УЗ ПОДРШКУ РЕСОРНОГ МИНИСТАРСТВА – Обнова споменика у Драгинцу
Уговор за реализацију пројекта обнове споменика у Драгинцу, непокретног културног добра од изузетног значаја, данас су потписале министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски и директорка Завода за заштиту споменика културе из Ваљева Љубица Васиљевић, у присуству градоначелнице Драгане Лукић. Градоначелница је оценила да су потписивањем уговора створени услови за реализацију пројекта од ‘’изузетног значаја за грађане Лознице и Јадра, Подриња, али и читаве Мачве’’.
– Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће заједно са ваљевским Заводом за заштиту споменика културе, а уз подршку Града Лознице, реализовати пројекат техничке заштите, рестаурације и конзервације споменика у Драгинцу, нематеријалног културног добра од изузетног значаја. Министарство је за ове сврхе издвојило пет милиона динара, што говори о јасној опредељености државе да чувамо и сачувамо места од изузетног културног и историјског значаја. Споменик у Драгинцу представља место колективног памћења, место опомене, али и сведочанства стравичних злочина над цивилима током Другог светског рата. У тој гробници налазе се посмртни остаци 2.950 жртава, а најмлађа је имала само три дана. Та чињеница нас подсећа да то никада не смемо да заборавимо и да морамо чувати достојанство невино настрадалих жртава. Верујем да ће након рестаурације споменика он бити још достојанственије место окупљања, сабирања, сећања, али и место где ће млади људи учити да су мир и стабилност вредности које морамо да чувамо и ценимо – рекла је она после потписивања уговора у Музеју Јадра.
Министарка Ђурђевић Стаменковска је, после обиласка музеја, казала да је уверена да сваки вид инвестирања у ратне меморијале, спомен-костурнице, музеје, учвршћује наше памћење, национално достојанство, а враћајући дуг прецима ми се одужујемо и нашим потомцима. Овде је свака кућа историја и свака кућа може препричати нешто о учешћу својих предака у борбама, од устаничких борби, па до онога што се десило у у Првом и у Другом светском рату, рекла је она.
– Уверена сам да ће сарадња са Заводом у Ваљеву бити успешна. Дати рокови су разумни, тако да очекујемо крајем септембра да све буде готово и да на церемонији 14. октобра у Драгинцу, видимо стари споменик у новом руху. Ово је још један од пројеката који реализујемо са Заводом у Ваљеву. Јутрос смо били и у Крупњу, где такође радимо на спомен-костурници у припрати Цркве Вазнесења Господа Исуса Христа која је и сама спомен-црква, посвећена јунацима битке на Мачковом камену. Први пут ћемо битку на Мачковом камену уврстити у програм државних церемонија, јер свако од наших бојишта заправо је било један важан корак ка слободи. Поносни смо што смо потомци оних дедова који никада нису ногом закорачили на туђе, који никада нису имали амбицију да било кога освоје и покоре, који су увек искључиво бранили свој кућни праг. Јадар је синоним за слободу, за храброст, нажалост и за страдалништво, али срећом и за живот и будућност свих генерација које су овде остале да буду своје на своме. И зато ме радује што смо као министарство определили средства која ће бити утрошена за оно што су и сами мештани села Драгинац изразили као жељу, то показује да тај народ није заборавио своје претке, и показује њихов однос према слободи. Они нису тражили ништа друго него да се споменик обнови и буде место окупљања будућих генерација – рекла је министарка.
Спомен-костурница урађена је 1961. године када су сви посмртни остаци ту пренети у заједничку гробницу. Обележена је гранитним спомеником високим седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. Иначе, злочин у Драгинцу први је масовни злочин над цивилима и један од највећих у Другом светском рата на територији окупиране Србије, а претходио је стрељанима у Краљеву и Крагујевцу октобра 1941. Немачка војска је наступајући ка Лозници код Гајића стене, испред Драгинца, наишла на партизанску заседу где је у борбама претрпела губитке и морала да се повуче. Према наредби о ликвидацији сто цивила за једног убијеног, односно 50 за рањеног немачког војника, Немци су ухапсили 2.950 мештана у Драгинцу и околини које су стрељали на сеоском гробљу и локалитетима у близини села. Најмлађа жртва била је стара три дана. Све су их затрпали у заједничким гробницама које су после рата уређене и обележене, а 1961. сви посмртни остаци пренети су у заједничку спомен-костурницу којој предстоји обнова.
Т.М.С.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
