Пенали које послодавац плаћа месечно за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио, утврђени су у висини од 50 одсто просечне зараде по запосленом. За запошљавање на неодређено време особе са инвалидитетом без радног искуства предвиђена субвенција зараде за ту особу у трајању од 12 месеци

Сви послодавци у Републици Србији који имају 20 или више радника обвезници су запошљавања особа са инвалидитетом, што је регулисано законом, а само су млади послодавци, у периоду од 24 месеца од дана оснивања, ослобођени те обавезе.  Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом донет је пре седам година, као очекивани наставак правне регулативе која се односи на побољшање положаја, економску независност и забрану дискриминације особа са инвалидитетом. Овим законом се као један од циљева поставља управо сагледавање потенцијала и утврђивање могућности особа са инвалидитетом ради равноправног укључивања у свет рада, а тиме и друге сфере друштвеног живота, те се регулишу: подстицаји за запошљавања, процена радних способности, професионална рехабилитација, обавеза запошљавања особа са инвалидитетом, услови за оснивање и обављање делатности предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

Радно место или пенали

Обавеза запошљавања утврђена је тако да  је послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан да заснује радни однос са једном особом са инвалидитетом. Послодавац који има 50 и више запослених дужан је да заснује радни однос са најмање две особе са инвалидитетом и на сваких наредних започетих 50 запослених још по једну особу са инвалидитетом.

Послодавац може да обавезу запошљавања испуни и тако што ће учествовати у финансирању зарада особа са инвалидитетом запослених у предузеæћу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, уплатом средстава за зараде на посебан уплатни рачун буџета Републике Србије у износу који не може бити мањи од 50 одсто од просечне зараде у привреди Републике. Такође предвиђена је и могућност  склапања  уговора о пословно-техничкој сарадњи са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, у вредности од 20 просечних републичких зарада у привреди у том тренутку. Постоји и могућност подношења захтева за процену радне способности  већ запослене особе која је стекла статус особе са инвалидитетом. Уколико лице стекне статус особе са инвалидитетом, сматра се да је послодавац испунио обавезу од момента подношења захтева, а уколико лице не стекне, послодавац мора обавезу испунитити ретроактивно, на било који од предвиђених начина.

Контролу испуњавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и наплате пенала која се обрачунава у троструком износу минималне зараде на месечном нивоу спроводи Пореска управа.

Са друге стране, послодавац који запосли на неодређено време особу са инвалидитетом без радног искуства има право на субвенцију зараде за ту особу у трајању од 12 месеци (до 75 одсто укупних трошкова зараде са припадајућим доприносима за обавезно социјално осигурање, али не више од износа минималне зараде).

Досадашња искуства

Неке анализе су показале да  квотни систем (запошљавање одређеног броја ОСИ на одређен број запослених) и када би се у пуној мери поштовао, може да оствари запосленост за само око десет одсто особа са инвалидитетом које су радно способне. У том смислу, ове мере представљају само подстицај за запошљавање, а не и основни механизам којим би се остварило укључивање особа са инвалидитетом у тржиште рада. Са друге стране, активне мере запошљавања, као подршка послодавцима и особама са инвалидитетом јесу те које треба да повеæћају запошљивост ОСИ, а тиме их изједначе са осталим грађанима. Дугорочно, потребно да се систем образовања прилагоди тако да деца са сметњама у развоју могу да се након завршеног образовања укључе у тржиште рада.

 У Алтернативном извештају о примени Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом у Републици Србији, који је поднела коалиција организација особа са инвалидитетом, између осталог се наводи да “иако је према званичним подацима број запослених ОСИ у порасту од доношења новог закона, тај пораст није релевантан у односу на укупан број ОСИ у радном узрасту”. У том извештају се, такође, наводи да чак 89 одсто организација цивилног друштва које заступају ОСИ сматра да они немају једнаке могуæћности на отвореном тржишту рада, односно да досадашња примена закона не омогуæћава и реалну доступност права на рад за особе са инвалидитетом. Проблем дискриминације ОСИ на тржишту рада се, како они наводе, уопште не помиње у званичном државном извештају, а истраживања показују да је трећина запослених особа са инвалидитетом доживела дискриминацију, најчешће кроз односе са колегама и неразумевање послодаваца.

ЕЛН

Лознички послодавци уплатили у фонд 6,2 милиона

Према информацијама које смо добили у Пореској управи,  за првих седам месеци ове године 21  послодавац из Лознице уплатио је више од 8,2 милиона динара  у Буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

Иначе, од почетка године укупан број запослених особа са инвалидитетом кретао се од 63 у јануару до 69 колико је било у јулу.

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије