НОВИНЕ У ШКОЛСТВУ – Верска настава и грађанско изборни предмети
Изменом Закона о основама система образовања и васпитања, које је недавно усвојила Скупштина Србије, верској настави враћен је статус изборног предмета, а вероучитељима омогућено заснивање сталног радног односа, како су низ година и захтевале СПЦ и верске заједнице. Уједно, назив изборних предмета има и грађанско васпитање и други страни језик. Како наводе у Министарству просвете, заменом назива изборни програми у изборни предмети указује се на чињеницу да они представљају обавезне предмете који се од других обавезних предмета разликују по томе што код њих постоји могућност избора.
Изменама је предвиђено и да директори школа закључују уговор о раду на неодређено време за извођење верске наставе са лицем које се налази на листи наставника верске наставе, а испуњава одређене услове. У досадашњој пракси, наставник верске наставе је са школом закључивао уговор о раду на 12 месеци за сваку школску годину. Листу наставника верске наставе, иначе, утврђује министар на предлог традиционалних цркава и верских заједница.
Да подсетимо, верска настава и грађанско васпитање уведени су у школе 2001. године уредбом тадашње владе чији је премијер био Зоран Ђинђић. Они су уведени у први разред основних и средњих школа као факултативни предмети, што је подразумевало да су ученици могли да изаберу један од ових предмета, оба или ниједан, а избор могу променити једном у току четворогодишњег циклуса. Иначе, СПЦ је тада тврдила да верска настава није уведена политичком одлуком, већ да је реч о њеном враћању у школе после паузе од скоро 50 година.
Следеће године ова два предмета постају изборни предмети, што значи обавезан избор једног од њих, а 2018. године постали су изборни програм мада се у пракси ништа није променило, већ се само, како је тада тумачено, пратила европска пракса с обзиром на то да ”програм даје већу слободу у креирању садржаја и начина рада”.
Недавне тврдње патријарха и појединих црквених великодостојника да у појединим школама директори намећу ученицима и родитељима да изаберу грађанско васпитање уместо верске наставе да би, између осталог, својим колегама допунили норму, у лозничким школама демантују. То поткрепљује и чињеница да већина деце похађа верску наставу, а само мали проценат се опредељује за грађанско васпитање. Поједини директори објашњавају да је проблем ако се, рецимо, седморо деце изјасни за грађанско, у таквим случајевима се пише допис министарству да одобри групу јер у њој мора да има најмање петнаест ученика. Како тврде, годинама је ситуација таква посебно у нижим разредима. Док траје час верске наставе учитељи и учитељице имају слободан час, у једној од школа час грађанског држи се само једном ученику, а у другој се за њих организује разредни испит. У неким школама верска настава је стављена у редован распоред, а деца која су се определила за грађанско долазе у супротној смени и налазе се практично, у неравноправном положају.
Како смо сазнали, иста ситуација је и у лозничким средњим школама, неупоредиво више ученика похађа верску наставу.
В. Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ГРАДСКА УПРАВА УОЧИ СКУПШТИНСКЕ СЕДНИЦЕ – Не мења се дневни ред
