fbpx

НАШИ СМО - Браћа

Стварно бих волела да знам да ли негде у свету постоји народ који више ламентира над својом неслогом, а кроз целу историју упорно ради у њену корист. Мени је фасцинантан тај наш менталитет пун страсне љубави и мржње, пркоса и подаништва, правдољубивости и неправичности, истинољубивости и самообмане. Склоности праштању свима, осим своме. Нема тог непријатељског војника у заробљеништву ког Срби нису лечили, хранили или прописно сахранили како и доликује нашој доброј мери части и милосрђа и нема тог брата којег се не одричу оног момента када престане да буде сабрат у било чему - пријатељству, ортаклуку, идеји, политици, тек. Не знам да ли смо ми измислили ону: Јесмо ми браћа, али нам кесе нису сестре, али владамо се по том принципу. Крајње упорно и дисциплиновано.

Немојте погрешно да ме схватите, уопште немам амбицију да се упуштам у дубљу анализу нечег чему нисам вична, ја то онако изводим слободне закључке из наученог и виђеног. И ако вам кажем да овај текст настаје у дану када је Лозница обележила 80 година од првог ослобођења града од Немаца, при чему се прославила као први победник над том силом у поробљеној Европи, а да тај догађај није завредио нимало националне пажње, онда вам је све јасно. Од тог слављења јунаштва, што је ствар културе пијетета, праву националну добробит имали бисмо да смо то вече на националној телевизији, на пример, могли да пратимо дебату знаменитих историчара зашто смо ми једини народ који нема свој дан устанка и шта нас спречава да се после значајне историјске дистанце одредимо према том питању ослобођени идеолошких притисака.

У поштеној дебати 31. август могао би лако постати тај дан, само када би хтели да поред часног официра Југословенске војске у отаџбини Веселина Мисите виде и часне грађане Лознице који су, без претеривања, голоруки кренули на најјачу силу света и успели у том науму. А који дан касније, тачније 6. септембра, у веома озбиљној војној акцији здруженим снагама четници, партизани и устаници, уз велике жртве, протерали су Немце и из Бање Ковиљаче, о чему се тек мало зна, а још мање говори. Када бисмо хтели, могли бисмо да сазнамо и низ историјских занимљивости из тих дана “братске слоге”, на пример како су партизани и четници заједно правили бомбе које су успешно испаљивали на непријатељска упоришта преко Дрине такозваним праћкама. Њихов заједнички изум, сто посто.

Сад, неко ће с разлогом приметити како је до краја расветљен случај седмојулског устанка у Белој Цркви јер су и судским решењем рехабилитовани убијени жандарми, а у Лозници и даље у центру града постоји улица Жикице Јовановића Шпанца, а тек од 2017. на Лагатору Веселина Мисите али не постоји никакво знамење лозничким устаницима. Тако је, ево додаћу да је Белу Цркву, иако јој је 2001. године ускраћен епитет “устаничког места”  на 77. годишњицу када је “Србин запуцао на Србина”, пошто Немаца није било ни на 50 километара у пречнику, посетио министар Зоран Ђорђевић ускликнувши да је пропаст Хитлерове Немачке почела у Рађевини на Ивањдан. Лозницу, на 80. годишњицу није посетио ниједан државни званичник. Истини за вољу, десио се ипак мали локални помак, први пут градоначелник Лознице удостојио је својим присуством и говором један скуп, тачније репризирану изложбу организовану тим поводом.

Можда ће се неко питати зашто овоме посвећујем толику пажњу када има сијасет других горућих тема, можда ће неко наћи јеткост у мојим редовима, неко ће ме сврстати међу присталице четника, можда међу радикале који својатају Миситу, неко ће наћи у мојим редовима да сам комуњара, али морам да вас разочарам, ништа од тога. Моји разлози за подржавање 31. августа као дана устанка у Србији су много сведенији од свега што би ми неко могао приписати - упознала сам неколицину учесника и сведока тог догађаја који су ме потпуно убедили да то јесте био истински народни устанак вођен инстиктом самодбране и свога. Прочитала сам белешке професора лозничке гимназије Живојина Перишића који је први описао те догађаје и којег су касније преписивали сви, чак и партизански публицисти, а нико није нашао за сходно да истражи шта се са њим догодило и да ли је платио цену свог професионализма. Читала сам и мемоаре других директних или посредних сведока врелог лета и јесени 1941. који су касније на страни победника ипак те дане звали устаничким.  Са друге стране, није ми било потребно више извора да бих схватила да је пушка у Белој Цркви била тек најава долазеће револуције. То је проста разлика у мотивима - нисмо глупи да не видимо, да ли смо довољно поштени да признамо? Бар ми, обични људи, потомци оних који су били на разним странама својом вољом или позивом који се не одбија, који су били и жртве и џелати браће по пореклу.

Некако не могу да се отмем утиску да када бисмо признали своје историјске грешке и заблуде које смо бежећи од непријатног суочавања често завијали у митове, спознали да више власт Србина завађа, него што их слога спасава. А та се завада ни брату не прашта. 31. августа и почетком септембра у Лозници и Бањи Ковиљачи сва браћа су била на истој страни. Зар то није величанствен преседан у новијој српској историји.

Зорица Вишњић  

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Живци

НАШИ СМО - Понедељак

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Живци

Овај свет зрео је за једног доброг психијатра и колективну терапију контроле беса. Озбиљно. Некада су људи били много смиренији, бар већина, није им био кратак фитиљ ни танки живци иако су сигурно имали својих мука и проблема. Каквих год јер свакоме је његова мука највећа. Ово данас све танких живаца, илити нерава. Нико више неће да броји ни до десет, камоли до сто. Одмах пукне.

Некада ниси баш лако могао заслужити да те неко пошаље у тринаест слова (ПМ), или да ти пукне шамарчину. Данас те тамо пошаљу по кратком поступку са картом у једном правцу, а да те пукну по носу, не треба им ништа више времена. Све то нервозно, што би некада рекли старији “као да је из рата изашло”. Тада се мислило на онај, Други светски, сад морају да ти појасне који - онај кад се Југа распадала или кад нас је НАТО напао, да знаш. Псују и агресивни су у редовима испред поште или банке, испред продавнице, било где, очас посла се људи који се дотада нису видели почачкају, помињу мајку и осталу фамилију, сочно као чета кочијаша, а није им страно ни да ударе. Нема везе то са њиховим образовањем и друштвеним статусом. Па ето, неки дан глумац/режисер Бјела удари колегу, пишу због вербалне провокације. Зашто је тако? Прво, данас нико никога неће да трпи. Свима је праг толеранције милиметар изнад нултог. Сви су у највећим проблемима откако је створена Земља. Себично се свако бави собом, његов трн у нози већа је мука него другоме ексер у глави. Нетолеранција, нарцизам, егоизам и безобразлук у фулу.

Није увек било тако, опет, слажем се, није никада ни било овако лудо време. Овде је логика одавно спаковала кофере и отишла. Слуђују те са свих страна, најпре политичари, а последњих годину и нешто мртва је трка између њих и неких доктора из Кризног штаба. Ко редовно прати шта о корони говоре ови други, и још покуша да све то схвати, не гине му психијатрија. Један једно, други друго, као да се такмиче у излуђивању народа који је одавно слуђен или залуђен, свеједно. Није лако када хоћеш да верујеш у нешто, а стварност те демантује. Неко те убеђује да си сит, а црева ти крче. Зезнуто. Док то трпиш, почну нерви да попуштају па онда настрада неко ко ти први налети на жуљ у моменту када мета није важна, само треба повод, најмањи, да пукнеш, истресеш се на том неком ко је, углавном, недужан за твоје стање.

Неће јаче живце имати ни генерације које стижу. Замисли да си ђак. Годину и по си онлајн, или си пет дана у школи, пет на часу поред компа. Први септембар иза ћошка, а ти немаш везе шта те чека. Не само што си пун питања без одговора и недоумица него су и они који треба да те школују. Најгоре је када они који воде немају везе куда иду. Ако је реч о незнању, да им се и опрости, иако незнање никога не ослобађа од одговорности,  али ако те свесно замајавају, врте, лажу, воде лево, па десно, то је злочин. Тада те  најпре слуде, да изгубиш вољу и пратиш их без питања, а онда кад ти је свега преко главе, дође до пуцања филма. Е, тад без размишљања удариш, опсујеш, увредиш, није те брига за последице, само да бес, гнев, немоћ истераш из себе. Толеранција је у фази изумирања. Стрпљење, такт, дебели живци су дефицитарна роба, непопуларна. Стрпљење и мирноћа, избегавање сукоба без преке потребе тумачи се као слабост.

Не схватају ти танких живаца да је увек крајња могућност да некога удариш или опсујеш, то је најлакше “решење”. Пробај да разумеш, смириш страсти, речима решиш несугласицу. Кад један угледан филмски радник у четири ујутру, куда ли су тако поранили и он и ударени, удари другога, каква је то порука младима? Да ли треба да опонашају те познате фаце? Са свих страна нуде се накарадни облици понашања, у јавном животу доминирају ликови који су до пре неколико деценија били на маргинама. Криминалци и ликови што вуку “црту”, постали су фаце о којима се пише, жене сумњивог морала “звезде”, одсуство стида је толико да би од свакодневних призора на друштвеним мрежама и медијима поцрвенеле и “даме” у Амстердаму. Све што чујемо, гледамо, прочитамо, а углавном је негативно и ненормално, тањи нервни систем.

Коме је мало туча, вређања и осталих “лепота”, нека сачека још мало. Ускоро креће Задруга 5, нова практична настава обесмишљавања простојности, памети, свих вредности које су некада красиле нашу средину. Нови курс убијања у појам, како за разврат и некултуру добити гомилу пара и како си глуп, без обзира на пол, “ко ноћ”, ако учиш, радиш и мучиш се да саставиш крај са крајем. Опште објашњење -  “таква су времена”. Ма немој. Море, бре, 'ајд у 13 слова.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И... 

НАШИ СМО - Понедељак

НАШИ СМО - Минималац

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Понедељак

Када је освануо прошли понедељак и сви ми се припремили за дан са највишом температуром овог лета, мислећи да још преживимо тих 40 степени у плусу, светом је букнула вест из Кабула о драматичним дешавањима током талибанског освајања Авганистана и додатно подгрејала целу планету. Брзином светлости низале су се слике и информације, а једна пред којом је било тешко остати хладнокрван јесте фотографија из авиона у који се укрцало више од 640 људи! Видео снимци с међународног аеродрома Хамид Карзаи у Кабулу само су додатно досипали уље на ватру и подизали ионако превисоку температуру, како метеоролошку, тако и ону која замућује здрав разум. Гужва, паника, узнемирени људи, сцене горе од оних у најгорим акционим и хорор филмовима, равнодушност су растурале у комаде, а снимак на којем се види како људи закачени за авион падају као откинута дугмад с кошуље био је више него довољан да обележи половину августа сивилом и муком. Гледање Авганистанаца како трче поред војног транспортера вапећи за помоћ стварало је ових дана осећај људске беспомоћности над силама које у овом свету служе да ремете баланс, да завађају људе и граде сопствену индустрију на патњама обичног и недужног света.

Непотребно је овде било шта даље коментарисати, али треба свакако рећи да је овај свет увек на ивици жилета, да се никад не зна ко ће где и кад “склизнути”, упасти у кризу, рат или немилост великих сила које се надмећу у својој обести. Додуше, барем ми у Србији знамо шта је криза, шта је рат и шта је патња. Голготу и бежање памтимо од 1914. године и битке на Церу, да не помињемо оно пре и после тога. Можда ћемо после језивих сцена из Авганистана и сами боље схватити мигранте из ове и других земаља који се већ годинама крећу у нашем окружењу, а можда ће им неко још више замерати јер у том бегу највише је мушкараца. Неки су приметили и на најновијим снимцима да у тим гужвама и авионима међу бегунцима скоро да нема жена и деце. Они су остављени у кућама на милост новој талибанској власти која је неочекиваном брзином ушла у Кабул преузевши власт над државом. Иако су талибанске власти прогласиле амнестију за све државне званичнике и позвале их да се врате на посао, свет ће се, вероватно, тек нагледати нових сцена из ове земље.

Такође у понедељак, у Београду се десило и нешто сасвим другачије и лепше. На Ташмајдану се окупила “Рибља чорба” са пријатељима да одржи концерт у знак сећања на Мишу Алексића, басисту и оснивача “Чорбе”, који је 29. новембра прошле године преминуо од последица ковида-19. Емотивно, тужно, али и срчано, Бора Чорба се са остатком бенда подсетио великих хитова у чијем стварању је као композитор или коаутор учествовао и Миша Алексић. Велики број посетилаца подржао је овај рок спектакл, пре свега због поштовања према Алексићу, без кога група основана давне 1978. године никада не би била то што је деценијама била. Мада су се бројни поштоваоци “Чорбе” пре две године одрекли једне од најважнијих група на овим просторима свих времена, када су свирали у главном граду испред Народне скупштине на митингу “Будућност Србије”, који је организовала Српска напредна странка, овог понедељка су заборављене неке ствари из прошлости. У више од четири деценије постојања “Рибља чорба” је оставила неизбрисив траг а многе од њених песама постале су антологијске и део музичке историје српског и југословенског рокенрола. После смрти Мише Алексића свима је било јасно да више ништа не може бити исто као пре, али жеља да се одржи пламен старих добрих времена и продужи век саставу који је певао “Лутку с насловне стране”, “Рокенрол за кућни савет”, “Два динара друже”, “Остаћу слободан” или “Погледај дом свој, анђеле”, надјачала је неке размирице између обожавалаца и групе, настале због политике. Концерт је био усмерен ка успоменама, добрим вибрацијама и музици која не познаје границе, језичке ни политичке.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Минималац

НАШИ СМО - Да позелениш

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Минималац

“Бити запослен у Србији данас, нажалост, не значи не бити сиромашан” - ово стоји у писму премијерки Ани Брнабић које је у уторак упутио Владимир Симовић, координатор програма за радна права Центра за политике еманципације ЦПЕ, позивајући се и на достојанство рада.  Писмо је послато као подршка захтевима синдиката да се најнижа зарада подигне барем до нивоа минималне потрошачке корпе која је у априлу ове године износила 39.000 динара. У сусрет новим преговорима о минималној цени рада за наредну годину, који би требало да почну за пар дана, огласила се и Унија послодаваца Србије. Као и ранијих година они су и овог пута повишицу условљавали смањењем пореза и доприноса како би нова цена рада била одржива, али први пут се догодило да је у анкети, која претходи припремама за преговоре, чак 63 одсто послодаваца оценило да је раст минималне цене рада неопходан. Поређења ради, прошле године, током ковид кризе, само 15 одсто послодаваца је сматрало да треба повећати минималац, 2019. године за је било 56 одсто, а годину раније 43. Премијерка, као трећа страна у преговорима, за сада се није оглашавала, али јесте председник државе најавом да ће нови минималац износити 35.022 динара, односно да ће бити повећан нешто више од девет одсто. Тако ће на крају и бити, а током преговора свако ће да одигра своју улогу - синдикати ће пуцати из празне пушке, послодавци ће се држати своје рачунице и на крају ће формално пресудити Влада.

 Минималац у Србији прима више од 350.000 запослених и он тренутно износи 32.000 динара. Колике су шансе просечног радника у Србији да досегне статистичку просечну плату од 65.000, не бих јер би ме то одвело у сасвим другом правцу, а и важније ми је да кажем нешто друго. Прво да верујем послодавцима када кажу да је неопходно повећати минималац јер они најбоље знају како је тешко доћи до квалификованог радника или задржати било којег пошто је на Западу конкурс стално отворен. Одлази свако ко пожели и остаје колико хоће. Можда то краткорочно одговара и властима јер неколико пута већа инострана зарада, свакако смањује социјалне тензије и подиже приходе од потрошње, али дугорочно гледано убија натенане домаћу привреду.

Друго, потпуно подржавам захтеве послодаваца да се смање порези и доприноси на зараде јер су превисоки и подстичу сиву економију пошто се процењује да на црно ради најмање 800.000 људи. То значи да најмање  толико људи без икакве социјалне сигурности већ стоји у реду за још сиромашнију старост. Ако нам толико добро иде у економији, како показује званична статистика, зашто не размотримо могућност да испробамо модел који се код других показао као успешан да пореска политика буде у функцији доступности свима, да плаћа више онај ко више и зарађује, а казнена да одвраћа од утаје. Мени се то чини сасвим разумно и исплативо. Уз то, право је време и да се преиспита политика тетошења страних инвеститора јер само у последњих десетак дана објављено је да се по истеку уговора за паре које су узели да би овде, углавном о нашем трошку, отворили погоне, многи од њих спремају да дигну сидро и да нађу нову сиромашну земљу која ће им на тацни испоручити јефтину радну снагу и скупи мамац да дођу. Тако нас је италијански “Геокс”, који је после пет година рада оставио без посла 1.200 радника, коштао између 12 и 15 милиона евра. Њих је врањански радник коштао онолико колико је држава тражила - 20 одсто више од минималца.

Новији пример је и “Ал дакра” која је 2018. купила ПКБ, преполовила број радника и на путу је да докрајчи сточни фонд што се већ осећа на тржишту Србије. Уместо крава, како тврде запослени, сада гаје луцерку за Абу Даби, па “није искључено да ће се једног дана појавити увозно млеко од тамошњих крава”. Лоших примера колико хоћете, добрих мало, а какав третман имају радници у тим фабрикама најбоље је осликао један лесковачки лекар дефинишући нови медицински синдром именом британске фабрике “Аптив”. Он се “дијагностикује” на основу исцрпљености пацијента, обољења тетива које води ка инвалидитету, и депресивном стању. Овај послодавац је познат по нехуманом поступању према радницима, уговорима који их обавезују на рад без радног времена и одрицања права на надокнаду штете. Запошљавају четири хиљаде радника, 900 је на боловању због исцрпљености после две недеље рада по 12 сати, а од наше земље су добили по разним основама више десетина милиона евра. Плата у просеку око 40.000 динара, приход фабрике у прошлој години скоро две милијарде долара. 

Дакле, питање које би требало да се нађе пред Социјално-економским саветом који ће преговарати о новом минималцу јесте да ли смо ми мазохистички народ. Ако јесмо, да онда трпимо и даље и да се не ишчуђавамо бар, а ако нисмо, нека се за тим столом нешто коначно и догоди. Наставимо ли по старом, биће минималца, али наших радника бити неће. Они ће своје минималце зарађивати на другом месту, можда чак и у фабрикама овдашњих страних инвеститора који се код своје куће понашају сасвим другачије. А нама већ долази још већа сиротиња из Индије, Албаније, Турске, Туниса, Гане спремна да  ради за још мање минималце.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Да позелениш

НАШИ СМО - Супермен

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

новембар 27, 2021 276

НАШИ СМО - Буна

Ако би неко вратио календар само две године уназад, схватили бисмо да ова 2021, као ни претходна, нису најгоре, најлуђе, најнепредвидљивије или најшокантније. Наравно, не треба сметнути с ума садашње свакодневне извештаје о преминулима због ковида-19, што…
нов 20, 2021 298

НАШИ СМО - Милионче

Србија иде у Катар на Светско првенство у фудбалу. Шта је и како је било, зна свако ко воли “најважнију споредну ствар на свету”, Митрогол је наставио да решета, Пикси је показао да је вера у успех, успеха пола и сада остаје да се прича настави за годину дана. Коначно, радост и од репрезентативног…
нов 13, 2021 1009

НАШИ СМО - Вишак

Жена је била на боловању због короне, у дану када јој је истицало боловање, доктор га је продужио јер опоравак није био такав да може безбедно да се врати на посао. У истом том дану позвали су је са посла да дође на “информативни разговор” где јој је саопштено да је проглашена за технолошки вишак и…
нов 06, 2021 404

НАШИ СМО - Падеж(и)

Шта би данас рекао Вук Караџић када би прошетао својим завичајем и чуо говор својих Јадрана, Подрињаца, али и земљака широм Србије, тешко је и замислити, а колико би их разумео у “ери компјутера” и невероватно брзог развоја технологије, можемо се само запитати. Логично је да се пуно тога променило,…
окт 30, 2021 425

НАШИ СМО - Нико нема...

Знате оно “Нико нема што Србин имаде”. Није то случајно речено јер ми смо народ невиђени. Можемо да трпимо свашта, понављамо исте грешке сто пута, верујемо у немогуће, одбијамо логично, а често волимо и главом кроз зид. Углавном. За све паре. Из ината. Нисам хтео о ковиду поново, озбиљно, али шта…

Репортажа

нов 03, 2021

ДРАГАН ГАЈИЋ ОСТВАРИО САН - На бини са идолима

Музичару Драгану Гајићу из Лознице, који је у Нови Сад отишао због факултета, али и већих…
окт 18, 2021

''ПЛОДОВИ РАЂЕВИНЕ'' - Кад Вук кува срнетину

Када су пре две године обећали да ће следећи ''Плодови Рађевине'' бити још бољи,…
авг 22, 2021

ПОСЛЕ НЕКОЛИКО ДЕЦЕНИЈА - Миле Пишоња поново на “зиду смрти”

Када је на недавном скупу бајкера у Човић Пољу (РС) Милисав Илић из Лознице угледао…
авг 09, 2021

ПАНТЕЛИНДАН У РАЂЕВИНИ - Крупањски вашар никад посећенији

Пантелиндански вашар у Крупњу организован је данас у срцу Рађевине и после прошлогодишње…
авг 07, 2021

15. ДРИНСКА РЕГАТА – Дрином плове и Бразилци

Око осам хиљада стотину и двадесет километара далеко од свог родног краја јутрос се за…
авг 01, 2021

ТОДОРОВИЋИ У ЈАДРАНСКОЈ ЛЕШНИЦИ - Обележили три века фамилије

Више од две стотине Тодоровића окупило се прошле недеље на породичном скупу да обележи…
јул 31, 2021

ПРИЧА О ПОПУЛАРНОЈ “БОГИЊИ” - За “ајкулу” или “жабу” нема цене

Када се недавно појавила на ауто-скупу у Клупцима, својом лепотом засенила је много млађе…
јул 10, 2021

ЈУБИЛАРНА ДРИНСКА РЕГАТА – Повратак у живот

Чамац до чамца, а сваки препун учесника јубиларне 20. Дринске регате који с нестрпљењем…
јул 05, 2021

11. ДАНИ МЕЂАША – Кад се добре комшије окупе

На Мачковом камену, после једногодишње паузе због епидемије коронавируса, јуче су се…
јун 12, 2021

ОДРЖАНА 11. „СКОБАЉИЈАДА И ГУРМАНИЈАДА“ - Кулинарски мириси крај зелене Дрине

Једанаеста „Скобаљијада и гурманијада“, окупила је данас у Малом Зворнику близу стотину…

Грми Ло

сеп 06, 2021

КОМС У ЛОЗНИЦИ – Да се чују млади

Представници Kровне организације младих Србије (КОМС), највишег независног представничког…
авг 13, 2021

У ЛОЗНИЦИ – Празник младих кроз спорт, екологију, културу и добру забаву

Млади Лознице обележили су јуче и прекјуче свој дан спровођењем неколико активности.…
мар 24, 2021

БЕЗБЕДНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ - Друштвене мреже нису стваран живот

Интернет је постао место на којем нас могу вребати опасности и злонамерни људи чија су…
мар 13, 2021

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА МЛАДИХ – Ауто-пут образовања

Неформална група “Покрени се!” из Србије и веб платформа “Eureka Zone” из БиХ покренули…
мар 08, 2021

УЗ ДАН ЖЕНА – Дуг пут до равноправности

Дан жена, Women’s day, El dia de la Mujer… Много језика, а једно значење. Дан када су…
феб 17, 2021

ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА - Можемо сви - можеш и ти

Дан деце оболеле од рака обележен је у понедељак у Улици Јована Цвијића, у складу са…
феб 13, 2021

ОМЛАДИНСКА СЕЛЕКЦИЈА ФК ЛОЗНИЦА – Припреме на Златибору

Омладинска селекција ФК Лозница налази се од јуче на припремама на Златибору. Момци ће…
дец 23, 2020

УВЕК СА ДЕЦОМ – Новогодишњи пакетићи за децу на Онкологији

Недавно основани огранак удружења ,,Увек са децом" у Лозници, успешно је завршио акцију…
дец 17, 2020

У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ - Корона, депресија и млади

Пандемија коронавируса са собом је донела страх, промену начина живота, другачији приступ…
нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"