ПОВОДОМ ПРВОГ ОРУЖАНОГ ОТПОРА У ДОЊЕМ ДОБРИЋУ – Спомен-плоча у центру села

На зиду просторија Месне заједнице (МЗ), у центру Доњег Добрића, данас је откривена спомен-плоча у знак сећања на 21. април 1941. године, дан када је у овом селу пружен први отпор немачком окупатору у Другом светском рату. О овом значајном историјском догађају говорио је Горан Вилић, кустос историчар и управник Музеја Јадра у Лозници, који је подсетио да је само четири дана после потписивања капитулације, код Крнића колибе, на месту познатом као Дубоки поток, убијен један немачки потпоручник а други рањен, као и један наредник.

– Овај догађај смо тек сада уврстили у календар значајних датума нашег града, иако смо још пре десетак година имали округли сто на којем смо дискутовали о његовом значају. Тог 21. априла убијен је први немачки војник, одмах после капитулације потписане 17. априла, када је групица од десетак војника у униформама Краљевине Југославије сачекала мањи део одреда који се налазио на овим просторима. Тај одред је прикупљао оружје и чистио терен, а његова претходница је наишла у Дубоком потоку на војнике Краљевине Југославије који су припуцали. Убијен је један потпоручник, а други је, као и један наредник тешко рањен. Село је потом спаљено, 70 мушкараца одведено у затвор у Лешницу, који су после одређеног времена пуштени, али је у прогласу објављеном два дана касније припрећено становништву да ће у случају једног испаљеног метка на немачког војника бити убијено 50 талаца, а цело место спаљено – рекао је Вилић.

На спомен-плочи се налази управо тај проглас, а Вилић је указао на то да је село страдало и током проласка казнене експедиције у октобру 1941, када су Немци спалили око 170 кућа.

– У првом наврату нису дирали децу, али су 13. октобра страдала и она, као што су деца Живојина Алимпића, њих троје, најстарије од 15, а најмлађе седам година. Иначе, пре нешто више од годину дана организовали смо састанак у Музеју Јадра с представницима Града, у међувремену консултовали и МЗ око места где би спомен-плоча била постављена. Решено је да то буде у центру села, како тај догађај не би био заборављен. Збио се три километра јужно од Лешнице и сумњам да би ико и приметио и прочитао ову таблу да је тамо постављена. Овде је доступна свима. Иницијативу је покренуо Марко Јовановић, члан Градског већа, који је и био на том састанку и тада смо донели коначну одлуку где да буде плоча – објаснио је Вилић.

Помоћник градоначелника Милан Југовић је указао на то да Град Лозница „дуги низ година уназад гради и негује културу сећања на све важне догађаје и личности које су обележиле историју нашег краја“.

– У време када је поробљена Европа утонула у таму нацистичког ропства, када је Краљевина Југославије поражена и разбијена, у Доњем Добрићу је упаљена мала искра слободе. Покренут је први отпор против немачког окупатора на територији Југославије. С војничког аспекта, то можда није било толико оправдано, али је, са друге стране, показало несаломив дух народа ових крајева. Био је то увод у покретање устанка и ослобођење Лознице 31. августа 1941. Отпор је изазвао освету Немаца, страдање Добрићана, узимање талаца, али није сломљен слободарски дух и морал Јадрана и Подрињаца. Учврстио их је у уверењу да морају истрајати у борби са слободу и егзистенцију. Данас се сећамо свих херојских предака и захвални смо им, од Чокешине, преко Лознице, Цера, Гучева, до ослободилаца 1941. и 1944, али и савременика из последњих ратова. Захвални смо им јер смо данас своји на своме. Негујући сећање на њих и успомену на те догађаје будућим генерацијама усадићемо осећај да слобода није загарантована, да се за њу морало изборити. Тада и сада – рекао је Југовић

У име мештана, обратио се Јеленко Симић, председник Савета МЗ, нагласивши да је „данас исправљена историјска неправда“  и да ће село убудуће  с поносом обележавати овај датум, док је Марко Јовановић, члан Градског већа, казао да је „сплетом околности, догађај био потпуно маргинализован у званичној историографији и да је зато значајно данашње окупљање”.

– Спомен-плоча не представља само  успомену и подсећање на те догађаје, исказује пркос и неприхватање окупације од стране српског народа, говори о слободарским традицијама које негујемо, посебно народ Подриња и Јадра. Спомен-плочу постављамо у време када Немачка, држава из које су убијени и рањени војници, поново покушава да етикетира Србију и српски народ као геноцидан. У том контексту ово обележје говори и то да се после првог чина отпора, после ослобођења Лознице под командом потпуковника Веселина Мисите, десио геноцид у Драгинцу и околним селима – рекао је он.

Милутин Баштовановић, заменик председника Скупштине града, поручио је да се осећа поносним као мештанин села из ког је кренула прва искра отпора немачком окупатору.

– Некада смо обележавали 7. јул, а данас, и наредних година, обележаваћемо 21. април као датум везан за место одакле је кренуо први отпор. То је важан догађај за село, али и целу Србију – поручио је.

С. П. 

ПРОЧИТАЈТЕ И …

ПОЖАР У „ВИСКОЗИ“ – Црни дим забринуо грађане

НА ВАСКРС У ЈАДРАНСКОЈ ЛЕШНИЦИ – Подржимо Јелу Марковић Ристановић

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу