ЕКСПЕДИЦИЈА ПК „ГУЧЕВО“ – Међу облацима на планини Монте Роса
Седмодневна експедиција вишечлане групе Лозничана, чланова Планинарског клуба „Гучево“, завршена је успешно јуче, а своје утиске са врхова планине Монте Роса пожелели су да поделе и са читаоцима портала ЛН. Вођа експедиције, искусни планинар Иван Антонић испричао је да им је „Алпска тура 2026“, почела прошлог понедељка, рано ујутро, стигавши на паркинг у Стафалу (Монте Роса, Италија) после целодневне вожње из Лознице.
– Одатле се жичаром пребацујемо до врха Индрен на 2.995 метара надморске висине и ту почиње наша авантура. Пробамо употребу дереза (зупчастих додатака на обући) на првом леднику, а онда креће успон уз стену врло атрактивном стазом. Наилазимо на ледник после кога стижемо до дома Гнифети где се смештамо и привикавамо на висину 3.650 метара. Није згодно, ваздух је већ доста ређи. Ту мало вежбамо чворове и причамо о плану успона за сутра – детаљан је Антонић.
Устају рано, око четири, а већ око шест сати су били на стази на глечеру. Антонић прича да се време око девет квари и да креће јак ветар и снег, што екипу не обесхрабрује и она наставља даље.
– Око подне снег стаје, али ветар не. Тада први пут видимо у облацима врх Гнифети и дом Цапана Маргхарита на 4.554 метра, али до њега ходамо још три сата стрмог и понегде експонираног успона све време обилазећи ледне пукотине понегде непознатих дубина. Око пола четири поподне стижемо уморни и промрзли у дом где се смештамо и проводимо остатак дана и ноћ. На тој висини и није баш пријатно, али ту смо међу облацима, што смо и планирали. Рано ујутро полазимо натраг. Део групе који је осетио веће проблеме због висинске болести креће одмах пут дома а део спремнијих које висинска није баш јако „трефила“ креће на врх Парот спитзе који је на 4.436 метара и доминира тим крајем. Његова креста је баш интересантна и за успон и за спуст, а ми настављамо ка врху Балмерхорн где треба препети 20-30 метара стене до статуе Христа која је на 4.178 метара. Ту имамо краће фотографисање па траверзирамо и спуштамо се испод Винцент пирамиде и идемо и на тај прелепи врх. На врху од 4.215 метара ветар брише али ми уживамо у погледу – препун је детаља наш саговорник.
Потом крећу назад и предвече стижу у дом уморни али срећни јер је план за тај дан остварен. Топла вечера и хладно пиво их, како додаје, окрепљује и рано одлазе на спавање. Ујутро настављају према дому Qуинтино Селла на другој страни долине испод врха Цастор. Крећу на успон стазом чији задњи део је обезбеђен ужадима и пружа поглед на Матерхорн и остале врхове у окружењу, Брајтхорн, Роцо Неро, Полуx, Лyскам. Поподне стижу у дом после савладаних око 860 метара успона на самом почетку глечера и ту остају до краја експедиције.
– Планирали смо успон на Цастор али умор и висинска су учинили своје па одустајемо. Сабирајући утиске спрамали смо се невољно за повратак. Зором крећемо назад и после 14 сати вожње стижемо у Лозницу. Била је ово напорна и врло захтевна акција у којој су учествовали још Андрија Богићевић, Новосађанин Љубиша Раденковић, који нам се придружио, Станко Ђокић, као и храбре Јованка Грујичић Милер, Дуња Антонић, Никола Ковацевиц и Јелена Крсмановић. До неке следеће експедиције – поручује Антонић.
С. П.
Фото: И.А.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
