НОВЕ КЊИГЕ ЉУТОМИРА РУНДИЋА – Два пута једног живота
После Хан Пијеска и Уба две нове књиге Љутомира Рундића представљене су синоћ и лозничкој читалачкој публици у Омладинском центру. Реч је о првој Рундићевој збирци песама „Амира“ (Дом културе, Ивањица) и трећем делу прозног штива „Досањано небо“ (Клуб писаца „Вуково перо“). На овом књижевном сусрету аутор је изразио посебну захвалност колегиницама Миланки Лазић и Марији Павловић, које му здушно помажу приликом представљања ових књига, као и гуслару Милутину Ђуричићу и вокалној солисткињи Дуњи Блажић, који су му пружили подршку у музичком делу програма.
Како је речено, овде нису представљене само две књиге, већ „два различита пута једног истог живота“, један који „води кроз сећања, љубав и младост, а други кроз искушења, животно искуство, завичај и време које нас обликује“. Књига поезије „Амира“ настала је из једне давне приче која никада није престала да живи у аутору, који је рекао да му није била намера да исприча велику љубавну причу, већ „потреба да се сачува једно време, једна младост и једно осећање које није победило живот, али га је обележило“.
– Осамдесетих година, у Мостару, заволео сам девојку по имену Амира. Били смо млади, искрени и уверени да је љубав довољна да премости све разлике и све удаљености. Наша љубав није познавала вере, нације и поделе. Познавала је само погледе, осмехе, стрепње и снове које деле двоје младих људи. Живот нас је касније одвео различитим путевима, али није успео да избрише успомене. Неке људе изгубимо из живота, али их никада не изгубимо из срца. Управо из тог осећања настала је „Амира“ – рекао је Рундић и додао да, ако је „Амира“ књига срца, онда је трилогија „Досањано небо“ књига живота.
У њој је, како је истакао, сабрао искуства човека, летача, сведока времена, човека који је пролазио кроз страхове, рат, губитке, искушења, али и кроз људскост која се рађа управо онда када је најтеже.
– Ове приче нису писане да би величале рат, већ да би сведочиле о човеку. У њима су и војник и песник, и пилот и завичајац, и страх и нада. У њима су Романија, небо, снег, људи које смо сретали и они које смо изгубили. Као што је написала Јелена Стаменковић у поговору, ово није књига о рату у уобичајеном смислу. То је књига о човеку, о избору да останемо људи чак и онда када околности од нас траже да будемо нешто друго – нагласио је аутор поручивши да читалац који отвори ову књигу треба да се припреми за улазак „у свет у којем реч ‘истинито’ није само опис садржаја, већ обећање“.
Обећање, како је казао, да ће свако слово, свако име, сваки догађај, бити „онај тренутак који је заиста постојао, без украшавања и без умишљених улепшавања, о оним малим, великим људима, знаним и незнаним чије су се судбине уплитале са историјом, остављајући неизбрисив траг у свету који је често личио на крај свега што познајемо“.
С. П.
Фото: Клуб писаца „Вуково перо“
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ОДРЖАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА – Остварено 96,5 одсто прихода прошлогодишњег буџета
