ИВАНА СТЕФАНОВИЋ НА ВРХОВИМА АЛПА – Циљ је пут који води до врха
Лозничанка Ивана Стефановић, страствена планинарка, недавно се с планинарима из Крушевца, Пожаревца, Јагодине и Београда попела на Гросвенедигар, 3.666 метара надморске висине (мнв), који је четврти највиши врх Аустрије. Искуства нам је пренела у намери да и друге подстакне на сличне подухвате.
– Планина је позната по великим глечерима, а успон захтева изузетну физичку кондицију, искуство за ходање по глечеру због пукотина у леду које могу бити прекривене снегом. Зато је успон био организован у навези од по четворо чланова – почиње причу Стефановићева.
Први дан успона био је од планинског дома Јоханишуте који је на 1.121 мнв до дома Дефрегахаус (2.963 мнв), али, како прича наша саговорница, због најаве лошег времена наставак пута је уследио сутрадан у четири сата ујутро.
– Прве потешкоће због разре|ености ваздуха кренуле су већ на почетку успона, а висинска болест је у виду јаке главобоље пратила цео успон. Овај успон је, иначе, кондиционо изузетно захтеван, а технички умерено. Прелазак преко ледничких пукотина било је изузетно искуство, али и високог ризика. Лагани темпо, који на тим висинама и не може бити бржи, довео нас је до циља. На самом врху је уследило фотографисање, а због велике магле били смо ускраћени за поглед на друге врхове – прича Ивана.
Њен други испењан врх у периоду од 24. до 30. јула био је Вилдшпице (3.774 мнв) други највиши врх Аустрије (после Гросглокнера) и највиши врх Тирола.
– Вилдшпице је типичан високогорски врх са великим глечерима, широким снежним падинама, стеновитим завршним гребеном. Полазна тачка је прелепо село Вент на 1.900 метара у долини Ектал. Одатле смо се жичаром превезли до испод дома Бреслауа Хуте (2.844 мнв). Сутрадан је мања група кренула на успон у четири сата ујутро, а након дугог каменитог терена стигли смо до ферате Митеркарјох Клетерштајх. Врло захтевна путања, која је успешно савладана, а уследио је и пут преко глечера до самог врха. На оба успона је коришћена сва техничка опрема, дерезе, цепин, шлем, појас, ферата сет, уже за навезу. Могу да кажем да сам презадовољна постигнутим успехом, пре свега личним, јер сам уз доста потешкоћа на тим висинама успела да се на|ем на највишем врху, али нама планинарима високогорцима није циљ освојен врх, већ пут који води до њега. То је пут пун неизвесности, страха од непознатог, технички захтевних детаља, разре|еног ваздуха, али све то када се превази|е долази задовољство. Припреме за ове планине су трајале током целе године. Са новим врховима померају се границе и праве планови за следеће успоне – каже прва Лозничанка која се у седмодневној тури успешно попела на два импозантна планинска врха у аустријским Алпима.
С. П.
Фото: Лична архива
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО У БОКСУ ЗА ОМЛАДИНЦЕ И ОМЛАДИНКЕ – Вечерас свечано отварање
