fbpx

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Уз велику снагу и са мало среће

Деведесетих година када се гасила држава у којој је живела, Лешничанка Слободанка Весић  размишљала је ког посла да се лати да би њена породица опстала у тим тешким временима. И одлучила је, бавиће се прерадом и продајом чувеног  напитка - кафе. И успела је, данас за кафу „Сале“  ретко ко није чуо, или је  није пробао

- Сећам се као да је јуче било, 28. јун , Видовдан, вашар на Лагатору, тада сам први пут изнела своју кафу да продајем. Моја деца Јасмина и Славиша били су са мном, и кроз игру ми помагали. Радила сам дан и ноћ, сама сам пржила, млела кафу, паковала и возила - овако  Слободанка Весић из Лешнице коју пријатељи зову Цица, почиње причу  о послу којим је, случајно, деведесете године одлучила да се бави - прерадом и продајом чаробног напитка, кафе. У Лозници су у то време биле само две-три пржионице, а четири године касније било их је, чак, четрдесет од којих је, како каже, више од половине било нерегистровано, али су били конкуренција.

Пошто није имала почетни капитал, од пријатеља је позајмила 12.000 тадашњих марака. За тај новац успела је да из Грчке увезе машину за печење кафе, у Београду је купила  млин  „алекос“ и седам  џакова сирове кафе.

- И са тим сам почела. Вратила сам дуг, тада је зарада била много већа него сада. Почела сам када није било много врста кафа, била је само кафа „Ц“ и кафа коју су сви звали „була“, не знам тачан назив. Довијала сам се на разноразне начине у то врло тешко време, за мене још теже с обзиром на то да сам жена у послу у којем су владали мушкараци. Али, нико од њих није хтео да ме „згази“, чак су ме и упозоравали на неке ствари због којих сам могла да паднем на дно. Захваљујући мојој снази и упорности и могу да кажем и срећи, достигла сам овај ниво на којем сам данас. Имам двоје деце које сам школовала, син је остао са мном у фирми, а кћерка је, такође, наставила са овим послом у Каракају у Републици Српској где има и познати хотел „Новак“ - прича нам Слободанка која је иначе по занимању финансијски техничар и каже да јој је и то мало помогло у послу.

Присећа се да је кафу набављала разноразним путевима и каналима, била је будна и дан  и ноћ, обилазила је тржишта од Раче до Врхпоља.

- Као што војска чува нашу домовину тако сам  ја чувала своју фирму, морала сам бити упорна. Било је много падова, али ниједан ме није оборио да се нисам могла дићи. Захваљујући својим људима, вештини и упорношћу, а  имала сам и много снаге,  долазила сам у несташици до робе којом сам пунила рафове радњи и тезге на пијаци - каже наша саговорница.

Из дана у дан посао је ишао узлазном путањом, производња је модернизована, набављане су машине да би данас производња била аутоматизована. Када је почињала, имала је само једну радницу а како је посао напредовао, запослила је још две. Данас има тридесет радника, некада их је било и више, али су их замениле машине.

- Младима поручујем, радите, не питајте за радно време и плату, докажите се послодавцу. Ја имам раднике који су код мене запослени 25 година, то значи да су добро плаћени, да су добри радници. Није поента узети људе са бироа па их после три месеца вратити назад на биро. Награђујем добре раднике, они су део моје породице, а сваког који је отишао, мени је било жао. Можда и сада имамо вишак радника, ако буде отежана ситуација и ако не буде промета, бојим се, морамо смањивати број запослених - каже она.

Пре петнаест година у њеној фирми почела је и производња кора за питу, од белог и хељдиног брашна. То је, каже, домаћи  производ без трунке адитива, само со, вода и брашно. Добро се продају јер су људи приметили да су другачије од осталих. Такође, у понуди су и нес кафа и еспресо.

- Деца данас морају много више да раде, да буду опрезни, са једним или два минуса у овом послу не може фирма тако лако поново стати на ноге. Морају да буду будни 24 сата јер је конкуренција јака и много је тешко пронаћи тржиште. Ја им помажем још увек, колико могу, иако сам после тридесет година рада заслужила да се повучем, остала сам у фирми, а моје задужење је дегустација квалитета кафе - каже Слободанка.

Примећује, да је промет некада био много бољи, да су људи осиромашили, да се мање друже, мање „кафенишу“. Једноставно, боре се за основне животне намирнице и да школују децу. Што је држава богатија, људи су сиромашнији, закључује она. 

- Моја теорија је да купим само оно што могу да платим, не волим да дугујем, јер дуг је лош друг. Ситуација не може да се планира на десет година, ја планирам на годишњем нивоу, не могу деци да оставим дугове. Ја сам задовољна и испуњена жена и то желим свим женама, али понављам, важан је рад и само рад. Сада уживам, али то је круна мог рада - каже Слободанка Весић.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Волим оно што радим и радујем се сваком дану

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Поново бих изабрала исти позив

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Радост је мерна јединица успеха

Посао који не доноси радост не треба ни радити, сматра Славица Тешић, успешна предузетница из Лознице и председница “Креативне визије”. Жене су способне за предузетништво и не треба да се устручавају да покрену посао, а на путу до остварења циља треба уживати као и када се он оствари

Породична фирма одлично је пословала, она је добро радила као књиговођа, али природа Славице Тешић није јој допустила да буде ограничена радним временом и устаљеном свакодневицом, тражила је нове изазове. Пре 13 година решила је да се самостално упусти у предузетничке воде, основала је агенцију “Орифлекс”.

- Посао у којем сам имала радно време, била затворена у канцеларији, није ме испуњавао, то нисам ја. Волим људе, дружење, путовања. Почела сам сарадњу са “Орифлејмом” и брзо напредовала. У првом каталогу била сам менаџер, у шестом, исто толико месеци касније, директор. А шта сам радила - дружила се. И пре “Орифлејма” кућа ми је била пуна људи, а сада је исто, само што сада зарађујем од тога. Не гледам ријалити програме, то треба законом забранити, јер то само људима одузима време. Живот нема репризу. Из моје генерације нису сви живи. Не треба губити време на глупости - каже Тешићева.

За напредак у послу потребно је радити оно што се воли, сматра Тешићева, и напомиње да тада ништа није тешко. Када треба да се ради, не обазире се на време, али јој то не смета, чак ни ако јој остаје мало времена за сан.

- Ја овај посао волим, немам шефа, па макар то био и муж, немам радно време и некада останем радећи и до четири ујутру. Ако треба у шест да се устаје, устанем и све то иде лагано јер не морам. Када нешто мораш, онда те то спутава. Пре неколико година лежала сам у болници, нисам морала никога да зовем да се правдам зашто нисам дошла на посао, а моја мрежа је напредовала. Нисам одустајала. Када ме је генерални директор посетио и питао како је могуће да се моја мрежа шири, а ја сам у болници, одговорила сам да, ако се кичма укочила, није језик. И из болнице могу да мотивишем људе - каже Тешићева.

Славица напомиње да су људи скептични према пословима каквим се она бави зато што желе одмах да остваре велику зараду, а то не може преко ноћи да се оствари. У посао се највише улаже време. На почетку треба да се ради више него раније, али временом се и то промени, а много се тога научи.

- Посао треба да донесе слободу, а не да спута човека. Шта је поента посла, ако не можеш да издвојиш време за породицу, за одмор са најближима? Не треба човек само да зацрта циљ који жели да оствари, већ треба да ужива и на путу до њега, док тежи његовом испуњењу. Тако приступам свему, и послу и прављењу зимнице. Ајвар када правим, окупим комшилук па заједно печемо паприке, дружимо се и уживамо. Шта год да се ради, човек треба да ужива и у самом процесу, било да је то посао или ајвар - објашњава Тешићева како доживљава посао.

Она је последњих пет година и председница Удружења жена “Креативна визија” за које каже да не окупља само пословне жене, већ је отворено и за све оне које желе да покрену сопствени посао, а не знају шта би, као и оне којима требају савети.

-  Лепо је када муж зарађује, али жена треба да има своје паре. Жене су способне и није тачно да не могу да раде и да буду успешне. Ја не разумем када чујем да жена ради за 30 хиљада и није задовољна, а ништа не мења. Не мораш то да радиш, промени посао. Зато је добро да жене дођу код нас  да добију идеју шта би радиле, да се одваже да крену саме - каже председница “Креативне визије”.

Она за све који се баве послом, али и било којом другом активношћу, има поруку како да знају да ли су заиста успели. Каже да јој је то омиљена речница и да је упорно следи - радост је мерна јединица успеха.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ (2) - Разлика се налази у кући

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ (1) - Бизнис из нужде или бизнис из вере

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Волим оно што радим и радујем се сваком дану

Драгана Бјелица је после губитка посла одлучила да се бави воћарством. Уз подршку супруга, засадила је 40 ари малина кренула да се бави нимало лаким послом. Каже да се, и поред свих проблема који прате узгајње малина, није покајала и да се радује сваком новом дану у малињаку

Када је после 27 година рада у “Аутопревозу” остала без посла, није губила време сажаљевајући себе због тога, већ је размишљала чиме би могла да се бави и да остварује какве  - такве приходе. Пошто воли природу и ужива у биљкама, како каже, радује се  њиховом расту, цветању, плодовима,  Драгана Бјелица, комерцијални техничар, одлучила је,  уз подршку супруга,  да засади саднице малина на плацу од 40 ари у Горњој Плочи.

- Кренули смо у непознато јер се раније тиме нисам бавила. Уз савете и подршку стручњака из “Пољосавета”,  засадили смо малину примењујући све потребне агротехничке мере. Желела сам да све буде како треба. Поставили смо мрежу, обезбедили наводњавање и све оно што је потребно за квалитетну производњу овог воћа. Саветовали су нас да је малина воће од кога најпре можемо очекивати неку добит. Нисмо се надали некој великој заради, нити смо очекивали да од тога живи четворочлана породица, али нисам желела ни да седим скрштених руку. Ако ништа друго, моја породица ће јести квалитетно воће и производе од малине - каже Драгана.

Фабрика на отвореном

Тако је почело, истиче она, али врло брзо почели су да докупљују земљу и да саде воће тако да сада имају и воћњак од 1,6 хектара. Догодине очекују пун род.

- Највише је стабала шљива, а ту су и крушке, кајсије, дуње, јабуке, вишње, трешње. Воћњак је права фабрика на отвореном. Малина је захтевна, мора стално да се обилази и увек има нешто да се ради. Када је сезона, устајем у четири сата, у пет сам већ у засаду или воћњаку и радим најмање дванаест сати дневно. Док дође до брања треба много рада, али и новца да се уложи. Треба воће окопати, орезати, наводњавати, заштитити од болести и штеточина, везати малину  - посла увек има за оне који желе да имају квалитетан производ - сматра Бјелица.

Проблем представља цена, односно неодговарајуће класирање производа, истиче она и додаје да су и ове године почели да предају малину у хладњачу, а да нису знали цену. На срећу, како каже, цена је била добра па је и зарада била већа.

- Нестабилна цена је велики проблем. Када род стигне, принуђени смо да малину предајамо откупљивачима јер не може да се чека, мора одмах да се смести у хладњаче, а цена није позната. Нисмо у прилици да планирамо. Када би откупна цена била позната унапред, знали бисмо шта да радимо, можда бисмо и повећали засаде. Овако, стално улажемо, а зарада каква буде и ако је буде. На нашу парцелу после брања уложимо најмање хиљаду евра, а не знамо шта нас чека. Узгајамо квалитетну малину и сви се одушеве када је довеземо у хладњачу, али шта то вреди када се разлика у квалитету не огледа у цени. Изгледа да боље прођу они што у малину, после бербе, не улазе до пролећа и немају готово никаква улагања. Наравно, ми ћемо и даље наставити да радимо уз примену свих агротехничких мера, а ако цена буде одговарајућа, спремни смо и да повећамо засад под малинама. Стално се мора улагати да би производ био здрав и квалитетан. Оно што моја породица  и ја не бисмо јели, не сме да се нађе у гајбици - поручује Драгана.

Како за себе, тако и за друге

Сматра да би било најбоље да се производња заокружи па тако у свом домаћинству производи и разне врсте џемова, слатко, ракију, ликер од вишања, али и ајвар и осталу зимницу и то продаје заинтересованима.

- Има купаца. Све производимо као за себе. Оно што ми једемо, то нудимо и другима. Ове године смо са стотину стабала шљиве обрали 4,5 тоне и због ниске откупне цене принуђени смо да највећи део употребимо за ракију, али одређену количину искористимо из џем и слатко.  Поврће купујем на пијаци и од њега правим зимницу. Све ово радим у кућним условима и то захтева много рада и времена, али најважнија је подршка укућана - каже она.

Поручује да не вреди чекати на посао, већ да морамо сами да предузмемо нешто како бисмо обезбедили приходе.

- Морамо имати иницијативу, не смемо чекати да нешто само дође. Размишљала сам пре него што смо засадили малине да се бавим и шнајдерајом, сеоским туризмом, још многим другим пословима којима бих могла да се бавим. Свако може да нађе нешто за себе. Исплати се куповати пољопривредне производе на пијаци па од њих код куће правити џемове и зимницу, као што то и ја радим. Све је боље него седети скрштених руку. Морамо бити спремни да уложимо себе. Овим послом треба да се бави неко ко ужива у природи, ко се радује расту биљака, њиховим плодовима, мора се много љубави уложити, а зарада ће пре или касније доћи - истиче Драгана.

EЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Поново бих изабрала исти позив

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Учила сам из праксе и личног искуства

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Разлика се налази у кући

Основна разлика између мушког и женског предузетништа не налази се на послу, већ у кући и традицији, каже Снежана Перић, једна од оснивачица Удружења пословних жена Лознице “Креативна визија”. Ово удружење помаже и другим женским удружењима у Лозници чијим чланицама је потребна подршка на путу ка економској самосталности

Велике разлике између женског и мушког предузетништва нема јер су се жене доказале и на великим, некада “мушким” пословима и данас и у Србији многе велике фирме, које запошљавају стотине па и хиљаде радника, воде жене. Снежана Перић, лозничка предузетница и једна од оснивачица Удружења пословних жена Лознице “Креативна визија”, каже да послове више не би требало делити на мушке и женске.

- Истина је да се у нашем граду жене предузетнице још увек, углавном, баве услужним делатностима, али то нису само фризерски и козметички салони, већ и све друге од угоститељства, преко туристичких агенција, до пословних услуга. Ређе се баве производњом, али и ту имамо примере жена које воде успешне производне фирме попут “Хедера вите” или фабрике чарапа “Кика”. Основна разлика у предузетништву не налази се на послу, већ у кући и традицији. Разлика је у томе што мушкарац, када се врати са посла, прилегне да се одмори, прочита новине или изађе са другарима, а жена не зна шта ће пре да уради - каже Перићева.

То се, наглашава, нарочито могло видети у току епидемије коронавируса јер су најчешће жене упућиване да користе слободне дане, а мушкарци да раде, уколико је обоје супружника запослено. Како каже, женама су у фирмама постављана питања да ли им супруг ради па су, ако је запослен, упућиване кући да се брину о деци.

Иако је, према неким истраживањима, основни “окидач” за упуштање жена у предузетништво ситуација у којој оне немају другог избора, Перићева каже да то није баш тако.

- Једини начин да жена буде самостална јесте да оствари економску самосталност. Нису се све жене упустиле у посао из финансијских разлога или ради саме егзистенције, многе су то учиниле желећи да се баве послом. Има примера жена које су могле да раде у успешним породичним предузећима, али су решиле да се саме окушају у предузетништву и успешне су у томе. Женско предузетништво постало је актуелно код нас у време ратова у бившој СФРЈ. Мушкарци су отишли у рат па су жене морале да раде, хтеле не хтеле. То је искуство какво су имале и друге земље. У САД се женско предузетништво пробудило за време рата у Вијетнаму, а када су се мушкарци вратили, жене су већ увиделе да могу успешно да раде и више нису хтеле да се одрекну тога - каже Перићева.

“Креативна визија” не окупља само предузетнице, већ и све друге запослене жене, али и оне које тек треба да пронађу или покрену посао. Делује и као својеврсна кровна организација на нивоу града јер пружа подршку и другим удружењима која окупљају жене. Од самог почетка у “Креативној визији” су и жене које имају искуства у покретању посла, писању и реализацији пројеката, а то омогућава пружање пуне подршке онима које то не знају.

- Пригрлиле смо и жене које се баве старим занатима са намером да им помогнемо да истрају и буду успешне у томе.  Ту смо и да им помогнемо да напишу пројекте, они често морају да буду на енглеском језику, што представља додатни проблем за многе жене, али и да им помогнемо у реализацији, писању финансијског извештаја и свему другоме. Девојкама које се одлучују за будуће занимање помажемо преносећи им наша искуства и мотивишући их да се школују, а незапослене често врло брзо пронађу посао после разговора са нашим чланицама - објашњава Перићева.

“Креативна визија” је и настала са визијом за стварање повољног амбијента за пословање жена и жељом да помогне промовисању њихових пословних интереса. Циљеви су јасни - економско оснаживање жена, унапређење пословања фирми у власништву жена, стварање повољног пословног окружења, повезивање са предузетницама из града, околине, земље, али и иностранства, као и отварање нових фирми у женском власништву.

Да ли је потребно да се жене баве пословањем, питање је које одавно више не треба постављати. Довољно је, на пример, сетити се светске економске кризе и рекордно брзе пропасти свих банака на Исланду. Преживела је само она коју су водиле жене.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ (1) - Бизнис из нужде или бизнис из вере

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Поново бих изабрала исти позив

 

- Свака професија даје резултате ако се воли и ако се на време изабере оно где се касније човек пронађе током радног века. Апотекарски посао се мењао кроз године, није лако одолевати свему томе, али ја бих поново изабрала фармацију, без двоумљења - каже Биљана Антонић, власница апотеке “Беладона” у центру Лознице

У апотекарском послу Биљана Антонић је већ више од три деценије и за то време је искусила све потешкоће тог занимања али и упознала много људи који су јој се с осмехом враћали, задовољни услугом, али и лепом речју, коју никада није штедела у разговору с пацијентима. Гимназију је завршила 1982. године, потом се уписала на Фармацеутски факултет у Београду и завршила га 1987, у регуларним роковима. Одмах је почела да ради у апотеци тадашњег лозничког Медицинског центра, а у приватне воде упловила је 1992.

- У време када сам се уписивала на фармацију, то није било атрактивно занимање, нити је било тражено и комерцијално као данас. Тада фармација није била интересантна и, сећам се, само се двоје из генерације уписало на тај факултет. Из моје генерације изашло је седам лекара, међу њима др Јасмина Главоњић, др Синиша Јововић, др Живојин Глишић, неколико их је остало у Београду, а само Мира Станисављевић, сада Манојловић и ја смо се уписале на фармацију. Сматрам да је јако битно, мада и врло ретко, да људи у старту изаберу оно где ће се касније пронаћи у свом радном веку и да заиста воле то да раде. Свака професија даје резултат само ако се воли. Већ 33 године радим, али ни до данас нисам изгубила вољу за послом и комуникацијом с пацијентима - каже наша саговорница.

Стипендија обавезује

Сећа се да у време када је почињала није било довољно фармацеута, па је била чак и стипендиста Медицинског центра, што је подразумевало повратак у Лозницу где ће се бавити тим послом. Тако је и било, вратила се и започела каријеру у свом граду.

- Радим од маја 1987. године и пет година сам била с колегама у државној апотеци. Тамо и данас раде одлични фармацеути и срећа је да смо сачували једну такву установу јер, на пример, у Шапцу више нема државне апотеке. Касније, пошто су уследиле деведесете, када почиње криза, дошло је до наглог урушавања апотека које су у власништву друштвеног сектора па је у том периоду почело и прво отварање самосталних приватних апотека. У том периоду човек осети да треба да почне нешто ново, да уложи себе и крене у нови начин рада и комуникације с пацијентима. Када смо 1992. године ми почели да радимо, било је мало приватних апотека, касније се повећало на десетак и тако је било јако дуго. Онда је кренула светска глобализација, тренд који није заступљен само у фармацији, већ и у свим другим струкама, где велики једу мале. Тај тренд је заступљен и у великим фирмама које се баве крупном производњом. На пољу фармацеутске индустрије нестало је неколико фирми, не само у Србији, продате су у Хрватској, Словенији и другим републикама СФРЈ. Све се то уклопило у један велики систем светске глобализације који траје и где се неке ствари не могу променити. Кроз те промене дошло је до тога да се струка не цени, до експанзије потрошачког друштва, промета роба, информација, па и у нашој струци је постала битна само зарада - прича власница једне од првих приватних апотека у граду.

Током каријере увек је, како истиче, посвећивала време пацијентима, што чини и данас, Труди се да помогне, објасни и да пацијент оде задовољан.

Потребно је увести ред

- У случају да се одредите искључиво за бизнис, аутоматски морате да радите и неке друге ствари. Не говорим ово зато што сам против великог бизниса, већ зато што он захтева велика новчана улагања, људске ресурсе, квалитетне у сваком погледу, као и материјална средства којима се може ући у неки велики ланац. На то нису сви спремни. Фармацеутска комора је још 2008. године поднела Влади Србије захтев за уређење апотекарске области и то је битна ствар, али он, вероватно, стоји у некој фиоци и никада се о томе ништа није разматрало. Тражили смо да се, пре свега, фиксира апотекарска маржа и да цена лека буде јединствена у свим апотекама. То је предуслов давања квалитетне услуге. Када пацијент зна да је цена лека свугде иста, ићи ће тамо где му се пружа боља услуга и то је оно што нас фармацеуте, у овом случају, баца у први план. Ако код нас долазите само по услугу, а узимате лек на месту где му је нижа цена, онда је то нешто сасвим друго. Тражили смо законе који су само преписани из Европске уније и они подразумевају, између осталог, растојање на којем могу да се отворе две апотеке, колико је једна од друге удаљена, што је аутоматски и заштита од нелојалне конкуренције, а треба регулисати и колико се отвара апотека у односу на број становника - детаљна је Биља Беладона, како је најчешће ословљавају суграђани.

Колико се разликује пословање у окружењу, она поткрепљује примером Словеније у којој, како каже, живи око 2,5 милиона становника, а имају око 330 апотека, док у Србији, где је око шест и мало више милиона становника, отворено око четири хиљаде апотека. Додаје да не постоји тачан попис, али да је то неки оквир, што је јако много и што указује на сумњу да је то делатност у којој се могу и неке друге ствари радити у оквиру предузећа.

- Једноставно, није по закону отворити апотеку на три квадратна метра у склопу друге трговине у којој је с једне стране сона киселина а са друге детерџенти и кућна хемија. Ми смо, практично, незаштићени у том мору уредби које нису закони. Апотеке данас више личе на продавнице кинеских играчака и зато треба ускладити шта и како може да се продаје и у апотекама и у другим објектима. Ето, све што је забрањено у Словенији, код нас је дозвољено. Тамо су забрањене лојалити картице јер оне утичу на професионалну оријентацију фармацеута. Због свог профита, свог бонуса, форсираће купцу нешто што у фармацеутским препорукама практично није дозвољено. Све је то лако решити, ако се има воље и интереса, међутим, ми смо некако скрајнути у свим проблемима који се налазе у нашој држави. Ми који волимо свој посао остали смо у мањини и у Србији је данас јако мало самосталних апотека. То подразумева апотеку где је власник фармацеут и где он има само једну апотеку јер он то види као своју професију, а не као бизнис. Где год постоје велики ланци, десет или петнаест апотека у низу, ту је мало фармацеута - објашњава она.

Савет је некада најпречи

Оно што је и поред свега испуњава, то је свакодневни рад с пацијентима, што с њима може да поприча и неки проблем успе да реши. Сматра да је некада савет пречи од било чега другог.

- Ово је мали град и упућени смо једни на друге тако да важи и правило - добро се добрим враћа. Свако ко ради с људима наилази на тешкоће, али и на лепе ствари. Ако послу приђете јасно, гласно, ведро, да и вама брже прође време, да сте и сами испуњенији и задовољнији, онда то побеђује онај осећај рада преко воље. То је видно и евидентира се код муштерија, они осете тај ваш негативан набој. Битно је да одавде изађу задовољни и да знају како ће користити неки лек. Постављање дијагнозе је ствар лекара и пацијенти увек треба да буду упућени на то да, ако смо им нешто и пробали помоћи, а то не даје резултате, заиста морају отићи код лекара. Ми смо само завршна карика у том ланцу - поручује Биљана Антонић и подсећа да је последњих година за рад потребна лиценца за коју треба скупити одређен број бодова кроз предавања или решавања онлајн тестова, што је био случај ове године због вируса ковид-19.

Сматра да када неко пређе педесету годину, углавном, подвлачи црту и размишља о томе шта би мењао. Она би, можда, променила нешто у свом животу, али, како тврди, професију сигурно не. Током пословања често је морала да посеже за банкарским кредитима да би апотека могла да функционише, али и то је није спречавало да иде напред. Не види себе као неког “великог играча”, који би правио ланац радњи, па и не посеже за разним пројектима којима би тражила помоћ државе. Каже да пословне жене имају обавезе и према породици, деци, социјалном животу и да увек мора постојати и нешто поред посла. Како сада ствари стоје, њена ћерка и син неће наставити апотекарску делатност јер су себи одредили други пут, али, како у шали каже, можда ће то пожелети њени будући зет или снаха.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Учила сам из праксе и личног искуства

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Радост је мерна јединица успеха

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Бизнис из нужде или бизнис из вере

Сопствени бизнис у нашој земљи води око 135.000 жена и оне чине скоро трећину власника различитих привредних субјеката. Иако је за последњих седам година њихов број порастао за пет одсто, сва истраживања показују да се споро мењају њихови мотиви као и амбиције, о чему сведоче и подаци да је чак 68 одсто предузетница свој бизнис покренуло зато што нису могле да нађу други посао, као и да 99 одсто предузетница води микро предузећа, до десет запослених, што указује на то да су њихови послови мање профитабилни од оних које су основали мушкарци. То је показало прво свеобухватно истраживање о женском предузетништву урађено 2012. године (SeCons и ФРЕН), али ни данас нема већих одступања

Жене предузетнице се већином опредељују за услужне делатности и то је, према подацима Удружења пословних жена из Лознице “Креативна визија”, дугогодишња тенденција. Предњаче власнице трговинских радњи, фризерских и козметичких салона, агенција за вођење књиговодства, угоститељских објеката, преводилачких бироа.

Скоро трећина жена је уложила породични новац у свој бизнис, још трећина сопствени, а само 3,5 одсто су добиле кредит.

Око 60 одсто жена наводи приступ финансирању као главну препреку за улазак у предузетништво, 20 одсто предузетница тврди да су се сусреле са дискриминацијом, а више од две трећине да се у пословној заједници не осећају прихваћено једнако озбиљно као њихове колеге мушкарци. У извештају  НАЛЕД-а, који је припремљен за потребе УН у оквиру пројекта “Родна анализа економских програма и финансијских мера у Србији”, наводи се да је међу предузећима која добијају средства на конкурсима за подршку развоју бизниса тек свако пето у власништву жена. Извештај се фокусирао на истраживање четири области - програми подршке микро, малим и средњим предузећима на републичком и локалном нивоу, конкурси локалних самоуправа за подршку организацијама цивилног друштва и програми Фонда за иновације - као и на њихов ефекат на родну равноправност.

На шест конкурса спроведених на републичком нивоу у периоду од 2016. до 2018. године додељено је нешто више од милијарду динара бесповратних средстава, од чега је 841,5 милиона припало фирмама у власништву мушкараца, а 183,7 милиона предузетницама или само 17,9 одсто укупног фонда. Или, на сваки динар додељен женама, 4,6 динара отишло је другом полу.

Анализа је показала да иако су конкурси подједнако отворени и за мушкарце и за жене, постоји низ ограничења која индиректно дискриминишу жене због чега мушкарци чешће добијају подршку. Препреке на које жене наилазе најчешће су постављене у условима конкурса, наводи се у извештају НАЛЕД-а.

Критеријуми су махом усмерени ка додели новца прерађивачким и извозним делатностима, где су жене традиционално мање заступљене. Такође, програми су најчешће отворени за привредна друштва, док су жене склоније оснивању предузетничких радњи.

Предност имају и предузећа са већим бројем запослених, интензивном производњом, односно великим бројем машина и већим производним објектима. На крају, неретко се као средство обезбеђења захтева поседовање некретнине, што све заједно елиминише већину жена с обзиром на то да су жене власници тек 24 одсто непокретности у Србији, констатује се у извештају НАЛЕД-а.  Зато не чуди податак да је стопа гашења женских предузећа око 47 одсто.

Проблеми су и недовољна информисаност жена и промоција женског предузетништва у Србији, о чему сведочи и податак да  59 одсто почетница до пословних информација долази преко својих контаката. Иако се зна да жене генерално имају мање пословних контаката, не чуди што предузетнице покушавају то да превазиђу тиме што се у пословна удружења и мреже учлањују чешће од мушкараца. И поред тога, чак 90 одсто њих нису део никакве пословне асоцијације.

У Лозници нема прецизнијих података о броју предузетница. Према подацима из АПР, прошле године у Лозници је отворено 537 предузетничких радњи, а затворено 323. Отворено је и 59 предузећа, највише у Мачванском округу, а затворено 209 углавном због ликвидности по сили закона. Нема, међутим, систематизованих података о укупном броју жена предузетница, али су најуспешније међу њима познате широј јавности, како у сектору производње, тако и услуга и пољопривредне производње.

О тим и другим питањима која су специфична за женско предузетништво бавићемо се у наредним текстовима у оквиру пројекта “Пословне жене Лознице” који је подржан на локалном медијском конкурсу.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ „СВЕТИ САВА“ У ЛОЗНИЦИ - Пилот проба државне матуре

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Више од 200 активно оболелих

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ  - Учила сам из праксе и личног искуства

Како се у Србији мењао стандард, тако се развијала култура и делатност цвећарства, каже Ђурђица Дукојевић, власница цвећаре “Јасмин”, која је у овај посао ушла пре скоро две и по деценије. Она истиче да је та област одлика стабилних и по стандарду јаких држава попут Холандије, Шведске или Норвешке, где, како каже, нема кафе и шећера, али постоји обичај - цвеће прво себи у вазу па онда другоме на поклон

Ђурђица Дукојевић је цвећарску делатност започела са супругом Слободаном пре 23 године, а на предлог његовог ујака с којим су ушли партнерски у тај посао. Нису имали предзнања о цвећу, узгајању, одржавању или декорисању букета, али су предлог прихватили.

- Мени се то учинило занимљивим јер сам и у школи увек лепо цртала, декорисала свеске цветићима, а дешавало се да и на клупи исцртам неки леп цвет. Имала сам дара да од нечега старог осмислим нову креацију тако да смо за петнаест дана све завршили око папирологије и покренули радњу. Младалачки брзо, храбро и без размишљања шта нас чека - прича Ђурђица Дукојевић о почетку авантуре у којој је и данас.

Муштерија је као гост у кући

После завршене гимназије, већ са осамнаест година почела је да ради у трговини, у бутицима, стицала је искуства с муштеријама, па се тако и данас према сваком купцу који уђе у њен локал односи као према госту који јој дође у кућу. Цвећара је за њу други дом.

- На почетку није било лако јер нисам знала ни за избор цвећа, тек за ружу, љиљан, маргарету, каранфил и чињеница је да сам упловила у тотално непознате воде. Мислила сам да је букет лако направити. Први локал смо изнајмили у Карађорђевој улици, пристигло је прво цвеће и тек смо тада почели да се упознајемо са стварима које до тада нисмо знали. У том периоду у граду су постојале две или три цвећаре, било је тешко набавити цвеће, а у Лозници смо имали “Вискозин” стакленик у којем су се гајили каранфили, док су гербери и хризантеме стизали из Македоније. То је био асортиман с којим смо располагали, уз нешто саксијског цвећа, из ове перспективе, врло скромно. Радом и с великом љубављу, из дана у дан, уз мало литературе, кретали смо се напред. Учила сам из праксе и личног искуства - искрена је наша саговорница уз подсећање да су то биле и године под санкцијама, пред НАТО бомбардовање и да је то била прва потешкоћа с којом се сусрела у свом пословању.

Вођена жељом да иде напред, почела је да шири асортиман убацујући суво цвеће, комбинујући га са свежим и стварајући креације које су јој се чиниле симпатичним.

- Бојажљиво те креације понудим муштеријама и они се одушеве, потражња порасте, а ја онда уведем занимљива паковања папиром и испостави се да све што је лепо мени, допадало се и муштеријама. Идеје сам скупљала из београдских и новосадских излога, модних часописа, а креативност ми је помагала да то додатно обогатим и улепшам. Тада још није била пракса да се декоришу весеља, свадбе, касније пунолетства, тек понеко је имао такве захтеве. Када се деси смртни случај, правили смо венце и сузе, што ми је у почетку било баш тешко. Осми март нам је један од најважнијих датума у години за пословање и тада је могуће направити велики промет, продати сваки букет, цвет у саксији или неки други цветни поклончић, али ја тада додатно бринем о квалитету - објашњава она.

Осамостаљивање

Када се 2001. године указала могућност одвајања од партнерске фирме, кренули су даље самостално, преселили се на данашњу локацију у Улици Владе Зечевића број 7, а већи локал омогућио им је да направе већи избор галеријско-цвећарске понуде. Убацили су теракота ћупове, већи асортиман саксијског цвећа, а отворила се и могућност увоза. Берза цвећа је прорадила па су лакше набављали и неке огромне биљке.

- Желели смо да покажемо да не постоји само домаћа ружа већ и еквадор ружа, уместо црвене убацили смо ружу циклама боје, или жуту, како бисмо разбили табу о љубомори јер и данас тврдим да је жута боја енергије, прво пролећно цвеће је жуто, а кренули смо и са егзотиком, понудили цвет стрелицију, оријенталне љиљане и тако даље. Народ је у нашој радњи могао да сагледа нешто више од каранфила, руже и гербера, а ја сам почела да се играм. Чак сам, не размишљајући о профиту, добила афинитете да све више представљам своје креације као мала уметничка дела, а не као производ за продају - искрена је.

Сваке седмице набављају нову робу и, како каже, коцкају с тим да ли ће се цвеће продати или пропасти. Подсећа на један Осми март, када су оманули у поруџбини зеленила без којег нема доброг букета и раскоши па је у том тренутку добро дошло суво цвеће, коре од кокоса, штапићи и уврнуте спирале, али и њена маштовитост. Суво је комбиновала са свежим цвећем и све је “плануло”. Био је то, како истиче, нови правац у цвећарству и наредних пет година се тражило само то.

- Данас већ имамо моду у цвећарству, по бојама, облицима, додацима, а и људи више воде рачуна о томе какав поклон или букет желе. Међу купцима имам децу чији су родитељи куповали код нас букете. То ми се посебно свиђа јер су им мајке пренеле љубав и навику за цвеће. Времена се мењају, прилив моде са Запада је присутан па се често праве и мегаломанска славља, свадбе или пунолетства. Сматрам да то сада већ прелази у неки превелик конформизам на рачун којег ми зарађујемо, али, искрено, сматрам да је то претеривање. Ова корона је, ипак, то мало стишала, људи су се спустили на земљу и послагали приоритете. Битно је да све буде с укусом и с мером и зато муштеријама објашњавам да сто једна ружа јесте најпопуларнији производ за изражавање љубави, момци тако освајају девојке, али је и двадесет једна некада довољна, ако се схвати да је битнији укус од количине - поручује власница цвећаре “Јасмин”.

Тимски рад

Још каже да је подршка породице у овом послу неизбежна јер он подразумева тимски рад. Тешко је доћи до радника јер овог профила нема на бироима, а свако ко је радио у њеној цвећари прошао је добру обуку, иако никада није сигурна да ли ће тај радник после остати или отићи. То јој је, додаје, највећи проблем. Иначе, током протеклих година никада нису користили подстицаје или субвенције државе, ослањалали су се на сопствене ноге. Било је подизања неповољних кредита од банака, али се другачије није могло изаћи из кризних ситуација које су периодично наилазиле.

- Овај посао није морање - није то ни храна, ни гардероба, то је делатност за земље где је стандард стабилан, где постоји култура цвећарства, али и поред свега, ја сам поносна јер смо опстали. У једном моменту у граду је било десетак цвећара, здрава конкуренција је увек добра, једни друге стимулишемо да боље радимо, али сада се све искристалисало и постоје две веће цвећаре - “Стрелиција” и ми. Иако нам је у више наврата падало на памет да све ово прекинемо, увек су се дешавале ствари које су нас у правом тренутку подизале. Дванаест година нисмо могли да имамо децу, а сада их имамо троје и све ово радимо због њих. Било би лепо када би породични посао наставио да траје. Деци увек кажем, када им се и ручак допадне, да је главни зачин љубав, тако је у свему. Неки су ми предлагали да отворим још једну цвећеру, да проширим посао, али ја нисам мегаломан-варијанта, мени је квалитет битан, муштерије су за мене гости, не група људи од којих узимам новац. Битно је да се заједно осећамо лепо. Зато и волим да радим овде и ништа ми није тешко. Колико год да је ситуација непредвидива на целој планети, мени је овде утичиште и мир. Музику слушамо по цео дан, и рат да почне, ми не бисмо то чули с радија. Кад неко уђе и каже како је вама лепо овде радити, ја се само осмехнем јер ово је стресан посао, али се човек привикне и иде даље - закључује Ђурђица Дукојевић.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Радост је мерна јединица успеха

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ - Разлика се налази у кући

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

новембар 28, 2020 208

НАШИ СМО - Нерешено

Утакмица која траје још од марта по свему судећи имаће више од два полувремена, а крајњи резултат тешко да могу прогнозирати и најискуснији посетиоци спортских кладионица. Ковид-19 се показао као непопустљив супарник медицинској струци, удара испод појаса,…
нов 21, 2020 546

НАШИ СМО - Штекер

Месецима Кризни штаб и држава апелују на грађане да се придржавају мера, мало моле, мало припрете, толико пута да се све то разводнило, изгубило на озбиљности. Неко их слуша, неко не, мада нормалним људима нису потребни никакви апели, забране, ништа слично. Може неко да верује да вируса нема, тај…
нов 14, 2020 468

НАШИ СМО - Погнуте главе

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је у понедељак у јутарњем програму Хепи телевизије да је “Србија све осим подељеног друштва, што се јасно види на сваким изборима” истичући да је огромна већина грађана “тиха, ради и труди се да нешто створи” али и да постоји “огромна, изузетно гласна, моћна и…
нов 07, 2020 441

НАШИ СМО - Катаклизма

По ко зна који пут се и прошлог понедељка обистинила стара латинска изрека “Човек је човеку вук - Homo homini lupus est”, али и речи наших старих да на планети нема чуднијег створа од човека. Као да у лудилу епидемије изазване вирусом ковид-19 није довољно смрти па додатно морају да је проузрокују…
окт 31, 2020 373

НАШИ СМО - Систем

Од тога какав резултат жели да постигне, тренер постави систем игре. Чули сте за онај фудбалски 4-3-3, или 4-4-2, некада то да жељени исход, некада не, али ако се систем распадне, пораз је неминован. Тако би требало да буде у свим другим областима у нормалном свету, да постоји систем. Такав да ради…

Репортажа

нов 15, 2020

УСПЕХ ОД ПРЕ 35 ГОДИНА - Саставили укрштеницу од скоро седам метара

Када су се пре три и по деценије чланови тадашње енигматске секције…
нов 08, 2020

НОВЕМБАР НА ЈАГОДЊИ - Терапија с видиковца Перуника

Милорад Мићић из Селенца код Љубовије, познатији по надимку Маракана, на планини Јагодњи,…
сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…

Грми Ло

нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"