ВЕЧЕ ВЈЕКОСЛАВА ВУКАДИНА – Живот треба да буде поезија

Напоран дан, који се заврши књижевним скупом попут вечерашњег у Библиотеци Вуковог завичаја, растерети човека и духовно га потпуно испуни, макар посећеност овом поетском сусрету са Вјекославом Вукадином и небила велика. Гостовање песника који живи и ради у Холандији а рођени је Сарајлија, била је прилика за емотиван сусрет са њим за неколико Лозничана, који су одавно отишли из главног града БиХ, али су са песником ишли у исту школу, познавали исте људе и стварали лепе успомене за будућност којих су се присетили током овог програма замишљеног као представљање песничког стваралаштва човека који с поносом истиче да је рођен у Сјетлини код Сарајева.

Из уводне речи Љубише Радовановића, професора српског језика који је био домаћин песнику настањеном у Ротердаму, посетиоци који то раније нису знали, сазнали су да је Вукадин завршио студије српскохрватског језика и југословенске књижевности, да је песме, лирске записе, есеје и књижевне критике објављивао у многим сарајевским књижевним часописима и листовима – „Одјек”, „Лица”, „Живот”, „Ослобођење”, затим у „Мостовима” (Пљевља), „Стварању” (Подгорица), у београдским листовима: „Скадарлија”, „Књижевна реч”, „Књижевне новине”, у „Дечијим новинама” (Горњи Милановац), „Новој Зори” (Билећа–Гацко), „Људи говоре” (Торонто,), „Ријеч”, (Брчко дистрикт), „Диоген” и другим. Објавио је више збирки песама, од „Наслоњени на небо“ (1978), преко „Медаљини са Сјеверног мора“ (2001), „Кућа пуна слика“ (2009), до „Поглед из оштрог угла“ (2016).

Између казивања својих стихова из ових књига, гост је са својим земљацима, старим Сарајлијама, поменуо бројне људе из културног или спортског миљеа босанске престонице, али и оних с којима су играли фудбал, испијали кафе, ишли на концерте или књижевне вечери.

– Мени је поезија живот, али сам се трудио да ми и живот буде помало поезија. Иначе, поезију говорим наизуст, али овде, у више наврата користим књиге и читам оно што сам написао да бих аутентичније пренео неке своје емоције. Иако живим у Ротердаму, пратим све што се дешава у културним, чак и политичким токовима на овим просторима, иако сам потпуно аполитичан. Знам многе људе из те политике, мојом несрећом, од Шешеља, Драшковића, Радована Караџића, али се дивим онима који су сачували свој литерарни идентитет. То је важније од свега и зато сам се чудио онима који су отишли тамо, у политику. Прву песму сам написао у трећем разреду основне школе. Учитељица је била Вера Ражнатовић. Песма се звала „Зима“ и објављена је у „Малим новинама“, а прву озбиљнију песму сам објавио у „Ослобођењу“, звала се „Рушевина“ – испричао је Вукадин.

Његове песме уврштене су у бројне зборнике и антологије савремене поезије. Заступљен је у антологији српске поезије на руском језику и добитник је више књижевних награда.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

КАРАВАН „ЗАЈЕДНО МОЖЕМО“ У ЛОЗНИЦИ – За бољи положај особа са инвалидитетом

У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Јубилеј лозничке цркве

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу