ПОЗДРАВ ИЗ МАЛОГ ЗВОРНИКА (1) – Најмлађа општина у Србији

ПОЗДРАВ ИЗ МАЛОГ ЗВОРНИКА (1) – Најмлађа општина у Србији

На свом порталу “Лозничке новости” ће у наредна четири текста говорити о туристичким потенцијалима Општине Мали Зворник. Реализујући пројекат “Поздрав из Малог Зворника”, читаоцима ћемо представити места која су, или која би могла постати темељ развоја туризма у овом делу Подриња

Уденут између брда Орловине и средњовековне тврђаве Ђурђев град, Мали Зворник је протеклих шест деценија проживљавао дане просперитета, али и свих недаћа, учесталих у последњих неколико година. Природа је дала овој општини обиље могућности за развој туризма, али и бројне препреке, које треба превазилазити, бринути да се не понављају и чинити све да до њих не дође. Дрина, која се у овом делу умирила, пре свега подизањем бране, омогућæила је Малозворничанима живот, али и задала многе домаæће задатке, које није увек било лако решити. Неке чак и са тешким последицама, у виду поплава и клизишта.

По подацима из 2004. године, малозворничка општина заузима 184 квадратна километра, од чега на пољопривредну површину отпада 7.847, а на шумску 9.612 хектара и представља најмању општину у Мачванском округу, а уједно је и једну од најмањих и најмлађих општина у Србији. Дан општине се обележава 17. септембра, датум којим се чува успомена на ослобођење од окупатора у Другом светском рату.

После Првог светског рата, Мали Зворник је био у саставу Рађевског среза, под управом Крупња, као једна од петнаест општина Подринског округа, насталих унутрашњом административном поделом среза, који је до тада имао 35 сеоских насеља. У саставу Рађевског среза биле су и Радаљска и Доњотрешњичка општина. Указом Президијума Народне скупштине Републике Србије, од 3. априла 1952. године, Општина Мали Зворник са још 25 општина и две градске општине у Подрињу припала је Јадранском срезу. Три године касније, 26. септембра 1955. године, на дан пуштања у рад ХЕ “Зворник”, основана је данашња Општина Мали Зворник. Налази се у срцу средњег Подриња и својим западним делом, уз реку Дрину, у дужини од 40 километара, протеже се дуж државне границе са Босном и Херцеговином, односно са Републиком Српском. Са истока је надвисују Борања и Јагодња, дуж којих се граничи са општином Крупањ, са севера су планине Гучево и територија града Лознице, док југоисточну границу општине према Љубовији чине побрђа Крушковица, Гај, Подгај и Вишњица. Од Лознице Мали Зворник је удаљен 26 километара, од Љубовије 43, а са комшијама из Зворника у БиХ повезан је преко реке Дрине, са три моста, данас пешачким Мостом краља Александра, новим мостом, где је званични гранични прелаз и железничким мостом у Доњој Борини.

Дрина са Зворничким језером и комплекс Радаљска бања са језером, уз објекте културно-историјског наслеђа и богату флору и фауну, главна су потврда да је туризам најперспективнија грана привреде општине. У Малом Зворнику се налази Подземни град, који је уз залагање локалне управе отворен за посете туриста, однедавно археолози истражују тврђаву из шестог века на Орловинама, а бројне су и манифестације које се традиционално одржавају у току године. Најпознатија је “Сомовијада”, која се одржава последњег викенда у јулу, а прерасла је у вишедневни програм “Дана спортско-рекреативног и културног туризма – Дрина је смисао живота”. На Зворничком језеру сваког 19. јануара црква организује пливање за богојављенски крст, око Првог маја овде дочекују међународну кајак-кану регату, а током лета незаобилазне су дринске регате, “Скобаљијада и гурманијада”, “Јесен у Радаљској бањи”, као и манифестација “Људи и мостови”, којом своје пријатељске и комшијске односе изражавају два града са истим именом, Мали Зворник и Зворник у РС.

С. П. 

 

Пројекат подржава Општина Мали Зворник

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )