НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (12)  – Развијати култ трезвености код младих

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (12)  – Развијати култ трезвености код младих

Алкохолизам је хронична болест која укључује не само физичке, већ и психосоцијалне проблеме пацијента, његове породице и околине и једна је од најраспрострањенијих болести зависности. Не ради се, ни о каквој лошој навици, како се често у народу мисли, већ о болести коју треба лечити. Оног момента када особа примети да алкохол постаје део његовог битисања, његове личности, знак је за аларм, у питању је психолошка зависност. Ако се затражи помоћ, могу да се постигну добри резултати лечења, у каснијим фазама све је много теже.

Др Снежана Лазић Алексић истиче да без обзира на то колико често и у којој количини  се узмима алкохол, ако он ствара одређене телесне проблеме у смислу да изазива неке болести или менталне проблеме, као што су агресивност, конфликти у породици и на послу, то је већ знак алкохолизма и захтева стручну помоћ.

– Било је доста полемика да ли се алкохолизам наслеђује, најновија истраживања показују  да се не наслеђује, већ се преноси алкохоличарски образац понашања, оно што понесемо од своје примарне породице, не генима- истиче она.

 Погодно тло за настанак алкохолизма су емоционална несигурност, мањак самопоуздања, емоционална лабилност и социјална незрелост. То су три кључне особине код људи који, ако већ умерено пију у неким ситуацијама, за њих стресним, могу потегнути за већим конзумирањем алкохола. Због тих наших културолошких навика алкохол је постао неопходан и у тужним и у веселим ситуацијама.

– Један од предуслова да се започне лечење је да се сав алкохол изнесе из куће. Када то кажемо наилазимо на велике отпоре не само код пацијента, што је очекивано, него и код сарадника из породице. Невероватно, код нас је средина постала толерантна према алкохолу, чак је нормално и да се млада особа напије на пунолетству. Имала сам ситуација да се млади људи доведу у коми, јер су отровани алкохолом. Када се обратимо родитељима, они се смеју, као то је нормално. Била сам шокирана. Целу ноћ радимо  детоксикацију, пратимо стање те младе особе, може да буде и погубно јер се никад не зна како ће организам да реагује – истиче наша саговорница.

– Прво се примењује тај хоспитални третман кад покушавамо да их опоравимо, ревитализујемо од  токсичних дејстава алкохола. Он утиче на јетру, срце, мозак, постају заборавнији, развија се деменција, нарочито ако су старији, јавља се гастритис, тешкоће при ходу, са варењем. Затим се ради на упознавању са проблемом, покушавамо да их мотивишемо, да се разбију отпори јер, углавном, сви током више година развију алкохоличарски стил понашања. На болничко лечење се надовезује амбулантни третман са психофармацима и психотерапијски рад и то индивидуалне и групне психотерапије са сарадником у лечењу – каже Лазић Алексићева.

Она напомиње да, ако неко хоће да започне лечење, мора у потпуности да прекине са конзумирањем алкохола. У алкохоличарским породицама  дете свесно или несвесно усваја односе у породици и касније преноси на своју секундарну породицу.

– Осамдесет одсто лечених алкохоличара долазе из алкохоличарских породица, то није вид наслеђа,  већ стил живота који се преузима у породици. У нашем друштву треба развијати култ трезвености, а не култ умереног пијења, посебно код младих – истиче Лазић Алексићева.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НЕ ДОГАЂА СЕ САМО ДРУГИМА (11) – Годишње “падне” десетак дилера

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (10) – Жаргон у свету зависности

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )