НОВИ НАЦРТ ЗАКОНА О ОБРАЗОВАЊУ – Јачање улоге државе
Крајем јула Министарство просвете припремило је нови нацрт измена и допуна Закона о основама система образовања и васпитања који доноси бројне новине српском школству. Јавна расправа о нацрту трајаће до 23. августа. Како наводе у Министарству, новине су донете у циљу унапређивања квалитета образовања и васпитања и јачања васпитне функције образовно-васпитних установа, а јавна расправа је прилика да се доставе све примедбе, предлози и сугестије. У припреми израде нацрта закона учествовали су и представници репрезентативних синдиката у просвети, а предложене одредбе одређених чланова закона треба да доведу до ефикаснијих решења када је реч о поступању установа, додаје се у саопштењу.
Представници синдиката у просвети оцењују да ове измене доносе већу централизацију, промену статуса наставника и промену улоге родитеља и ученика и да представљају озбиљан заокрет у функционисању школства. Уместо јачања партнерства између државе, школе, родитеља и ученика, предлог закона повећава овлашћења ресорног министарства и директора школа, док истовремено смањује права и утицај свих осталих учесника образовног процеса.
Новим законом предвиђене су ригорозне казне за наставнике и губитак лиценце због штрајка, наставници који не буду држали наставу и након упозорења директора из било ког разлога, укључујући и протесте, суочавају се са могућношћу трајне суспензије лиценце. Директорима се лиценце аутоматски продужавају на недоређен рок, ако држава не организује испит за лиценцу у законском року. Наставник који није током распуста искористио годишњи одмор због боловања, или из неких других разлога, може да га искористити накнадно.
Када је реч о школским одборима, сужава се могућност да родитељи, наставници и локална управа смене “свог” члана. Важећи закон предвиђа да они свако за свог члана могу да покрену иницијативу за разрешење у школском одбору, новина је да сва три тела могу да покрену иницијативу за разрешење, али само ако члан школског одбора доноси незаконите одлуке, или их не доноси кад треба, или ако неоправданим изостајањем, односно, несавесним радом онемогућава рад одбора.
Планирано је и смањење броја чланова у саветима родитеља, ово тело може имати највише осам чланова у основним и 15 у средњим школама и биће саветодавни орган. До сада је, иначе, свако одељење у школи имало свог родитеља представника. Такође, укидају се досадашња права родитеља да учествују у одлукама о финансијама школе и избору уџбеника.
Ученици се могу организовати само у ученичком парламенту, али им не мора бити одобрено организовање у другим групама, клубовим, секцијама и слично, такође, ограничава им се учешће и утицај у школским одборима. Садашњи закон је предвиђао да два представника парламента без права гласа редовно присуствују и учествују на свим седницама школског одбора, сада је предвиђено да присуствују само када је на дневном реду тема из надлежности ученичког парламента, и то на позив председника одбора.
Министарство просвете добија знатно већа и директнија овлашћења када је реч о одлучивању о премештају проблематичних ученика у друге установе, принудни премештај ученика у неку школу може се спровести и без пристанка те школе. За учињене прекршаје додатно су пооштрене и прецизиране правне тачке које се односе на директну одговорност ученика, али и њихових родитеља.
Иначе, у саопштењу Министарства просвете се наводи да је, “Нацрт измена и допуна закона у складу са Стратегијом развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године, како би се повећао квалитет наставе и учења, праведност и доступност до универзитетског образовања и васпитања и ојачала васпитна функција образовно-васпитних установа.”
В. Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
