ТРИБИНА О РЕФОРМИ ПОРОДИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА – Основати алиментациони фонд за заштиту деце
Удружење правника Србије (УПС) синоћ је у Библиотеци Вуковог завичаја одржало трибину на тему реформе породичног законодавства и извршења у породичним односима о чему су говорили професор Небојша Шаркић и Младен Николић, судија Привредног апелационог суда.
Професор Шаркић говорио је о правном аспекту, а Николић о реализацији права о одлукама из породичних спорова и извршењу новчаних издржавање и неновчаних ствари. Шаркић је казао да је централно питање то да је судска заштита у овој области неделотворна и да је недопустиво да се спорови из породичних односа изједначавају са другим споровима из имовинских односа.
– Идеја је доста стара, да се у радним споровима и породичном законодавству морају увести специјализације, било кроз посебне судове, или, ако је то у овом тренутку превелик залогај за државу, формирањем посебних већа за породичне односе при вишим судовима. Показало се да у породичним стварима проблем ретко или никада не настаје сам по себи. Ако анализирамо, разводу брака увек претходи нека социјална патологија – алкохолизам, наркоманија, грубост, коцка, губитак посла… Она се не завршава разводом јер само из тога се прави низ додатних судских спорова који се односе на поверавање детета, измену одлуке о поверавању, издржавање, утврђивање начина виђања деце, укидање или повећање издржавања, до поделе брачне тековине. Да не говоримо о насиљу у породици и тежим облицима – казао је Шаркић.
Он је навео да искуства из упоредног права показују да би било добро да се изврши строга специјализација судија који раде у оваквим споровима и да оне морају имати посебну, врло широку едукацију од психолошке, дефектолошке па до социјалне политике. Напоменуо је и да је у овој врсти спорова неопходна порота као глас народа и утицај друштвене средине на породичне односе, али да поротници морају бити људи који су стекли животно и радно искуство или у центрима за социјални рад, школама па до полицајаца који су се бавили овим питањем.
– Како је сада постављен, систем не решава проблем зато што се из једног ствара читав низ проблема. Ако би веће имало ингеренцију, могло би да реши и питање брака и поверавања деце, али и удаљавање насилника из породице, или привремено и трајно упућивање на лечење од алкохолизма, наркоманије, питање издржавања, поделе имовине итд. То постоји у неким земљама – указао је професор.
Шаркић је покренуо и изузетно важно питање оснивања алиментационог фонда и навео да га УПС форсира већ неколико месеци. Напоменуо је да идеја не потиче из УПС, већ постоји у упоредном праву и да је поента у заштити прималаца издржавања, пре свега деце и објаснио да је реч о државном фонду који се пуни из разних извора.
– Када јавни извршитељ који спроводи извршење констатује да давалац издржавања неће, не може, није доступан органима и не може да се спроведе извршење тада се законски заступник обраћа алиментационом фонду који без расправе и процедуре исплаћује детету оно што је неопходно, односно колико је парнични суд досудио. То није социјална него правна заштита. Тог тренутка држава постаје сукцесор потраживања и она почиње да јури даваоца издржавања. Логично је да ће се она боље снаћи у том поступку наплате, а чак и да не наплати, кад има пара за ”рафале” (борбени авиони, прим.аут.), биће и за издржавање деце, што је важније – објаснио је Шаркић како би функционисао алиментациони фонд.
Он је нагласио да би увођење овог фонда не само решило питање заштите деце него и подигло ниво превенције јер ће свест о томе да ће држава преузети наплату и томе придодати трошкове утицати на уредно извршење обавезе.
Николић је указао на то да издржавање спроводе јавни извршитељи који су много оспособљенији за спровођење извршења него судови, али да постоји питање њихове мотивације код тих предмета и награда које добијају. Напоменуо је и да је суд задржао надлежност код неновчаних ствари, одузимања и предаје деце, уређења односа родитеља и деце, као и новчаних казни које могу да се замене казном затвора. Он је рекао и да не види могућност да се закон промени много када се ради о новчаним потраживањима.
Поздравну реч присутнима упутили су Миладин Данојлић, председник Вишег суда у Шапцу, и Милорад Матић, координатор удружења у Лозници.
– Овакве трибине су корисне не само за стручну, већ и за општу јавност и потрудићу се да их буде више у Лозници како би се могле предочити промене закона које се припремају, као и добре идеје, али и да би се могло дискутовати о томе шта би могло да се унапреди. Ово је била прва трибина у нашем граду и било је јако корисно присуствовати јој – каже Матић.
Трибини су присутвовали судије, стручни сарадници, адвокати и представници Центра за социјални рад.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ГРАДА ЛОЗНИЦЕ – Шетња улицама великана
