NAŠI SMO – Oluja
Balkan, zemlja krvi i meda. Preteže krv – to je istorija ovih prostora u više mahova i potvrdila. Da li je moguć suživot naroda na području bivše Juge, kako smo joj tepali? Ovih dana se vode polemike o izjavi glumca Vuka Kostića da između nas i Republike Hrvatske treba podići Berlinski zid, a neko dodaje malo je, treba Kineski. I dalje neki postavljaju pitanje da li treba ići na letovanje u Hrvatsku ili Crnu Goru čiji su političari priznali državnost Kosova?
Gledajući film “Oluja” zasnovan na stvarnim događajima tokom istoimene vojno-policijske operacije kojom je iz Srpske Krajine, odnosno područja gde su većinu stanovništva vekovima činili Srbi, proterano 250.000 ljudi, moram priznati da sam na pojedinim brutalnim scenama skretala pogled, nisam mogla da gledam. Pre toga, nekoliko večeri zaredom, prikazivani su dokumentarci o zločinima NDH u logoru Jasenovac. Ni to nisam mogla sve da ispratim.
Teško je da normalan čovek shvati da se nečije stradanje, egzodus, slavi kao pobeda. Nema krivaca, osuđeni su pa pomilovani i dočekani ovacijama u “lijepoj njihovoj”. Na svim stranama stradali su narodi ali nijedan nije proteran, da mu se koren zatre, niko kao Hrvatska i “vladari” na Kosovu, ne čini sve da se srpski narod više nikada ne vrati na svoje ognjište i obnovi ga. Mnogi srpski krajevi s namerom nemaju struju, koriste se sva sredstva da im se oteža povratak pa da odustanu. Na Kosovu i Metohiji se stalno “trude” da pronađu nove načine da bi im život zagorčali i zastrašili a povratnike hapse pod plaštom optužbe za ratne zločine, pale im kuće i ubijaju stoku. I nikom ništa. Nažalost, čujemo ovih dana da neki prizivaju i kosovsku “Oluju”.
Od hrvatske “Oluje” prošlo je trideset godina, deca u koloni koju su “greškom” bombardovali postali su odrasli ljudi, ali rane su ostale i umesto da zarastu, sve su svežije. Devedesete su prošle ali ne mogu nikada da se zaborave (i ne treba) jer se sećanja stalno “podgrevaju”, ali potpuno pogrešnim potezima koji rađaju mržnju.
Evo, ovih dana prikupljana je peticija (pa se odustalo), da Edin Dervišhalilović zvani Dino Merlin, ne održi koncerte u beogradskoj “Areni”. U međuvremenu, tri rasprodata a četvrti samo što nije. Voli narod njegove pesme. Otkud sad peticija, kada je svih ovih godina čovek nesmetano pevao u zemlji Srbiji (doduše bilo je tu i onih koji su se bunili). Lično ne volim njegove pesme, posebno kada znam da “čarobnjak” Merlin obilato ”pozajmljuje” od drugih i pravi svoje hitove, nije mi se sviđao ni kada je pjevao “Ćuskije”, niti “Kokuzna vremena”, niti “Mjesečina” koju je ”pozajmio” od UB40, bez obzira na to šta je kasnije izjavljivao i šta je radio devedesetih. Ali, pustite čoveka da peva, osim toga rat je gotov, ne ponovio se.
Nećemo valjda kao “braća” Hrvati u Puli, koji su pod izgovorom – šta će nam cajke, zabranili nastup našim pevačima. Nisam znala da su Keba i Bekuta “cajke”. Hoće silom, ali ne vredi, mladi vole te, kako ih zovu, “cajke”.
Mnogi se pitaju šta bi se desilo u nekom budućem ratu na ovim prostorima, ne smem ni da pomislim na to. Izjave o podizanju zidova samo potvrđuju da i posle toliko godina u ljudima još uvek čuči strah i strepnja – šta bi bilo kad bi bilo, mada je za to sužen prostor s obzirom na to da su neke bivše republike sada članice EU. Ali, trka u naoružanju se nastavlja, a i ne treba sumnjati da oni veliki moraju negde “utrošiti” svoje “vatreno oružje”, svakako, bolje je preko tuđih leđa. To dokazuje i rat u Ukrajini.
Da je još uvek “čupavo”, pokazuju i svadbe u Bosni. Drugari iz školskih klupa, Srbi i Muslimani (sada Bošnjaci), dakle oni koji ni za šta nisu krivi i nisu okrvavili svoje ruke, jedni druge ne zovu na svadbe. Drugar mojih sinova koji živi u Bosni kaže: “Ne zovemo se, ne mogu ga celo veče čuvati. Neko se napije, svašta mu može reći pa bi došlo i do tuče, ko zna šta bi se još desilo. Nisam išao ni na okupljanje đaka moje generacije, bio sam jedini Srbin u razredu i drugarica mi je rekla da će na početku druženja držati minut ćutnje za poginule Muslimane u ratu devedesetih.”
Kome to pade na pamet? Šta reći.
Verica Mićić
PROČITAJTE I…
Preuzmite besplatnu aplikaciju LN za iOS uređaje na App Store ili besplatnu aplikaciju LN za android uređaje na Google Play prodavnici!
Pratite nas i na fejsbuku, instagramu i jutjubu
