ТРИБИНА САВЕТА ЗА ШТАМПУ – Етика новинарства никад потребнија

Саморегулација медија у Србији подигнута је ове године на виши ниво израдом интерних етичких правила у седам медијских кућа међу којима су и Лозничке новости. На трибини ”Како да напишете интерни кодекс добре новинарске праксе”, одржаној јуче у Прес-центру УНС-а у Београду, искуства стечена током рада на изради интерних кодекса изнели су Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, Љиљана Зуровац, медијска експерткиња, Владимира Дорчова Валтернова, одговорна уредница портала Storyteller, и Небојша Трифуновић, заменик главног и одговорног уредника ЛН за портал и друштвене мреже.

Медији који су учествовали у пројекту сами су одлучивали о томе на шта ће се односити њихов интерни кодекс, сами су га и писали, а имали су подршку ментора и Савета за штампу. Основно питање је било зашто је уопште потребно доносити интерне кодексе када постоји Кодекс новинара Србије.

– Јако је значајно ово што је урађено, будући да је то потпуно нови ниво развоја саморегулације медија у Србији и на Балкану. Ово је први развој интерних кодекса било гдје и јако ми је драго да је почело баш овдје са ових седам медија међу којима су и Лозничке новости које су урадиле изванредан посао. Питање јесте било зашто правити интерни кодекс када постоји јако добар Кодекс новинара Србије и смјернице за онлајн новинарство, али то је заиста потребно будући да свака редакција има специфичне проблеме и дилеме са којима се носи у односу на вријеме и околности у којима дјелује. Интерни кодекс ЛН се, на примјер, бави рјешавањем питања о кризном извјештавању, будући да о томе нико нема едукацију на нашим просторима и сами се едуцирамо ”у лету” током самог извјештавања. Ми, новинари, трчимо да хватамо информације, фотографије, да што прије објавимо, потпуно занемарујући себе и властиту сигурност, а то је нешто што прво треба да урадимо јер ако не заштитимо себе, неће бити ни информација ни било чега другог. Сада сваки новинар, када иде на терен, може узети интерни кодекс и направити стратегију извјештавања са терена – каже Љиљана Зуровац, додајући да Кодекс новинара не може све то да обухвати.

Она наводи и да су се у медијима који су радили на интерним кодексима постављала и питања да ли се може бити новинар и активиста истовремено, о односу према локалним властима и политичарима, како поставити границу докле неко може новинару да каже шта може, а шта не може да уради, укључујући ту не само локалне политичаре, већ и власнике медија који су често у спрези са локалном политиком и намећу неке своје интересе. Када се на сва питања дају одговори, онда се новинар осећа сигурније и може да се позове на интерни кодекс.

– Живимо у времену потпуног хаоса када су медији у питању. Хаоса информација и оно што је некада био проблем – ускраћивање информација и даље постоји, али у виду затрпавања информацијама које нас гуше и од којих човјек не зна шта је истина, а шта не. У том смислу етика новинарства је сада потребнија него икада прије, а етику новинарства може бранити само професионални новинар. Не може то радити било ко, ко пише којешта на својим профилима на социјалним мрежама јер му то мрежа дозвољава. Новинар се мора држати својих правила и зато је новинар, новинар, а грађанин, грађанин – не постоји грађанско новинарство, постоји само слобода изражавања. Штитећи професију новинарства, бранимо себе и интерес јавности, а он је свето слово за новинаре. Формулирајући интерне кодексе на постојећи, обавезујући Кодекс новинара, корак је више, и то огроман корак ка заштити професије – наглашава Зуровчева.

Мирослав Јанковић из Одељења за медије Мисије ОЕБС-а у Србији, који је присуствовао трибини, рекао је да је ово важан допринос не само унапређењу примене етичких стандарда новинарства него и примени нове медијске стратегије тако да су учесници ”урадили добру ствар не само за себе него и за медијску сцену у Србији”.

У првој фази овог пројекта, прошле године, Савет за штампу је спровео истраживање међу медијима о интересовању за израду интерних кодекса, а ове су изабрани медији написали кодексе у складу са својим потребама. Седам медија који су радили на интерним кодексима бавили су се разним питањима, каже Новаковићева, попут извештавања у кризним ситуацијама, ауторским правима, заштитом података читалаца…

– Када је реч о медијима који раде у вишенационалним срединама, поступак се поклопио са процесом избора за савете националних мањина па је било битно да се регулише не само извештавање, већ и евентуално учешће новинара на изборима. Заштита ауторских права није најбоље регулисана ни законом, као ни Кодексом новинара који углавном упућује управо на закон, а овог пута се нисмо бавили дефинисањем односа између власника медија и редакције јер су учествовали углавном медији који су или у власништву новинара или организација цивилног друштва. Добро је да смо почели да радимо на овоме, таквих ће потреба бити све више и у једном тренутку ће сви озбиљнији медији морати да ураде неку врсту таквих докумената – казала је Новаковићева.

Представници медија Дорчова Валтернова и Трифуновић изнели су своја искуства у изради интерних кодекса, а најавили су и даљи рад на доношењу других докумената који ће саморегулацијом додатно унапредити рад њихових медија.

Израда интерних кодекса добре новинарске праксе део је активности Акционог плана за спровођење медијске стратегије за период од 2020. до 2025. године и спроведена је уз финансијску подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.

ЛН

Фото: Прес центар УНС-а

ПРОЧИТАЈТЕ И…

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ – Моје право је исто као твоје

АКТИВ ДИРЕКТОРА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА – Борба против насиља у школама

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу