ФЕСТИВАЛ ЖИВИХ СТАТУА – Од харфе до Аладина и љубави планине и океана
Сада већ, скоро па традиционално, на преласку из априла у мај Лозничани знају да ће у пешачкој зони и у Бањи Ковиљачи наићи на необичне статуе којима се многи обрадују, а нарочито најмлађи. Јуче је почео шести Статуа фест, који приређује Туристичка организација града Лознице (ТОГЛ), а на којем ове године, поред домаћих, учествују и извођачи из Португалије, Немачке и Израела. Александра Савић, директорица ТОГЛ, каже да мисли да Лозница може да се поноси тиме што је једини град у Србији који организује фестивал живих статуа и да је то лепа интеракција између уметника и перформера са свим посетиоцима.
Да је интеракција управо таква показује заинтересованост посетилаца и спремност статуа да оживе и употпуне утисак који остављају, што посебно радује децу. Кристијан ал Дроуби, који се од првог доласка живих статуа у Лозницу стара да све буде на свом месту, каже да је веома задовољан атмосфером, нарочито зато што има доста посетилаца, деце, породица…
– Мало смо обогатили програм ове године, сем живих статуа које су занимљиве, овде имамо ”Аладина”, левитацију, неке можда мало необичне фигуре. Имамо ”Сладолед”, ”Харфу”, ”Бацаче ножева”, ”Зубе”, “Звездану ноћ”, инспирисану делом Ван Гога… Ту су и музичари, брејкденсери и једна девојка из Немачке која има циркуски шоу. Тако да је обогаћен програм. Мало гледамо да проширимо програм и да просто уведемо људе у ту неку мало озбиљнију причу са циркусом и неким трендовима који су популарни сада овде у Европи и свету. ТОГЛ максимално гледа да направи квалитетне програме, да доведемо људе из иностранства, а у свету већ знају да има овај фестивал у Лозници и јаве се и сами. Лозничани и мештани Бање Ковиљаче знају да имају добар програм, да ће видети нешто ново, да ће се забавити, нешто научити и, пре свега, добро се провести – каже Ал Дроуби.
Прошле године највише пажње привукао је пар из Португалије, који је тада први пут био у Лозници и ”кувао” традиционалну супу с Мадеире, а сада су се вратили, али овога пута као ”љубавна прича из музичке кутије”. Кристијана Нуњеш и Жоао Мигел, из позоришта ”Боло де Како”, стигли су са острва које је ближе Африци него Европи и кажу да им је овде лепо и да је фестивал занимљив.
– Били смо популарни прошле године, али је овогодишњи наступ мање интерактиван, а ипак има доста посетилаца којима смо занимљиви јер ову љубавну причу причамо са музичких кутија и вртимо се на њима. Овај рад је надахнут океаном и мадеирским планинама, он представља океан, а ја планине и то је, такође, љубав између Атлантика и планина, каква се може видети на Мадеири, а музика је португалска – објашњава Кристијана.
Њих двоје кажу да не знају да ли ће доћи следеће године јер је још много времена до тад, али да им се много свиђа лознички фестивал, а још више људи и средина.
Први пут су у Лозници и Јелена Волков и Милан Трифуновић, она пажњу привлачи елеганцијом и оперским гласом, а он левитирајући изнад асфалта на шеталишту. Јелена најчешће наступа по Новом Саду и Војводини, а утисци из нашег града су, каже, позитивни.
– Одушевљена сам публиком и амбијентом. Расположење је лепо, атмосфера такође, све је савршено, осим овог ветра који ”оштри мозак”, али сутра ће у Бањи бити још лепше – казала је Волкова с осмехом на лицу.
Трифуновић, заправо Џез Буги, поврх свега, мора и да издржи два сата левитирајући, што није нимало лако.
– На позив другара, први пут сам дошао у Лозницу и ево ме, као Аладин левитирам и кршим законе физике. Пркосим им. То заиста изгледа занимљиво, деци нарочито, и драго ми је што су клинци јако задовољни и срећни. Веома су културна деца и њихова радост ми даје додатну мотивацију да и свој плесни перформанс обавим тако да сам задовољан што сам у Лозници – наглашава Џез Буги који мора да има и снаге и воље да два сата проведе на малом платоу.
