ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ЛОЗНИЧАНИ ПЛАШЕ – До рудника (ни)је далеко

О јадариту у долини Јадра,  једном од најзначајнијих лежишта литијума на свету, све интезивније се говори неких годину дана, а у неколико последњих месеци је у жижи јавности. У том периоду се о овом минералу, руднику, ‘’Рио Тинту’’, говорило и сазнало више него било када пре. Серијом текстова ‘’Јадарит – чега се Лозничани плаше’’ настојали смо да колико је могуће осветлимо ову тему са више страна. О томе шта мисле о руднику говорили су за наш лист и они који су за и они који су против. Према подацима са сајта ‘’Рио Тинта’’  пројекат “Јадар” је  један од “највећих гринфилд пројеката за експлоатацију литијума на свету”. Даваће производе – борати, литијум-карбонат и натријум-сулфат, 90 одсто ангаживаних кадрова биће из Србије, у дугорочном периоду значи 1.000 радних места и више од 2.000 током фазе изградње, а пише и да је за реализацију овог пројекта предвиђено 2,4 милијарде америчких долара.

Прва тржишна производња могла би, ако пројекат добије сва потребна одобрења и дозволе, да се очекује 2026, уз достизање пуног обима производње 2029. године. “Јадар” ће годишње производити око 58.000 тона литијум-карбоната, 160.000 тона борне киселине и 255.000 тона натријум-сулфата, што ће поставити “Рио Тинто” међу првих десет произвођача литијума на свету. Мештани горњег Јадра у чији атар треба да стигне рудник па кажу ‘’Ово је земља која никада не изда, где све ниче, кукуруз, пшеница, соја, луцерка…, али ако отворе рудник, ничега више неће бити. Нека ради и пола века, после њега остаће пустош, а ове њиве могу да дају здраву храну још хиљаду година. Шта је ту сад вредније, нека руда, или здрава храна?’’.

Минерал или усеви

Наш циљ је да у западној Србији сачувамо земљу, воду и ваздух, останемо на својим имањима и бавимо се пољопривредом, каже Златко Кокановић, потпредседник Удружења “Не дамо Јадар”, које је против отварања рудника који ће угрозити, објашњава, 22 села, 17 лозничких и пет у крупањској општини, са око 19.000 становника. Села која су жива, има у њима младих, а само школа на Брезјаку има око 200 основаца.  О јадариту је своје рекла и струка. У мају је одржан скуп у САНУ где се чуло много тога што до тада широј јавности није било познато. Ратко Ристић, декан Шумарског факултета Универзитета у Београду, који је говорио и на том скупу,  за наш лист је казао да резултати истраживања земљишних ресурса само на делу простора долине Јадра и Рађевине, на укупној површини од 4.821 ха села: Брадић, Брезјак, Горње Недељице, Доње Недељице, Доњи Добрић, Драгинац, Јелав, Липница, Липнички Шор, Стража, указују на могући приход од пољопривредних активности, процењен на око 81,96 милиона евра годишње.

– У том случају ништа не би загађивали, не би дошло до уништења шума и земљишта. Јадарит је једна од најгорих могућих форми која садржи литијум  и да бисте из тога извадили литијум потребни су веома инвазивни технолошки процеси. Рецимо, у овом случају, више од хиљаду и сто тона сумпорне киселине дневно. Формирање депонија са више милиона метара кубних врло токсичних материја носи веома висок ризик од загађења и површинских и подземних вода. Ако би се акценат ставио на пољопривреду и прерађивачку индустрију запослило би се далеко више људи и не би било загађења, донело би већу корист не само Лозници, већ и целој Србији – каже он.

Негативан став о експлоатацији јадарита у долини Јадра има и Драгана Ђорђевић, научна саветница са Института за хемију, технологију и металургију.

– Јадар се наслања на Мачву, нашем најбогатијем подручју најквалитетнијим резервама питких подземних вода чије је порекло из Дрине, богате кисеоником и чисте. Површински водотокови су повезани са подземним водама и загађење Корените и Јадра неминовно воде уништењу подземних вода у Мачви, а самим тим и негативном утицају на пољопривредну производњу, здравље и живот људи у читавом том региону. Такође, на потезу од Лознице до Београда преко 2,5 милиона људи се снабдева водом за пиће из алувиона тих река, укључујући реку Дрину и Саву, а које ће, такође, бити угрожене радом потенцијалног рудника – истиче она.

Опет у Студији о економском утицају тог пројекта, представљеној у Привредној комори Србије наводи се да уколико би компанија ‘’Рио Тинто’’ реализовала ‘’Јадар”, пројекат би допринео бруто додатој вредности у износу од 1,5 милијарди долара годишње, директно би запослио 1.170 радника, а индиректно још 3.950. Студију је представио професор Економског факултета у Београду Драган Лончар у име аутора студије ‘’Петерхоф консалтинг д.о.о” и објаснио да су анализу радили на основу података и планова о реализацији пројекта које им је доставила компанија ‘’Рио Тинто’’ и да се ради само о анализи економског утицаја. Он је истакао да је планирано да ископавање траје око 30 година, да почне 2026. године, а да се обавља у околини Лознице и Крупња на површини од око 300 хектара. Додао је да ‘’Рио Тинто’’ планира да за овај пројекат уложи 2,4 милијарди долара, чиме би, каже Лончар, то постала највећа инвестиција у Србији икада. Лончар је казао да ће рудник моћи да производи приближно 58.000 тона литијум-карбоната, 160.000 тона борне киселине и 255.000 тона натријум-сулфата као нуспроизводе. Укупни годишњи допринос пројекта привреди процењује се на 2,9 одсто БДП-а, узимајући у обзир ланац снабдевања и ефекте потрошње, а просечна нето зарада у руднику износила би 1.222 долара. Осим тога плате запослених у Јадру би, наводи се у студији, биле за 40 одсто веће у поређењу са тренутним просечним нето зарадама у рударском сектору у Србији.

Зелена крвна зрнца

Литијум Пројекта ‘’Јадар’’ биће највећи извор залиха литијума у Европи у наредних најмање 15 година. Биће и значајна подршка у преласку целе Европе на економију са ниским уделом угљеника и омогућиће изванредне прилике становништву Србије да буду предводници нових решења у борби са климатским променама”, рекла је тада, а пренели су медији,  генерални директор компаније ‘’Рио Сава’’ Весна Продановић која је говорила и за ЛН.

– Разумемо забринутост, али апелујемо да се о Пројекту “Јадар” дијалог води на основу чињеница. Ми смо све досадашње анализе и податке поделили са јавошћу више пута, и наставићемо тако. Искрено разумемо и подржавамо сваку иницијативу усмерену на заштиту животне средине која је мотивисана жељом да сви ми, и наша деца, живимо у здравијем, зеленијем окружењу. На жалост, сведоци смо бројних примера активизма који су вођени неким другим интересима. Сматрамо да је неопходно да се користе само научно потврђене чињенице и да се информације не посматрају ван контекста, и апелујемо да се непотпуним и нетачним инфорамцијама не шири паника међу становништвом. Свако питање представника локалне заједнице, невладиних организација и цивилног сектора, или медија је добродошло и пожељно. Верујемо да само у сарадњи са свим заинтересованим странама можемо наш пројекат развити тако да буде најбољи могући. У другим земљама у којима послујемо, попут Канаде или Америке, имамо сјајне примере сарадње са локалним заједницама и невладиним сектором који активно учествују у унапређењу и надзору – казала је Продановићева за ЛН.

За наш лист је мишљење о отварању рудника изнела и потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић која је рекла да  је јадарит јединствен минерал, стратешки важан за енергетску тразницију јер у себи садржи један од најтраженијих ресурса у 21. веку, а то је литијум.

– Србија има резерве од 158,6 милиона тона оверених резерви бора и литијума, процењене вредности 56 милијарди евра. Чињеница да располажемо значајним залихама литијума на светском нивоу даје нам могућност да као земља размишљамо о томе да ли и како можемо да то искористимо за наш развој, не само кроз производњу и прераде руде, већ и изградњу фабрике литијумских батерија и електричних возила. Од самог почетка смо јасно рекли да, без обзира на огромне економске и развојне потенцијале пројекта “Јадра”, ништа се неће радити док се не испоштује сваки захтевани ниво заштите животне средине. Без обзира на све неистине које свакодневно слушамо и од политичара и од дела активиста, од тога ниједног тренутка нисмо одступили. Свако од нас има исти циљ, а то је здрава животна средина, и не знам због чега неко мисли како има више “зелених крвних зрнаца” од мене или било кога другог. Сачекаћемо да се заврши студија утицаја на животну средину, да се сви упознају са чињеницама, и након тога, грађанке и грађани даће последњу реч на референдуму – казала је министарка Михајловић а приликом ненајављене посете Горњим Недељицама недавно и да ‘’неће ништа да се ради док не будемо сви заједно знали како ће то уопште да изгледа, ни председник и Влада неће радити ништа против свог народа’’.

Јадарит довео председника

Због јадарита и ‘’Рио Тинта’’, али и закона о референдуму и експропријацији,  су почеле и блокаде путева у Србији. Ствар је постала толико озбиљна да је у епицентар проблема, Горње Недељице  дошао и председник Србије Александар Вучић. Изабрао је суботу, дан блокаде па се није срео са представницма УГ ‘’Не дамо Јадар’’, али јесте са делом мештана више села.

– Оно што је за вас важно, неће се догађати у наредном периоду ама баш ништа. Хоћемо да погледамо како ствари стоје, да видимо шта може да се догоди. А онда ћемо да видимо, променићемо и закон, да не кажу да је то закон о експлоатационом пољу, како би морали да нам доставе студију изводљивости, како би знали како људи живе – казао је он, а мештани су му рекли да је преко ноћи њихово пољопривредно земљиште преименовано у грађевинско, али без дозволе за градњу и председник им се захвалио на тој информацији коју није имао.

Лично ћу да будем ангажован око овога што се дешава са јаловиштем и депонијом, одлагалиштем и да радим у име народа, заузећу се да никаква одлука неће моћи да буде донета, а да ви пре тога не будете питани, рекао је председник. На крају ћу изаћи за комплетним закључцима и за ‘’Рио Тинто’’ и за однос државе према руднику, изјавио је Вучић.  Готово свакодневно стижу информације око рудника, мноштво је опречних информација, полуинформација, у све се умешала политика, а сви у овој причи желе ‘’добро народу’’ који је или апсолутно против рудника, или га то малтене не занима. У општој какофонији тешко је реално сагледати ко ‘’коси, а ко воду носи’’ и шта се заиста иза брда ваља. Што се тиче локалне самоуправе градоначелник је недавно пред медијима говорио о овој теми.

– Не постоји ниједна ствар која би ме могла навести да прихватим нешто што би могло да угрози и животну средину и здравље и безбедност људи. Много тога је урађено, много је уложено и у овом граду, у овој земљи, и не верујем да би било ко у овој земљи, не само у овом граду, урадио нешто лоше што би све то анулирало. Морамо имати и степен објективности, прво морамо некоме веровати. Нисам стручњак из те области, не могу да причам о нечему што не знам, али у овој земљи постоје факултети, институти, Српска академија науке, међународне инстуитуције које ће учествовати на процени утицаја на животну средину и одговарајућих студија и они ће дати одговор. Када га добијемо можемо формирати став, да ли смо за то или не. Само лаик може мислити да неће имати утицај на животну средину, имају га издувни гасови из аутомобила, дим из димњака кућних ложишта.  Оно што је до нас сигурно нећемо дозволити да се пређе преко црвене линије, а она је, по мени, она која би ако би било каква привредна активност, па укључујући и експлоатацију јадарита, значајно утицала на животну средину и да би то могло да оставити трајне и евентуално несагледиве последице. У овом моменту далеко смо од тога. Нико није добио право на експлоатацију, то јесте пројекат од националног значаја, а кључну реч води наша држава. Али ако неко у једном граду уради такву болницу, градски стадион, обданишта, путеве, не видим да би тај неко сада урадио нешто лоше. Није ми логично – рекао је тада Петровић.

Тренутно је извесна само неизвесност око судбине Пројекта ‘’Јадар’’. Ако питате противнике они су сигурни да га бити неће, ако пратите понашање ‘’Рио Тинта’’, односно њене ћерке компаније ‘’Рио Саве’’ њихови потези упућују да хоће. Држава за то време  стално уверава  да се неће ништа одлучити без Студије о утицају на животну средину и да ће народ одлучити на референдуму хоће ли или неће рудник. Углавном, обећавајућа прича са најављеним великим, како кажу политичари, ‘’бенефитима’’ постала је врућ кромпир и претња за природу и становништво горњег Јадра, али и шире. Све зависи ко о томе прича, из које позиције и каквих интереса и намера. Извесно је да ће се још ломити копља око јадарита и да на крају приче једна страна неће бити задовољна. Која, показаће време.

Искуство из комшилука

Мештани рударског насеља Шула у Пљевљима, Црна Гора, искусили су како то изгледа када се појаве еколошки проблеми због рудника, али и шта се деси када падне јача киша и како потоци и реке промене боју. Еколошки акциденти, пише портал ПВ – Пљеваљски портал, нису више реткост.

Поновним отврањем рудника „Шупља стијена“ један дио старих еколошких проблема мјештана рударског насеља Шула је ријешен, међутим појавио се нови, који пријети да уништи наљепши дио Ћехотине, на самој граници између Црне Горе и Босне и Херцеговине. Истина је да је рјешавање овог проблема Влада Црне Горе која је формирана, крајем прошле године убрзала, али не и дошла до коначног рјешења. Оно што је евидентно рјешење, као и истраживања за рјешње овог проблема плаћају грађани Црне Горе, док се пољска фирма, која камионима у своју домовину, одвози флотациони материјал, од кога се производи цинк за аутомобилску индустрију, за сада не хвата за „џеп“.

Истина је, пише ПВ – Пљеваљски портал, да рудник „Шупља стијена“ чији је власник ЗГХ Болеслав из Пољске, активно учествује у рјешавању овога проблема, али када су у питању финансије за рјешавање проблема, нису баш издашни. Оно што је сигурно у Пољској би се сигурно другачије понашали. Сама ископавања руде олова и цинка, доноси еколошке проблеме, од којих се неки не могу контролисати. Тачно је да су приликом изградње самих басена у који се одлаже флотација испоштовани европски еколошки стандарди, али само прављење флотационих басена на врху брда морало је довести до слијегања тла, прије свега кречњачких стијена.

Колико год се држава трудила улажући милионе еура да Ћехотина коначно буде чиста ријека, док се не ријеши питање, једне од притока ове ријеке, Мједеничког потока, то је просто немогуће. Еколошки акциденти у овом потоку, чије корито поред самог рудника, нису више изоловани случајеви. Нажалост дешавају се све чешће и сваког пута праве све већу штету. Последњи пут, макар по сазнању медија, након великих киша 13. јуна, овај поток био је скоро бијеле боје, а слично је изгледала Ћехотина пар километара низводно.

ЕЛН