајања. Може човека да заведе и остави у вечној илузији. Некада та илузија створи слику да си у рајској долини, да живиш у земљи која цвета, која гради, доводи инвеститоре из иностранства, доноси законе, боље или горе, ко те пита, и тако то траје све док хорско подизање руке увис са два или три прста кроји судбину људи, без блама или реалног схватања – чему све то и да ли је ово најисправнији потез?
Постоји и она друга врста “илузије”, која нам се чешће учини реалнијом, па тако непрекидно осећамо грч у стомаку због поскупљења животних намирица, због неправде, због лоше власти и погрешних људи на значајним местима и функцијама. Неко то зна да окарактерише и као параноју, па се сукоб око тога да ли си у праву или криву наставља све до неког изненадног буђења. Ко је тај мађионичар, илузиониста, који ће пуцкетањем прстију “искључити” илузију којом сте заведени, тешко је одговорити. Можда смо то ми сами, ко ће га знати.
Ето, у тим мозгањима између два сна можете израчунати, без обзира на то што вам, можда, математика није јача страна, да сте већу половину живота утрошили у ишчекивању да ће се вратити оно из прве и лепше половине. Да ће опет бити као некада, мир међу људима, одлазак у Макарску на море, у Загреб код фамилије и понеку нову плочу или касету из “Југотона”, у Сарајево на ћевапе, Мостар да се дивите старом мосту, Никшић на најбоље пиво… Носталгија или залуђеност, нада или илузија, ко ће га знати, али тако је.
Иначе, у мом случају, у овом тренутку лошија или тежа, полутка води и плашим се да ће тај резултат само расти у утакмицама које су пред нама, не само испред мене. Грч у стомаку је најчешћа реакција када се присетим деведесетих, почетка ратова, онда ратова, хиперинфлације, бензина у флашама и канистерима на кривини поред зелене пијаце, куповине немачких марака код дилера за ону гомилу папирних динарских новчаница чија је вредност могла да залегне тек за једну девизну кованицу и тако даље. Лепа ствар у другој половини деведесетих било је формирање породице и добијање деце, још понека радост, изградња куће и маштање да ће у њој бити све цакум-пакум до почетка новог миленијума. Онда је стигла двехиљадита, промене, можда је боље рећи замене, и стара кола су наставила да се котрљају тако још пуне две деценије и коју годину више.
Наравно, има оних којима је садашње време најбоље, због младости, љубави и то тако треба да буде, али има и оних којима је ово невреме управо најбоље време за шићарење, малверзације, пренемагање, обећавање и скрнављење сваког онога коме је другачије, лошије и ко не користи једноумље као полазну тачку у сопственим мислима. Ко понекад прати Народну скупштину, није обавезна редовност у томе, ако је искрен, схватиће о чему пишем. Тамо имате две стране, боље рећи једну страну и једну странчицу. Већа риба једе рибу мању, без обзира на то да ли је то исправно или није. Иако би за неке тврдње требало користити аргументе, често се то решава истим оним подизањем прстију, без анализе коме ће и да ли ће то донети нешто добро, само је битно испоштовати закон већине.
Зато и сада, када барем и на пола сата погледате парламент, тешко да нећете осетити грч без обзира на то колико година имате и која су вам сећања у коферу животних успомена. Кад човек размисли, макар и у оним мамурним размацима између два летња сна, тешко се може отети питању да ли ће и клинци који сада кују своју прву половину живота о њој причати као о најлепшој. Нека им је са срећом и нека, ипак, гаје наду да ће и она друга половина бити још боља и без грчења.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
