СТРАТЕГИЈА ЗА МЛАДЕ – Желе да буду своје газде
У изради Стратегије за младе од 2026. до 2030. године усвојене на последњој седници Скупштине града Лознице, учествовало је 78 особа, од чега четрдесет и троје младих, одржане су четири фокус групе са младима, четири информативне трибине, а организована је и јавна расправа. У њеној изради најзначајније је било анкетирање на узорку од 1.050 младих који су онлајн попунили упитник о проблемима и потребама младих, затим анализа постојећег стања и широк консултативни процес.
У Стратегији је обрађено шест области – образовање, запошљавање, култура, мобилност – волонтеризам и слободно време, информисање младих и социјална инклузија.
Према подацима последњег пописа, у укупном броју становника Лознице 15,5 одсто чине млади, њихов број опао је за три одсто у односу на претходни. Резултати истраживања ставова младих показују да 32,5 одсто младих планира да се пресели у неки други део Србије, 25 одсто у неку земљу Европске уније, док 43 одсто жели да остане у свом граду. Главни разлог за одлазак наводе школовање на факултетима.
Према речима Тање Глишић, начелнице Одељења за друштвене делатности градске управе, циљ ове стратегије није да каже младима шта да не раде, већ да им пружи алате, вештине и подршку да изграде отпорност на све изазове модерног доба.
– У области здравља наш општи циљ је унапређење здравља младих. Кључне активности које су планиране су вршњачке едукације и тренинзи вештина, зато што млади сматрају да нема потребе да их лекари, одрасли обучавају, него да је неопходно да они сами буду оснажени да обучавају вршњаке. Затим, школа родитељства за младе брачне парове. Млади који имају децу сматрају да им недостају и вештине и подршка, а можда и брачно саветовалиште, зато што све више њих, када добију дете, не успевају да одрже свој однос који је претходно био доста здравији. Предлажу сајмове здравља и спортско-рекреативне активности, формирање саветовалишта за младе ван институција, као и школских клубова. Такође, изградњу затвореног базена и теретану на отвореном, као и кампање за превенцију насиља и болести зависности, али и едукацију наставника и родитеља о ризичном понашању. Млади своје родитеље виде као потпуно немоћне у овом дигиталном свету, да нису у стању да испрате ни са ким се они дописују, ни са каквим изазовима се суочавају те да им треба подршка – рекла је Глишићева.
Када је у питању образовање, циљ је развој и подршка стручном оспособљавању младих кроз програме стручних пракси и неформално образовање које су они сами предложили. Кључне активности су професионални развој омладинских радника, затим, истраживање потреба и програми неформалног образовања, мрежа ученичких парламената и партнерства са школама, ваннаставне активности и мотивација наставника.
У области запошљавања и предузетништва, општи циљ је унапређење запошљивости младих који су дали предлог за формирање фонда за младе града Лознице који би био коришћен за иницијативе неформалних група младих, али и за самозапошљавање и подстицање њиховог запошљавања.
Кључне активности су: стручна пракса уз менторску подршку и суфинансирање, промоција програма самозапошљавања и предузетништва, афирмисање мера за младе предузетнике у руралним срединама, а посебно за младе жене на селу и дигиталне вештине. Затим, предузетнички догађаји, мрежа младих предузетника, подршка запошљавању рањивих група кроз социјална предузећа.
– Ми имамо тај закон, али још увек немамо ниједно социјално предузеће. Ту су и програми за младе жене и родитеље, као и младе који су неедуковани, не иду у школу, нису на евиденцији Националне службе, који нису ни у једном систему. Када је у питању култура, мобилност и волонтеризам, општи циљ је унапређење улоге културе у животима младих и постизање њиховог активног учешћа у друштву. Кључне активности су оснивање културне мреже и клубова за младе, укључивање средњошколаца у културне програме, организација концерата и фестивала, волонтерске акције, оснивање волонтерског сервиса – рекла је начелница.
Истраживања су показала да, што се тиче информисања, 70 одсто младих користи интернет, друштвене мреже као што су тик-ток и инстаграм и поједине интернет портале, само 10 одсто користи телевизијски програм као извор информисања, док 0,5 одсто купује часописе и чита дневну штампу. Интересантни су им други облици информисања, као што су информације на билбордима. Глишићева је истакла да је општи циљ стратегије развијање информисаности младих, да они буду активни учесници у друштву и у доношењу одлука.
Када је у питању социјална инклузија, општи циљ је да млади из осетљивих група буду укључени у активан живот заједнице, а специфичан циљ је унапређење њихове социјалне инклузије и успостављање механизама подршке младима из осетљивих група.
– Стратегија је жив документ прилагодљив потребама, а успех зависи од сарадње свих партнера. Важно ми је да кажем да су на јавној расправи, на све четири фокус групе, млади дали велики допринос, били су критички настројени и дали су врхунске предлоге. Ми смо све што су предложили убацили у ове мере које би требало да буду избуџетиране, наравно, кроз Локални акциони план за младе. Важно је и то да су се од почетка до краја понашали као да имају власништво над овим процесом – истакла је Глишићева.
Интересантно је да је током анкетирања младих у поређењу са првим стратегијама које су рађене, до највеће промене дошло по питању запошљавања. Наиме раније је 90 одсто испитаника желело да ради у државном сектору, док, како је рекла Глишићева, сада млади препознају своју енергију, потенцијал и желе да буду своје газде, а и атрактивност државног сектора као послодавца, мало је опала. Чак 63 одсто желе да имају приватну компанију, 32 одсто би радило у приватном сектору, док би само пет одсто радило у државном.
Према истраживању, 42 одсто младих испитаника је рекло да има проблем да започне сопствени бизнис, више од половине се слаже са чињеницом да је неопходно радно искуство и стицање дипломе, док 19 одсто сматра да није битна диплома за запослење. Наиме, млади су видели да неки људи без икаквих знања и вештина на интернету могу да зарађују доста добро.
В. Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
БАРАЖ ЗА ПОПУНУ СРПСКЕ ЛИГЕ „ЗАПАД“ – Борац дочекује Слогу из Пожеге
