16. DANI MEĐAŠA NA JAGODNJI – Srca ne poznaju granice
Prva nedelja posle Vidovdana okupila je juče na Jagodnji, par kilometara od Mačkovog kamena, brojne posetioce na šesnaestim Danima međaša, manifestaciji koju na međi tri opštine – Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika, priređuje Turističko-sportska organizacija Krupnja (TSOK) u saradnji sa susedima. Pored sunca koje je grejalo livadu na kojoj se održava manifestacija, folklorni ansambl krupanjske Biblioteke ”Politika” zagrejao je dlanove publike, a Dane međaša otvorila je direktorica TSOK Dijana Teovanović.
– Drago mi je što smo se danas okupili na ovom mestu da pokažemo da granice postoje samo na kartama, ali da srca ljudi ne prepoznaju granice. Danas smo ovde da pokažemo da granice ne treba da budu mesta razdvajanja, one treba i mogu da budu mesto susreta, saradnje i međusobnog uvažavanja. Danas više nego ikada pokazujemo da nas tradicija uči zajedništvu i da je svaki pruženi dlan vredniji od svake podignute ograde ili međe. Neka manifestacija Dani međaša bude dan koji će nas iz godine u godinu okupljati u sve većem broju – poručila je Teovanovićeva.
Prvi takmičarski program bila je kosidba, ovoga puta na nešto udaljenijoj livadi, što nije smetalo ni koscima ni publici. Najbrže je parcelu pokosio Savo Vlačić iz Han Pijeska, Republika Srpska, a nije mu to bilo dovoljno pa je potom pokosio još tri koje nisu imale takmičare da ih urede. Brzina, međutim, nije dovoljna za pobedu, žiri procenjuje i u koliko je otkosa parcela pokošena i kakav je kvalitet kosidbe. Ekipa iz Han Pijeska redovni je učesnik ”Međaša” pa je tako i ovoga puta učinila takmičenje zanimljivijim i neizvesnijim.
– Idemo i na druge kosidbe, to je neka ljubav prema kosi. Ona se zavoli, ali u detinjstvu. Počeo sam kositi sa desetak godina i to kada se ozbiljno kosilo, skoro po ceo dan. Onda su osamdesetih stigle motorne kosačice, posle traktorske i kosa je otišla u zaborav. Zato smo mi skinuli te kose iza roga pa krenuli na ovako lijepe manifestacije gdje su pravi domaćini. Gdje god dođemo tu su divni ljudi, divna publika koja nas gleda i svagdje se prijatno osjećamo. Upoznali smo dosta ljudi tim hodanjem po Republici Srpskoj po Srbiji i Crnoj Gori i mogu vam reći da su kosci, men’ se čini, dobri ljudi. Pošteni, radni, odrasli uz kosu, a čim je kosio, znači da je radio od djetinjstva tako da imamo zajedničkih priča i bude jako lijepo na svakoj manifestaciji – rekao je za portal LN Vlačić.
Primetno je, međutim, da na kosidbu dolaze stariji, a mladi se kose retko dohvate i pitanje je kako ih privući da nastave da održavaju tradiciju. Vlačić kaže da je to ”jako teško”.
– Da vam kažem, ja imam dva unuka, na sve moguće načine ja njih pokušavam da privučem, ali oni žive u gradu. Meni na volju izađu na deset, petnaest minuta – ”Hajde, deda, da to probamo”, ali preovlađuje nešto drugo, telefoni, video-igrice. Ne može se to naučiti za par minuta ili za jedan ljetni raspust, treba tu godina i godina da se provede i nauči i udariti kosom o kamen, kosu naoštriti, otkovati, čuvati, a sve zavisi od terena. Kosa je jedan život i to najbolje znaju oni koji su u toku ljeta po dva mjeseca iz dana u dan, od jutra do noći, kosili. Oni znaju šta je kosa – kazao je čovek koji je to znanje odavno stekao.
Ovog puta nagrađeni su svi učesnici kosidbe, a pobedio je Stevo Naumović, drugo mesto zauzeo je Dragan Dupljanin, a treće Vlačić.
O značaju ovakvih manifestacija govorio je, u izjavi za medije, i Mladen Stefanović, predsednik opštine Krupanj, i podsetio da se danas više gleda komercijalna strana, a Dani međaša su među retkim koje čuvaju nekadašnje običaje i stare discipline.
– U većem delu Srbije one su zaboravljene, jednostavno su nestale. Ovo je idealna prilika da pozovemo sve stanovnike naše zemlje da naredne godine posete ovakve manifestacije na kojima će moći da uživaju u ovakvim disciplinama. Ova nedelja posle Vidovdana najbolje dođe za predah i priliku da se stanovnici okolnih opština koje organizuju manifestaciju i komšija koje nas podržavaju, poput Loznice i Osečine, pridruže na obroncima prelepe Jagodnje i na dva, tri kilometra od Mačkovog kamena gde su srpski heroji pre više od sto godina dali živote da bismo se mi danas ovde nesmetano okupljali i uživali u prelepom danu – kazao je Stefanović.
Narodnim višebojem program je nastavljen, a uzbudljiva i krajnje neizvesna takmičenja privukla su više publike. Ko je uspeo da zauzme mesto ispod ponekog drveta sklonio se od sunca, a one koji nisu osvežavao je vetrić dok oblaci nisu napravili senku. Najpre su se momci takmičili u skoku udalj, a najuspešniji je bio Milivoj Popović, ispred Stefana Ilića i Dragorada Mašića. Kako kaže, konkurencija je bila jaka u svim disciplinama i prezadovoljan je što je bio najbolji u skoku udalj, drugi u skoku uvis, a treći u bacanju kamena s ramena i, sa ekipom u nadvlačenju konopca.
– Rezultati su odlični, mada može to i bolje, ali zaista sam prezadovoljan sobom, s obzirom na to da sam imao povredu. Što se tiče tajni u veštini skokova, ona je u tome da je psiha najbitnija, pogotovu u skoku uvis. Mora da bude jaka da bi se moglo preskočiti. Moraš da veruješ da ćeš preskočiti jer čim postoji sumnja, nema uspeha. Ko veruje, pobeđuje – jasan je Popović.
Ilić je nastavio svoju tradiciju na ”Međašima”, osvojio je prvo mesto u skoku uvis, lane u skoku udalj, a uvek je među najboljim takmičarima.
– Bilo je teško takmičenje, dosta spremnih učesnika, ali dobro sam izgurao i ovo. Uprkos iskustvu, bilo je problema zato što četiri meseca nisam trenirao zbog povrede i ovo mi je prvo takmičenje posle oporavka tako da sam zadovoljan ostvarenim – kaže Stefan.
Kamen teži od 13 kilograma najdalje je bacio Dragorad Mašić. iz Duplja u opštini Bogatić, koji se, kako kaže, već više godina takmiči na ”Međašima”, a bacanje kamena s ramena je disciplina koja mu najviše odgovara.
– Lepo je dolaziti na ovakve manifestacije. Iskreno da vam kažem, poprilična konkurencija je bila, kvalitetna, bilo je dosta jakih momaka i uz malo više napora sam došao do pobede. Danas sam bacio kamen 8,7 metara daleko, a bacao sam ga ranije na oko 12 metara, ali imao sam neke jače povrede pa sam zadovoljan. Ovo mi je, inače, četvrti put da ovde pobeđujem. U ostalim disciplinama mi je danas bilo malo teže, ali sam se i u njima borio lavovski. Što se ovoga tiče, mora da se trenira, ako želite rezultat, a bitno je i da je genetika dobra. Moguće su povrede prilikom bacanja, ako to ne radite dobro, a ovaj kamen nije nimalo lagan i ko ne zna kako treba, može gadno da se povredi – ukazuje pobednik.
Nisu se samo čuvari sportske tradicije nadmetali, činili su to i kulinari u spravljanju pasulja. Najuspešniji je bio tim Rade Gligorić, drugi Jovo Brankovina, a treći MZ Gorica.
Najviše zabave uvek donosi nadvlačenje konopca pa je tako bilo i ovoga puta, a nisu izostala ni uzbuđenja i smeh poput onog koji je izazvao pokrupan tim kada je ”u borbi” otišao u stranu pa sa bine oborio zvučnik. Na kraju, pobedu su odneli Vukovi sa Drine, drugoplasiran je Rujevac, a treći je Džimi.
Iako nije pobedio, zvezda ovog takmičenja bio je najmlađi učesnik, Ivan Teovanović, koji je u junu napunio 16 godina. Prvo mesto nije osvojio, ali publiku jeste svojom hrabrošću da se nosi sa mnogo iskusnijima, odlučnošću i istrajnošću. U skoku uvis zauzeo je treće mesto, a bilo je jasno da ga je od boljeg plasmana u svim disciplinama najviše udaljilo upravo neiskustvo.
– Šta da kažem, nisam se pripremao, samo sam došao da vidim šta mogu i koliko mogu, to je to. Prvi put mi je, nadmašio sam očekivanja i oduševio sam se. Sledeće godine ću opet biti ovde i daću sve od sebe – rekao je učenik Srednje škole u Krupnju, junak dana iz Lipenovića.
Na kraju su svi bili zadovoljni pa i organizator.
– Danas nas je vreme poslužilo, pre svega. Imali smo dosta učesnika u takmičarskim disciplinama, dosta mladih, što nam je jako bitno jer naš cilj je da prenosimo na mlađe generacije način na koji su naši preci živeli, družili se, kosili. Zadovoljni smo, a nadamo se da su i gosti uživali u lepom programu. Nadamo se da ćemo se okupiti sledeće godine u još većem broju jer je ovo manifestacija koja nam pokazuje da granice, međe, ne treba da postoje, da one postoje samo na kartama i da je ovo dan kada treba da pokažemo poštovanje, druženje i uzajamno uvažavanje – naglasila je na kraju direktorica TSOK.
Rade
Kada je sve utihnulo na bini Slavko Živanović je podsetio da odnedavno sa nama nije više Rade Marković koji je u TSOK radio od samog osnivanja i osmislio Dane međaša.
– Sve ovo što se dešavalo on je tako zamislio i mi smo to danas sproveli. Nadamo se da nas odnekle gleda i ja, znajući ga najbolje, mislim da bi on sada rekao: “Okej, matori, dobro je”. Zato želim jedan aplauz za našeg Rada Markovića. Zaista nam je žao što nas je napustio tako rano, ali život je takav – kazao je Živanović.
N. T.
PROČITAJTE I…
