fbpx

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање


Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан у историји као дан смрти маршала Јосипа Броза Тита, онда деветог, који се слави као Дан победе над фашизмом, па све до последњег, 31. маја, који у календарима догађаја из прошлости подсећа на 1889. годину када је град Џонстаун у америчкој држави Пенсилванији збрисан таласом воде из порушене оближње бране и у тој несрећи живот изгубило 2.200 људи, можемо се и сами уверити да је овај месец кроз историју увек био препун дешавања, лепих, али и ружних. Ових других било је, чини се, нешто више последњих година, не смемо заборавити 2014. када су нас задесиле незапамћене поплаве и чије последице још увек исправљамо, али овај мај бих да запамтим, ипак, по неколико лепих догађаја.
Иако нам се можда чини да је ванредно стање због коронавируса одавно иза нас, због чега смо се поприлично и врло брзо опустили и вратили старим животним навикама, не би ваљало да заборавимо да се то догодило управо у мају, тек пре који дан. Многи су се у ове две недеље вратили своме послу, обданишта су прорадила, отворени кафићи, бутици, болнице се враћају нормалном режиму рада, враћа се живот у нормалу. Тачно је и то да нас и даље узнемиравају дневни извештаји о новим оболелим или преминулим од ковида-19, али баш зато треба појачати дозу личног стрпљења и постепено кидати окове који су нас стезали од средине марта. Баш зато треба размишљати о лепим стварима које су нам се десиле протеклих дана и полако слагати талог заборава на све ружно чега се не треба ни присећати. Овај мај ћу покушати да упамтим по лепом, разлога за то има више, а поменућу само оне најдраже.
Почетком месеца сам сазнао да ми је другар победио корону и да је на заслуженом опоравку у Немачкој, где га је и задесила болест. Огласио се на друштвеним мрежама у свом маниру - духовито, кратко и јасно, са неколико фотографија бањског лечилишта где је на рехабилитацији и на то добио гомилу коментара, поздрава и жеља за што бржим опоравком и скорим враћањем у завичај. Други пријатељ с којим се дружим већ скоро пола века, после годину дана крчкања објавио је своју прву књигу, збирку песама, и то баш у овом месецу и баш на свој рођендан. Лепши поклон, који је тог дана стигао из штампарије, није могао ни замислити па је и славље било двоструко јаче. У маниру протеклих времена, слично гесту из 1999, када су над Србијом летели НАТО авиони, тако смо и ову “коронаситуацију” искористили да у његовом музичком атељеу забележимо детаљ атмосфере и осећања у једној заједничкој песми. Није то песма за певање на стадионима, али ће нас подсећати на време карантина, забране кретања, невиђање с најмилијима и скривање испод маски и рукавица. Поред брата, у мају још неколико драгих ми људи прославља рођендан, а један од њих је и онај “што није дугме”. То је већ озбиљан лик, права момчина, који ће следеће године ући у свет матораца и свега онога што доноси статус пунолетног грађанина. Том младићу смо пре седамнаест година његови родитељи и ја одабрали име, које му баш “стоји” и које с поносом носи. У међувремену је израстао у чврстог спортисту на рукометном терену, вештог јутјубера, вредног гимназијалца и пристојног дечака. Тата и мама му, такође у мају, прослављају две и по деценије брака!
Ето, због оваквих људи и догађаја, ни један мај ми не може проћи у заМАЈавању око неких пролазних ствари, око анализе да ли је корона плод људског мозга или не, да ли се вакцине морају схватити као спас за човечанство или као опасност, да ли је озонирање крви представила струка или бизнисменска моћ, ко је први почео и због чега штрајк глађу испред Скупштине, имамо ли довољно времена да се припремимо за најављене изборе, да ли ћемо добити “оних” сто евра и хоћемо ли ићи на море, било које, макар и црногорско, и поред свега што се тамо дешава и тако даље и тако ближе. Овај мај желим да памтите по лепом, а надам се да и ви за то имате разлога.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Да луд полуди

НАШИ СМО - Сто евра

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Да луд полуди


Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли, “лудило мозга”.
Корона. Дошло је попуштање, али “не сме бити опуштања”. Како да не. Сведоци смо да маске више нису “ин”, ко их носи углавном их држи на бради, у многим трговинама нису у употреби, многи конобари су их скинули неколико дана после отварања угоститељских објеката, људи се друже као и пре, окупљају се, какве достанце, трице и кучине. Просто код нас измеðу “препоруке” и “баш ме брига” стоји знак једнакости. Чак и ако нешто мора, врдамо, а кад је препорука, онда од тога нема ништа.
“Струка” је посебна прича. Један доктор каже да се епидемија “не гаси” већ се полако смирује, а новооболелих ће бити и током јуна, можда и дуже, други да је опасност од инфицирања 30 пута нижа него у време Васкрса и да грађани немају разлога да се плаше, да се неће заразити ако одржавају физичку дистанцу и носе маске и рукавице у затвореном простору. Трећи, пак, тврди да је пандемија готова за ризичне групе и да не треба више носити заштитну опрему. Не може, каже, нико да нареди да се носе маске. Пандемија је прошла и време је да се окренемо животу, 0,01 одсто је шанса да се разболите. Исти додаје да сада није неопходан највећи опрез због коронавируса, да не верује да ће вакцина бити направљена, да коронавирус може да се лечи светлошћу и да је сада “битно да се сунчамо”. Четврти сматра да су се грађани превише опустили и оцењује да је епидемиолошка ситуација и даље несигурна, јер је корона и даље присутна у друштву. Оцена да је вирус ослабио је погрешна, каже тај. Иста тема, сви доктори, па види коме ћеш се “приволети царству”. Ако почнеш да их анализираш, ризикујеш ћорсокак и било би добро да претходно знаш ко за кога ради, ко чије интересе заступа, шта је ко говорио раније у сличној ситуацији, а онда пред свим тим “требало би” одустанеш па шта ти бог да. Тактика слуђивања успешно се примењује као и она навикавања и отупљивања. Толико глупости чујеш и видиш да постанеш имун на њих, навикнеш се, прихватиш као нешто готово нормално и ретко те шта глупо, просто, банално, дрско, бахато и неморално изненади. Временом маса подигне праг толеранције, трпи све и свашта, кад је могло оно, може и ово и тако се добије стадо коме је све равно до Косова. Е, и то Косово паде у ко зна који план. Ваљда сад није добар час да се неко и са тим бакће.
Обичном човеку остаје да се довија, слуђен од силних обећања, преживи између реда страшних, катаклизмичних предвиђања, па реда невиђено оптимистичких прогноза. Тај “мали” човек, који није свестан да од њега све зависи, само размишља како прегурати данас и дочекати сутра, потајно свестан да ће опет све да се преломи преко његове грбаче и да ће он бити крив. У сто евра да ће, ако се, далеко било, ова корона поново распомами, бити крив обичан човек јер није показао потребан “степен одговорности”. Ово око пандемије личи ми на оно када дете гаје родитељи и баке и деке. Све што код првих не може и није дозвољено, код других отприлике јесте па дете временом нема појма чије савете да поштује и на крају погреши и буде грђено. Тако и слуђени пук, носи маске, немој их носити, опасно је, није опасно, држи одстојање, а у редовима стоје као сардине и слично.
Нема циркус краја, а томе солидно доприносе представници народа у парламенту. Последњи је штрајк глађу испред Скупштине Србије. Самостални посланик Миладин Шеварлић га почне на степеништу због немогућности да придобије посланике у скупштини да расправљају о повредама територијалног интегритета и суверенитета Србије и непримењивања Резолуције 1244 на Косову и Метохији, придружио се посланик и лидер Двери Бошко Обрадовић који захтева обустављање изборног процеса, а онда и посланици СНС-а Александар Мартинови и Сандра Божић који траже да тужилаштво покрене поступак против особа које су учествовале у нередима испред тог здања у организицији Двери. Онда први штрајкач одустане јер су му “украли и обесмислили идеју”.
Коме је све јасно, благо њему. Ко покуша да схвати, боље да одустане на време и оде негде где је досадно и мирно. Нашу адресу досада је изгубила, ми деценијама живимо “занимљива времена”. Нажалост. Него, треба се већ данас пријавити за сто евра. Па кад легне ловина, биће све лакше. Је л' да?

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Сто евра

НАШИ СМО - Уранак

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се ових дана пеку на тихој ватри. Да разјасним одмах ову терминолошку грешку коју сам срећом уочила како сам је направила, дакле, исправна би била свака етичка или принципијелна одлука било да је реч о одрицању или узимању сто евра, а допадљива, е, то је већ виша математика - да ли је исплативије узети ли не узети. И како смо дошли до тога да нам сто евра буде мера за било шта од овог, личног осећаја части, ината, равнодушне прагматичности или прорачунатости, или, ако хоћете, послушности?

Када је првобитно најављено да ће сви пунолетни грађани добити по сто евра како би се мало попунили породични буџети и подстакла потрошња као још један вид помоћи домаћој привреди, прво сам, као и већина других, помислила како није добро што је ова одлука неселективна. Нема сто евра за сваког исту вредност - толика је нечија пензија или плата, веровали или не, толико је и оно “нешто” у месечним зарадама срећника који ће, такође, за седам дана почети да пријављују доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде у Србији у претходној години. Прошле године поднето је рекордних 25.612 пријава у распону од 52 милиона до 350 милиона динара. И нису сви они тајкуни, највише је менаџера, директора и инжењера. Сад, верујем да би многи од њих својих сто евра уплатили у добротворне сврхе, али зашто бисмо то радили када је постојала могућност да се одреде лимити који би гарантовали некакву правичност. Та најављена мера је критикована са више страна, највише од Фискалног савета. Онда се председник наљутио или се прерачунао па је рекао да је новац загарантован само пензионерима (опет без лимита) и социјално угроженим грађанима, а сви остали који хоће помоћ, мораће да је траже и држава ће дати. Ето вам сад па критикујте, а можете и јавно да будете обрукани ако вас дохвате таблоиди - “Срамота, узео од државе сто евра”, “Бедник, узео од сиротиње сто евра”, “Мрзи Вучића, а воли његових сто евра”, “\иласовци покупили паре од државе”. Може то и маштовитије, нарочито уз предизборно надахнуће искусних медијских профитера. Са друге стране, све гласније се чују позиви “Узмите паре”. Неки се и јавно изјашњавају да ће узети паре од државе и уплатити у хуманитарне сврхе, неки тврде да ће то учинити из чистог ината, неки кажу “Нису то Вучићеве него наше паре”. Има и оних  којии тврде да им је већ сугерисано да из патриотских разлога не узимају новац који је потребнији држави.

Баш бих волела да знам да ли ће се за помоћ од сто евра пријавити и чланови Фискалног савета. Знам да то није пристојна жеља, али будите сигурни није ни злурада, просто ме интересује као феномен, као лични, интересни, однос према ствари коју професионално критикујете. А, критика је била врло озбиљна - да је та мера вишеструко штетна, економски неефикасна, социјално нефокусирана и фискално неодговорна јер држава нема 70 милијарди динара у буџету за ту намену, да ће морати да се задужи да би поделила грађанима по сто евра и да ће сви порески обвезници наредних година овај дуг враћати са каматом.

О ових сто евра, које боље звуче него што вреде, ја размишљам од како се појавила та идеја. Просто, у реду је да држава помогне својим грађанима у овако тешкој ситуацији, то чине и друге, али могли смо да поведемо јавну дебату на ту тему, као солидарно друштво, као породица. На пример, држава је могла да каже - одвојићемо из буџета толико и то нас неће увести ни у какву дубиозу, хајте добри људи да направимо заједнички фонд и да се договоримо шта је најпрече, коме је најтеже.

Доброчинство потиче од добре душе, донација од моћи, а сто евра од брзоплетог обећања. Не сумњам да ће те паре добро доћи огромној већини грађана. Сви смо их заслужили и сви ћемо их враћати. 

Ако одлучите да их узмете, учините то без стида, ако одлучите да их се одрекнете, учините то без кајања, а ако одлучите да их некоме уступите, нека то буде ваша тајна. Крај приче.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Уранак

НАШИ СМО - Украдено пролеће

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати” све до понедељка. Срећнијих година многи Лозничани би још данас поподне разапели шаторе у Тршићу, на Гучеву или неком другом излетишту, тражећи дебелу хладовину и близину потока, док би други редили прасенце за сутрашњи пикник у Троноши или на Видојевици. Памтим ту шумску стазу од Доњег Добрића, преко Парлога, до видојевичког друма, колону фамилије која уз шалу и песму корача планином, бришући укаљане ципеле о свежу маховину. Крај друма се постављао ражањ, камперске столице и сточи од гајбица пива, а са радија на батерије орила се музика. Са ове дистанце, као да је било у неком другом свету, међу другим људима и времену ни близу данашњем. Овог четвртка уместо уранка и Првог маја дочекујемо седми корона-викенд-карантин, па како нам буде. Кажу да их више неће бити, а ми се надамо и чекамо да поново почнемо да живимо нормално.

Не кажем да су ни протекли првомајски празници били за медаљу, али могао се пронаћи понеки у “старом фазону”, с пријатељима, породицом, на излету, на путовању или само у одмарању од радних обавеза, чему и служи тај празник, један од омиљених на нашим просторима. Оне друге не треба ни помињати, али ни заборавити, барем због поређења са неким попут овог маја или неког који нам следи у годинама које су испред нас. Ето, ако се окренемо две деценије уназад, у ове дане преживљавали смо бомбардовање. Тај 1. мај 1999. године прекорачио је тек два и по сата од поноћи а онда је у Београду бомбама засута зграда Генералштаба Војске Југославије и зграда савезне полиције, док су пројектили НАТО алијансе падали и на Врачар. Стари мост у Трстенику је срушен и погинула је једна особа. У близини Призрена погинуло је девет људи а тешке телесне повреде задобило њих тридесет. На мосту код Лужана на путу Приштина-Подујево погођен је аутобус и погинуло 47, а рањено 16 особа, гађани су предајници код Шапца... и тако даље, и тако даље. У хроникама НАТО бомбардовања пише да су првог маја ослобођена тројица заробљених америчких војника и предата америчком свештенику Џесију Џексону. Милошевић је Џексону предао и писмо за Клинтона са позивом да се састану и окончају кризу, али САД су поздравиле ослобађање и саопштиле да ће бомбардовање бити настављено. Наравно, Клинтон је одбио понуду Милошевића да се састану.

Овог пролећа смо имали глобалног непријатеља, имала га је планета и знала му је само име. Ковид-19 је све што смо знали о ономе од кога смо се скривали сваког дана од пет поподне до пет ујутру, а викендима знатно дуже. Тај нам је свима задао огромне жртве, прекинуто је на хиљаде живота, а ми, скоро немоћни, кидисали смо против њега маскицама и гуменим рукавицама. Жртве су жртве, али, како се често могло чути ових дана на улици, до сада смо барем знали против кога ратујемо, због кога гинемо, док смо данас препуштени извештајима медицинских стручњака и мерама власти које се неким другачијим “оружјем” боре против неумољиве короне. Ментални склоп је већ пренапрегнут, рече један наш суграђанин и ускликну ПОПУШТАЈТЕ! Очекујем да ће после теретана, фризерских и козметичких салона, ускоро и све друго профункционисати и да ћемо наставити тамо где смо се саплели, сада већ тако далеког 14. марта. Попуштања ће бити, али до опуштања, потпуне релаксације од свега што нам је грчило стомак ових дана, проћи ће још пуно.

Свашта се дешавало код нас на 1. мај, само су раднички протести ретки. Ваљда је у тој области све ОК. 

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Украдено пролеће

НАШИ СМО - Вера

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (3 Коментари)

Колумна

мај 23, 2020 200

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан…
мај 16, 2020 382

НАШИ СМО - Да луд полуди

Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли,…
мај 09, 2020 480

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се…
апр 30, 2020 625

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати”…
апр 25, 2020 876

НАШИ СМО - Украдено пролеће

Теку ови корона дани, мало можемо напоље, мало не, прегурали смо и најдужи полицијски час од 84 сата, прославили Васкрс у кругу породице, некоме баш пријало, некоме “прогорело место”, то нам је што нам је. Жив се човек на све навикне. Све би било можда лакше да није дошло пролеће, као за инат дани…

Репортажа

апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…
апр 21, 2020

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА – Прва пензионерска шетња

Ако не рачунамо одлазак у куповину једном седмично, у цик зоре, пензионери су први пут…
мар 31, 2020

ЛОЗНИЧАНКА ОСТАЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ – Само да се вратим у Лозницу

Лозничанку Ивану Глишић (35) пандемија коронавируса затекла је у Швајцарској, а свега…
мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…

Грми Ло

мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"