
МИЛЕ МИНИЋ, ОТАЦ ПРЕМИНУЛОГ ПЕТОГОДИШЊАКА, ЗА ЛН – Дете враћено кући, па преминуло

Урош Минић преминуо је на Видовдан, имао је само пет и по година, боловао је од ретке Дишенове мишићне дистрофије, а његов отац Миле каже да је дете довођено у болницу, али да докторка у лозничком Здравственом центру (ЗЦ) није хтела да га задржи у установи. Три сата касније остао је без сина. Поводом овога случаја лозничко Основно јавно тужилаштво поднело је захтев Полицијској станици у Лозници за прикупљање потребних обавештења, потврђено је за ЛН, а дечаков отац каже да за сада нема никаквих званичних информација о трагичном догађају.
Минић прича да је његова супруга Уроша 27. јуна први пут довела у ЗЦ јер је имао температуру и дехидрацију, где му је докторка преписала бруфен и туширање да му спадне температура, уз речи да се поново јави, ако дође до погоршања.
– Урошу је током дана спала температура, међутим, 28. јуна у четири сата ујутру, значи, субота на недељу, почео је да повраћа. Супруга га је одвела у болницу, а прве речи дежурне докторке биле су: ‘’Куд сте дошли у ово доба?”. Није хтела да му уради ЦРП, рекла је да дете није за болницу, преписала му је панцеф, и то већу дозу него што је требало за његову тежину, а на тражење упута за болницу рекла је: „Шта ви мислите, да је упут тек тако лако добити?”. Није хтела да да упут за налазе, па је тек на инсистирање моје супруге то учинила. Рекла је да дете није за болницу, и да се јаве у понедељак. Они су отишли кући, у Лешницу, међутим, Урошу се стање убрзо погоршало, супруга је звала после пола сата санитет, дошли су, покушана је реанимација, али мом сину није било спаса. Од последњег одласка у болницу до трагичног исхода прошла су нека три сата. Не знам да ли би било другачије да је задржан у болници, али ме боли тај однос према детету некога ко је положио заклетву да помаже, лечи људе, да се тако понела, уместо да пацијенту пружи адекватну помоћ, и то детету са таквом дијагнозом – прича Миле.
Каже да се обратио болници, директорки, да види шта се дешава, да ли је покренут неки дисциплински поступак против те докторке.
– Њихов једини одговор био је да се чека да се заврши налаз обдукције. Мени у овом тренутку није толико битан налаз обдукције, важно ми је шта се дешава са женом која није дала упут и зашто. Њихов одговор је – „Обавестићемо Вас кад прође унутрашња контрола, спољашња контрола.” И то је све. До данас немам ниједну званичну информацију, сем то из болнице да чекају обдукциони налаз, а кажу да може да потраје од једног до три месеца. Очекујем неки исход, да се покрене дисциплински поступак против те докторке која је није мога сина задржала у болници. Не дај боже ово никоме, мој Урош ово није заслужио. Сачекаћу да видим још који дан шта ће да уради Тужилаштво, а онда размишљам да покренем приватну тужбу, најпре против докторке. Највише ме боли тај третман, однос докторке, детету са таквом дијагнозом не дати упут, не оставити га у болници… не желим никоме да се нешто слично догоди, да неки други родитељи пролазе ово што пролазимо ми, зато што неко није хтео да ради оно за шта је школован – каже Урошев отац.
Он каже да је његов син рођен 11. новембра 2020. и након осам месеци констатована му је Дишенова мишићна дистрофија, ретко обољење, наследне, генетске болести, која напада мишиће, јавља се готово искључиво код мушке деце и најчешће открива у раном детињству, иако је присутна од рођења. Био је у Америци на студијском клиничком испитивању на лек ‘’аталурен‘’ и осам дечака у Србији је на основу тога добило лек за ретке болести, каже Миле.
ЛН су се у вези са овим догађајем обратиле особи задуженој за односе са медијима у ЗЦ, али из установе нису имали коментар.
Т.М.С.
ПРОЧИТАЈТЕ И…