ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (1) – У потрази за бољим животом

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (1) – У потрази за бољим животом

“Лозничке новости” од овог броја покрећу серијал текстова о животу младих у малозворничким селима. Према последњем попису (2011) општина Мали Зворник имала је 12.482 становника, најмања је у Мачванском округу и једна од најмањих у Србији. Између два пописа (2004. и 2011. године) број становника у овој општини смањен је за 1.594 (природни прираштај је негативан и износи 0,4 годишње), а такав тренд настављен је и даље. Села су све празнија, а млади одлазе у градове и иностранство у потрази за извеснијом будућношћу

Општина Мали Зворник простире се на 184 квадратна километра од чега је пољопривредно земљиште 7.847 хектара, док је под шумама 9.612 хектара. Већина становништва бави се пољопривредом, углавном воћарством, ратарством и сточарством. Статистички подаци говоре да су приноси ниски, а један од главних разлога је што се пољопривредом баве, углавном, старачка домаћинства. У Малом Зворнику регистрована су 683 пољопривредна газдинства, а носилаца газдинстава млађих од 50 година је око 30 одсто. Мали број младих одлучује да се бави пољопривредом, али има и оних који су остали на селу и веома су успешни у овом послу. Последњих година мештани се све више окрећу производњи малина и купина јер у овом брдско-планинском крају добро успева, а како кажу мештани, и зарада је много већа у односу на ратарску производњу (раније је доминирао кукуруз).

Општина Мали Зворник има једанаест месних заједница и дванаест насељених места, једну предшколску установу, пет основних школа са пет издвојених одељења и средњу са пет образовних профила, а све мањи број ђака, нарочито на сеоском подручју, велики је проблем.

У пет месних заједница (Велика Река, Доња Трешњица, Радаљ, Доња Борина и Цулине) постоје амбуланте у којима сваког дана ради медицинска сестра, док лекар опште праксе долази једном седмично.

Друштвени живот у малозворничким селима готово да не постоји – већина села има домове културе али нису у функцији, недостају омладински центри, спортски терени. Спортски клубови, пре свега фудбалски, најчешће су једина места окупљања младих.

Мештани истичу да локална самоуправа последњих година доста улаже у изградњу локалних путева у сеоским месним заједницама, као и у изградњу нисконапонске и водоводне мреже, али то још увек није довољно за пристојан живот  на селу, нарочито када су млади у питању.

Највећи проблем су радна места. Млади са села тешко долазе до посла, а веома мали број заснива породицу, јер, како кажу, немају решену егзистенцију и не усуђују се да “уплове” у брачне воде. Већина девојака не жели да живи на селу већ одлази у градове и тамо оснива породице, па је и то сеоским младићима велики проблем. Млади у овој општини истичу да се не плаше рада, али и да немају услове ни финансијских могућности да се озбиљније баве пољопривредом, као ни да започну неки други посао у селу. Због тога напуштају села и одлазе у градове широм Србије, али све више и у иностранство надајући се да ће тамо наћи посао и себи и породици обезбедити бољи живот.

Желимо да кроз пројекат истражимо шта је то што младима у малозворничким селима недостаје да би остали да живе, раде и оснивају породице у својим местима, за које се промене залажу. Истражићемо колико  локална самоуправа ослушкује њихов глас и шта чини на стварању бољих услова за живот младих на селу.

В. Ст

.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )