”ЛИЛА-ЛО” ТЕАТАР – Тесла из мајчиног кута

Можда у граду величине овог нашег осамдесетак људи у сали на позоришној представи није много, али то не говори о самој представи баш ништа. О њој, о ”Искри”, монодрами одиграној синоћ, прве вечери деветог ”Лила-Ло” фестивала, који приређује Туристичка организација града Лознице,, говори то што је добар део публике пустио сузу, макар кришом, а онај други је ”прогутао кнедле” гледајући глумицу Мају Колунџија Зорое у улози Георгине Ђуке, мајке Николе Тесле. Изванредном глумом Зорое је учинила оно што се очекује од врхунских глумаца, гледаоце је повезала са ликом који је играла, приволела их да јој верују и емоције које је њен лик испољавао пренела на публику.

Ђука Тесла, девојачко Мандић, није до настанка ”Искре” била тема, иако је родила једног од највећих научника којег је овај свет икада имао, а баш на 170. годишњицу Теслиног рођења нашла се на сцени Вуковог дома културе. Како је настала ”Искра”?

– Пре свега, та идеја ми је синула негде између јаве и сна, за време короне, и то ми је прво фасцинантно. Између јаве и сна мени је дошла идеја да ја то треба да урадим, када сам видела на нету да то заиста нико није обрадио. Онда сам се и некако и узбудила и уплашила. Хоћу ли то моћи? Да ли то треба? И како? И онда кад сам одлучила… била је то перипетија, није то одмах дошло до овог резултата. Али ваљда, што кажу, у животу за све што је добро треба да се помучиш и треба кроз неку муку проћи, кроз неку пресу, да би изашло оно најбоље. Тако мислим да је и са овим, са овом ”Искром”, са мајком Ђуком. Па и она је мене много променила, оплеменила, много ме научила, и мислим да је добра та ”Искра” као једна порука данашњем свету, а посебно данашњим мајкама и породицама. Једна порука ван те универзалне искре. Да сви можемо бити искре, и сви јесмо искра. Посебно искра својој мајци. Али та очувања породице, традиције, наслеђа, су нешто што су нас деценијама уназад учили да није битно. Што смо губили. Знате ону причу, од осамдесетих година, када није требало дојити… Кроз разноразне будалаштине смо прошли. Побегли од себе, од суштине породице, природе и почели смо се добро губити – казала је Колунџија Зорое за портал ЛН после представе.

Она сматра и да је све то један од разлога зашто је ”Искра” заискрила и да је то нека опомена, без обзира на то колико људи је монодраму гледало.

– Нека их је вечерас било 70, 80, није битно. То је за одабране и просто је врста мисије мајке Ђуке за те одабране. Зашто се то у овом моменту, у овом историјском периоду за Србе, родило сад, а никад до сад у историји није, за скоро 200 година? То ћемо, можда, ми за живота видети, али неко наш сигурно хоће. Мајка Ђука је у једноставности победила. У ономе у чему смо ми данас отишли. Ми се губимо, компликујемо од свега, од говора, разговора, дана, суштине, ми само компликујемо. Ђуко би рекла да је једноставност број један, а онда жртва, која се исто, данас, другачије тумачи. Данас жртву тумачимо као нешто ружно, али жртва је из љубави, жртва за породицу и то је најбитније, и од тог смо данас побегли. Жртва је данас мука, значи жртвујеш се, патња, није добро, ал’ жртва је сјајна ствар – напомиње Зорое.

А на питање како на сцени доживљава улогу Теслине мајке тако искрено и јако да то и гледаоци осећају, каже да сваки пут њему прича.

– Ја сад гледам ту слику и све верујем да њему причам. Сваки пут. Видели сте, а мени је то посебно данас, рођендан му је. Некако верујем да, ако ништа друго, имам задатак. И прија ми – каже глумица која из угла мајке Георгине приказује период од њеног првог сусрета са каснијим супругом, Теслиним оцем Милутином, рођењем деце, животом породице, Николиним одрастањем и грађењем личности, осећањима док јој је син далеко од родног краја па све до њене смрти.

”Искра” је, током непуне две године од премијере, наишла на добру реакцију гледалаца, а већ овога јутра креће пут Нијагаре, где ће и тамошња публика бити у прилици да је погледа.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У БАЊСКОМ ПАРКУ – Почели радови на главној капији

ПОЧЕЛИ „ЛЕТЊИ МЕСЕЦИ КУЛТУРЕ“ У КРУПЊУ – Одржано вече боемске музике