НАШИ СМО – Притисак

НАШИ СМО – Притисак

ja za nasi smoНедеља, поподневна дремка и опуштање пред нову радну седмицу. Даљинским управљачем пребацујем с канала на канал, не бих ли дошао до нечег што нема везе са ријалитијима, дневном политиком, прогнозом времена за наредних седам дана, надметањима у певању, па чак ни савета за возаче јер ме и то све више нервира како се приближава регистрација аутомобила. Ноле је обавио посао против Мареја па ми ни спортске информације више нису потребне, мада сам ионако прилично “оперисан” од ове гране друштвене активности. Мислим се, можда би било најбоље да погледам неки концерт, одавно нисам гледао “Квиновце” и почињем да листам дискове. Не приметих да ми је на екрану остао неки од бројних “Пинкових” информативних. Крајем уха ослушнух коментарисање медијског препуцавања власника “Курира” са газдом “Пинка”. Нешто се извињавају Србији! Прво овај први, па онда и овај други. Помислих – коначно! Не да ми ђаво памети, задржах пажњу накратко. У тај мах водитељка са испруженом руком према камери и истегнутим кажипрстом, као да жели да ме убоде директно у око, најављује “крунски доказ”, који ће после кратких вести изнети власник “Информера”. Ето и њега, помало усплахиреног од жеље да јавности Србије што пре изнесе “најновије доказе”. Најављује разговор са власником “Фармакома” и креће драма. Богати Шапчанин саопштава да је дао неки грдан новац (милион евра) власнику “Курира” и његовом сараднику и компањону, а онда се дохвати и бившег предсаедника Србије, и високог функционера ДС… Као пред истражним органима. На питања новинара (власника “Информера”) потврђује да је све то већ рекао и полицији, да је био на полиграфу и да је спреман све да понови у евентуалном судском процесу. Саслушах, па пребацих на онај канал са животињама, да се више не трујем.

Међутим, мисли ми и даље на “крунском доказу”. Мислим се, докле смо стигли кад је све постало један велики ријалити програм. Директна препуцавања медија, како кажу режимских и оних што се као копрцају да буду против, гледамо на ТВ, читамо у њиховим новинама и слушамо на радију. Читамо о њиховим преговорима да укину “Фарме”, “Парове” и “Велике братове”, онда пркошења да ће до краја 2016. емитовати неке од њих, а народ ко офијунут. Гледа, чита и трпи!? Пришљамчи ми се и мисао о човеку којег пре неки дан видех поред бувљака крај Штире. Гледа неке половне панталоне од 50 динара и каже да нема за боље, док му продавац добацује да овако није било никада. Каже “Милошевић је био мајка”, овај одговара, “ма све је то иста мафија”. Чичица, поред, продаје зарђале шарке за врата, спреман је да се погађа са зантересованим купцем, бившим радником “Зајаче”. Покушавају да се нађу на средини – обе за 20 динара, погодба пада, сви задовољни. Нека се окреће! Мало затим, пред радњом затрпаном свежим воћем и поврћем жена пребира по гајбици.

 Пролазим, гледам, у гајбици шугаве јабуке, натруле крушке и нешто љигавог парадајза.  Ставља у кесу нешто од тога, све заједно 35 динара. Господе Боже, мислим се, шта ће са тим. Неће ваљда то јести? Корацима убрзавам до куће, закачи ме о раме пијани бескућник, дедица крај тротоара псује пробушену гуму на бициклу, трговкиња стоји крај жардињере испред локала и пуши, док јој несташно маче репом закачи тацну од шољице са кафом, срећом не просу се ништа. Уђем у пекару, последњу станицу пред мирну кућну луку, чекам испред даме са шеширом. Видим да су јој флекице на чизмицама одавно поједене, а каишчићи прилично искрзани. Тражи два хлеба. Руком показује удесно, према рафу на којем стоји натпис “хлеб од јуче – 25 динара”. Бајате векне, већ упаковане у прозирне кесе односи задовољна и учтиво каже “довиђења и пријатно”. Узех и ја један хлеб, додуше с леве стране рафа, по навици, и одлазим.

Онда ми се мисли вратише на ТВ програм, зграбих даљинац и угасих све. У миру пронађох “Квин” и упустих се у музичку терапију. Креће луда бас деоница на “Ундер пессуре” (“Под притиском”). Читав мелодијски свемир и гола истина. Први стих песме “Под јаким сам притиском”. Иде даље, онда расплет и завршница – “То је наш притисак, ми смо под притиском, притисак!”. Послушајте то понекад.

Слободан Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )