fbpx

ИНТЕРВЈУ - ДРАГАН БАРТУЛА СЛИКАР, ДОБИТНИК ВУКОВЕ НАГРАДЕ - Уметност је тамо где је уметник

Лозничанин Драган Бартула већ годинама у свом граду носи епитет “признатог сликара”, али управо у њему најређе је излагао своја уметничка дела која су настајала последњих деценија. Његова уметност чешће је виђена у другим крајевима региона, Европи и Америци и за њу је више пута награђиван, како у Шапцу, тако и у Мајамију (Флорида) или Москви (Русија). Најновије признање, Вукова награда за сликарство, коју му је у децембру прошле године доделила Културно-просветна заједница Србија, Бартула доживљава као посебну част, али и обавезу да је у будућности оправда

 Вукова награда “за нарочите резултате остварене на ширењу културе, образовања и науке”, једна од наших најзначајнијих у овим областима, медијски је знатно више пропраћена него неки Ваши ранији успеси и признања. Да ли је то доказ да често недовољно ценимо рад својих људи, или да Ви нисте неко ко се “буса у прса” за сваку похвалу коју добије, без обзира са ког нивоа стизала?

- Одлазим у уторак, 6. фебруара, на уручење Вукове награде, коју је поред мене добило још десет људи, а додељене су и три специјалне награде.  Искрено, изненађен јесам, али сам се надао награди. Изненађен сам зато што је конкуренција у сликарству била јака и, да ме је неко питао, ја бих награду доделио Драгану Мартиновићу јер он је присутан на ликовној сцени дуже од мене и иза њега је огроман рад. Било је ту и других уметника, али, ето, десило се да ја добијем награду. Оно што ми је посебно драго то је чињеница да је одлука жирија била једногласна. Није било прегласавања и то је нешто што ми највише прија. Сама награда у првом моменту је донела задовољство и потврду за досадашњи рад, међутим, како време пролази, она у ствари представља неку врсту одговорности, нешто што човек касније мора да оправда даљим радом. Рекао бих да је то “слатко оптерећење”. Посебно задовољство ми је било то што је награда стигла на Светог Николу, моју крсну славу, што ће рећи да је Свети Никола заиста чудотворац. Иначе, награда ми је додељена за целокупан досадашњи рад, који траје већ тридесетак година, за све изложбе, боравке на Хиландару, за хуманитарне акције, оснивање Галерије “Мина Караџић”, све оно чему сам се посветио протеклих година. Тако је и образложена награда пре гласања. То поверење морам сада и да оправдам а у очима других људи видим да је та награда велика. Ја немам такав доживљај, али ми прија.

 После пријема награде, већ 8. фебруара, излажете у Шапцу. Са чиме овај пут излазите пред комшије, са којима, иначе, имате дугогодишњу сарадњу?

- Изложба у шабачком Народном музеју зове се по последњем циклусу “Пловити се мора”. Она је била договорена раније, пре него што се десила Вукова награда. Биће то велика изложба, са 60 слика и цртежа, пратећим каталогом и, надам се, великим бројем посетилаца. После више од 200 колективних, биће то моја 55 самостална изложба. То је наставак мог рада и оправдања Вукове награде.

Колико сам назив изложбе указује на њен садржај?

- Пловити се мора је извучено из реченице када су Картагињани остали без жита, нису хтели да иду на бродове, а онда је Помпеј извадио мач и рекао - “Пловити се мора, умрети свакако". То јесте мото јер се кроз живот мора пловити. Највећи део тих слика има форму брода и пловидбе. Брода који са собом носи нашу традиционалну архитектуру, која се додирује са Хиландаром, са неким зидом манастира и црквом унутар манастира. Изложба има четири целине - “Конаци и коначишта”, “Ктитори и чувари”, “Записи” и “Пловити се мора”. Све је то увезано и преплиће се међусобно. На неким сликама се појавила и фигура па је из њих настао први циклус “Наслеђе”. Те 2004. године, боравећи у Македонији и јужној Србији, северном делу Грчке, делу Косова, обишавши све где је српски средњи век оставио трага, од манастира до рушевина и зидина, записа, схватио сам да моје сликарство треба да се веже за моју традицију, мора да буде аутентично, рођено из сопственог тла. Потврда тога биле су изложбе у Италији, као и 2012. године у Мајамију, где сам добио награду за сликарство, а на сликама су били монаси, део наше архитектуре и део нашег наслеђа. Тад сам схватио да је то оно за шта треба да се “закачим” и будем аутентичан. Не могу ја да мислим и размишљам као Енглез или Немац... Са собом носим место где сам рођен, своје тло, народ и нацију, емоцију, тежину, проблем, који јесте вековима.

Више пута сте боравили на Хиландару, где сте оставили неке своје радове. Колико је то утицало на Вас?

- Захвалан сам Богу што ми је омогућено да два пута годишње боравим на Хиландару по десетак ноћи и да тамо стварам. Срећан сам што тамо постоји већ један број мојих слика, који је остао Хиландару. Он је фасцинантан, то је невероватна енергија и када сам тамо, имам утисак да су све остале религије, а да је православље вера. Дужим боравком много тога човек схвати, мудрости које у глобалном свету не схватамо. Реч послушање је мудра, није то робовско слушање, то је нешто што те чини човеком, што те натера да се осетиш вредним. Послушање те натера на неку врсту стваралаштва, инспирише те на размишљање, на веру, молитву. Доле се свашта открије. Хиландар је оставио на мене велику радост и сваки пут му се радујем. Та радост не престаје. Уз благослов монаха, два пута годишње сам тамо заједно са Момом Антоновићем, Душаном Миловановићем и Рајком Каришићем, у пролеће и јесен. Мома и ја сликамо, Рајко фотографише, а Душан пише. На наше велико задовољство тамо нам уступе атеље који имају и дан нам је радан од јутра до вечерње молитве. Тамо се креативност узбурка и створи се доста дела.

 

Колико времена имате за ликовне колоније?

- Једно време сам одлазио на колоније у Србији, а онда су ме почели звати у иностранство. Драге су ми многе колоније, посебно у Мађарској. Нажалост, има много колонија, али нису све подједнако квалитетне и третман према уметницима није какав би требало да буде. За то нису криви организатори већ уметници који све то прихватају.  Бежим од обавеза које морам да испуњавам и најрадије бих да се затворим и радим у свом атељеу. Иначе, рано устајем и увек стварам, то је креативни процес који тече.

У Лозници нисте често излагали. Да ли ће после Вукове награде то бити промењено?

- Галерију “Мина Караџић” смо основали 1999. године, на самом крају рата, а лознички предузетници су нам помогли да се тај простор среди. Направили смо уметнички савет и галерија је замишљена тако да једног дана прерасте у градску галерију јер сматрам и данас да Лозница треба да је има. Као и свој програм, запосленог историчара уметности, радника, да има сталну годишњу репрезентацију радова људи који овде живе, али и оних са стране. Галерија и данас ради, али на другачији начин. Мислим да то за град није довољно. Самостално сам у Лозници излагао само два пута, у кафе клубу “Лав”, који је некада држао Милан Проданић, а онда 1997. године у Музеју Јадра. После тога не. Можда ћу после Вукове награде бити позван да поново излажем у свом граду, немам ништа против, али, ето, то је некако измицало. Не зато што нисам хтео, већ зато што сам одлазио на страну, ка центрима, посебно ка Новом Саду и Београду, мада сматрам да је центар уметности тамо где је уметник. Ако у Лозници постоји пет или десет уметника, онда је то центар уметности, нису то само Београд и Нови Сад. Шабац има 50 професионалних уметника и он јесте центар. Задњу изложбу имао  сам у новембру у Приједору, у градској галерији, која одлично ради и у којој излажу велика имена српске ликовне уметности. Са друге стране, почеле су се дешавати и изложбе у иностранству, Италији, Швајцарској, Немачкој, Бугарској, Русији и од свих тих обавеза десило се да ме нема у Лозници иако жеља постоји јер ово је мој град и ја га волим. Дугујем то и својој породици, која ме подржава све ове године, као и цео колекив ОШ “Кадињача”, где радим.

Шта даље?

Настављам са циклусом “Пловити се мора”. Много цртежа сам урадио на посебном папиру са врло квалитетним бојама и ја бих да део тога пренесем на платно, да повећам формат, али осећам да је за то још увек рано. После Шапца ће, вероватно, доћи нека нова изложба,  а за лето сам планирао ликовну колонију у Ђевђелији, Мађарској и Грчкој. Томе се радујем, као и евентуалној изложби у нашем граду.  

С.Пајић

Фото: Р. Каришић

Колумна

август 08, 2020 427

НАШИ СМО - Миш и мачка

Свих 250 посланичких мандата верификовани су у понедељак, 190 присутних положили су заклетву и отишли кућама да сачекају исход политичког договора ко ће се придружити власти, а ко ће спасавати част демократије глумећи опозицију. // Сад, неко ће рећи да је ово…
авг 01, 2020 375

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

Нормално да нема на почетку, оно класично “драги” јер све јеси, али драг ниси, нити ћеш бити. Појавио си се непозван, дошао на своју руку, онако подмукло, кукавички, да нико нити види, нити чује и онда почео да правиш хаос. Долазили су твоји рођаци и пре, нажалост, имаш велику породицу, али нису…
јул 25, 2020 1217

НАШИ СМО - Студент

Ако изузмемо страхотне информације о коронавирусу које нас засипају протеклих дана (и месеци) и стварају осећај да сви живимо у једној глобалној болници, једна вест је изазвала велику пажњу нашег грађанства а односи се на председника Србије Александра Вучића којег, узгред буди речено, не гледамо…
јул 18, 2020 1621

НАШИ СМО - Памет у главу

После шест месеци трајања ретко ко се неће сложити да је ову годину дефинитивно требало прескочити, преспавати, било како заобићи јер је, изгледа, збиља решила да нам тотално загорча живот. Ова корончина, невидљива, а немилосрдна, успела је да нас избаци из шина и готово да нема онога што није…
јул 11, 2020 1142

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се полако диже, тако ће и за који сат или дан…

Репортажа

авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…
јул 17, 2020

ВИДОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ ПОМАЖЕ НА СВОЈ НАЧИН – Прави и поклања визире

Мада није из Лознице, добар део времена проводи овде, радећи као скретничар на железници,…
јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…

Грми Ло

авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"