ПОДВИГ АНЂЕЛКЕ ВАСИЋ – Бициклом до Зејтинлика

Лозничанка Анђелка Васић за осам дана, на бициклу, сама, стигла од Лознице до Зејтинлика. Са Кајмакчалана је понела четири каменчића, за четворо праунука њеног прадеде Светозара, солунца

Осам дана требало је Лозничанки Анђелки Васић да на бициклу превали 900 километара, колико има између Лознице и града Солуна, и у тој вожњи, на два точка, проведе 55 сати. Ова двадесетпетогодишња девојка, апсолвенткиња медицине, на далек пут кренула је сама у славу и част нашим прецима, а посебно њеног прадеде Светозара.

Ово Анђелки није прво далеко путовање бициклом, тај вид вожње заволела је уз оца бициклисту Драгана који је тако стигао до Истанбула, Свете горе, Крфа и града Јаши у Румунији, где су мошти Свете Петке.

– Иза себе имам неколико дужих путовања бициклом. Прва вожња била је 2016. до Јадранског приморја, наредне године следи путовање до планине Риле, у Бугарској, где сам се попела и на Мусалу, највиши врх Балкана. Обе туре возила сам са оцем Драганом. Он је 2008. бициклом ишао путем српске војске и стигао до Крфа. Тад ми је било десет година, али сам имала жељу да, када одрастем, поновим нешто слично. Уз њега сам заволела тај начин путовања и решила сам да се ове године упустим у самосталну авантуру. Циљ ми је био Зејтинлик, српско војничко гробље у Солуну, у част нашим славним прецима из Првог светског рата – прича она за ЛН.

На пут је, каже, кренула 24. августа, преко Ваљева, Љига и Горњег Милановца стигла је до Крагујевца и прешла 180 километара. Наредног дана обишла је спомен-парк Шумарице, а онда преко Рековца и Крушевца дошла до Алексинца. Трећи дан пролази Ниш, у Лесковцу ”хвата” последње дане чувене роштиљијаде, па наставља кроз Грделицу и Предејане до Врања. Пут је, каже, користила да што више упозна места кроз која пролази. четврти дан, по први пут, и то баш бициклом, улази у Северну Македонију и после 20 километара прави паузу у Куманову, градићу на самом северу у чијој је близини вођена битка 1912. између српске и турске војске у Првом балканском рату. Ту је видела да се Македонци и ми одлично разумемо и да до границе са Грчком може опуштено да говори српски. Стиже у Скопље, град са великим бројем споменика. У једном хостелу је упознала неколико странаца, између осталог и девојку са Новог Зеланда која је сама на путу више од годину дана, без јасног плана и циља. Пети дан доноси прве и једине проблеме на бициклу јер јој је предња унутрашња гума до Велеса пукла чак два пута.

– Уз помоћ колеге бициклисте, Македонца, који је сам пришао да ми помогне, врло брзо је решен проблем. Тог дана сам се ”докотрљала” до Прилепа, родног места Краљевића Марка. Преспавала код домаћина Христијана који ми је помогао да нађем вулканизера, а када је чуо да сам из Србије, човек није желео да ми наплати. Наредног дана стижем само до Битоља удаљеног 40 километара, а снагу сам чувала за следећи дан и Кајмакчалан. Од Меџитлије, македонског насеља на самој граници са Грчком, до почетка успона има око 80, а сам успон 21 километар. Планина се није дала видети све док није прошао и последњи километар пута, а успон је био тежак до самог краја. Да се попнем на сам врх са натовареним бициклом, није било могуће, али је Кајмакчалан, испред мене, ту је ров, који сведочи о пробоју Солунског фронта. Са Кајмакчалана сам понела четири каменчића, за нас четворо праунука мог прадеде Светозара, солунца, учесника славне битке – прича Анђелка о свом путовању.

Тај дан је завршила са укупно 120 километара у грчком граду Едеси. Последњег дана пута превалила је још 80 километара до Зејтинлика, капије на којој пише –  Српско војничко гробље. Прилази јој наш нови чувар, наследник деда Ђорђа, Крстимир Цопас.

– Изненадио се кад сам рекла одакле стижем и да идем сама. Објашњава ми структуру гробља, ко је све сахрањен, јасан је и прецизан са бројкама. У костурници почива 5.580 српских јунака док је око маузолеја још 1.448 српских душа. Посебна је тишина на Зејтинлику. Немогуће је остати равнодушан на стихове Војислава Илића Млађег са предње стране капеле. Испунила сам свој циљ, срећна што сам успела да стигнем и на овај начин одам почаст нашим славним прецима из Великог рата – каже Анђелка.

Једно незаборавно путовање је иза ње, али она не мисли да дуго мирује већ са оцем планира следеће лето да бициклом крене на нови пут, да на два точка стигне до швајцарске, што би био највећи изазов до сада.

Т.М.С

Фото: Лична архива

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НЕСЕСЕР ЗА ЛОЗНИЦУ И БРЧКО – У два града по 20 стартап фирми

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ОБЕЛЕЖИЛА ЈУБИЛЕЈ – 165 година постојања

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )