ОДРЖАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА – Остварено 96,5 одсто прихода прошлогодишњег буџета
Укупно остварени текући приходи и примања буџета за 2025. годину износили си три милијарде 994 милиона динара, што је у односу на план од четири милијарде 139 милиона, у процентима 96,5. Остварени приходи у прошлој години у односу на 2024. годину већи су за 289 милиона динара. Говорећи о структури прихода Данијела Мирковић, начелница одељења за финансије и локалну пореску администрацију, истакла је да је најзначајнији порез на зараде и да је по том основу приходовано милијарду и 777 милиона динара.
– У односу на 2024. годину, остварење је веће за 188 милиона динара. Порез на приходе од самосталних делатности који се плаћа према паушално утврђеном приходу био је 127 милиона, што је остварење од 98,3 одсто, а то је у односу на 2024. годину више за 17 милиона. Порез на приходе од самосталних делатности који се плаћа према стварно оствареном приходу износио је 185 милиона или 92,6 одсто. Порез на остале приходе био је 108 милиона динара, порез на имовину физичких лица остварен је са 315 милиона, док је порез на имовину правних лица остварен у износу од 177 милиона динара. Порез на пренос апсолутних права на непокретности износио је 100 милиона, што је остварење од 105,5 одсто. Од комуналних такса за држање моторних, друмских и прикључних возила остварен је приход 60 милиона динара. Наменски трансфери од државе износили су 165 милиона или 99,6 одсто. Планирани расходи и издаци у износу од четири милијарде 538 милиона извршени су у износу од 3,969 милијаеди, што је процентима 87,47. Проценат извршења је нижи због средстава добијених крајем године за изградњу обилазнице око Индустријске зоне „Шепак“ прва фаза у износу од 91,2 милиона динара. Ако посматрамо само буџетска средства без донација, сопствених прихода и наменских средстава, извршење на расходној страни је 90,91 одсто – рекла је Мирковићева.
Када су капитална улагања у питању, пројекти који су завршени, нагласила је да су у питању атлетски стадион друга фаза, израда и постављање игралишта за децу у Драгинцу, на Брезјаку и у Доњем Добрићу, јавни тоалет у Бањи Ковиљачи, адаптација просторија у ОШ „Свети Сава“ у Липничком Шору, паркинзи у МЗ Ново насеље, парковско језеро на „Лагатору“ и поправка семафора у Индустријској зони „Шепак“.
– Пројекти који се реализују у две буџетске године су адаптација просторија у УФК „Лагатор“, котларница на „Лагатору“ и санација клизишта у Јадранској улици у Бањи Ковиљачи. У образовање, што се тиче капиталних улагања, уложено је 47 милиона и то 42 милиона за основне и пет за средње школе. У путну инфраструктуру уложено је 260 милиона динара, што је за 60 милиона више него у 2024. години. У 2025. град Лозница је остварио суфицит у износу од 377 милиона динара и преноси се у наредну годину. Састоји се од дела вишка који је наменски опредељен за финансирање припремног предшколског образовања у износу од 4,9 милиона, реализацију пројекта изградње водонепропусних септичких јама у износу од 3,3 милиона, као и за изградњу обилазнице индустријске зоне прва фаза за шта је намењен 91 милион. За збрињавање избеглица, односно за стамбени програм и побољшање услова становања, намењено је 14,6 милиона, а за пројекат социјалне инклузије деце са сметњама у развоју, милион динара – рекла је Мирковићева.
Марко Јовановић, члан Градског већа, сматра да су финансијски резултати добри и да су томе највише допринели грађани. Подсетио је да се буџет највише пуни од пореза на зараде и, како је рекао, нема бољег показатеља о важности свих инвестиција које су биле у граду последњих година, као и о подршци коју је град имао од Владе Србије и председника Александра Вучића.
Одборница Дајана Ђедовић, ОГ „Србија против насиља“, је поменула конкурс за медије и истакла да се спроводи нетранспарентно и да се ради о неодговорном трошењу новца грађана и да се то може видети и на републичком нивоу, не само када су медији у питању.
– Имамо пример сале у гимназији која још увек не ради, а то је због тога што су тендери такви да се новац додељује фирмама које су блиске владајућој странци и то можемо видети и на примеру Експа – рекла је она.
Помоћник градоначелника Дејан Сталовић истакао је да је раст буџета стабилан из године у годину.
– Имамо реалан раст зарада и смањење сиве економије. У односу на 31. децембар 2016. и 31. децембар 2025. године имамо 5.500 више запослених у нашем граду. Управо то и јесте разлог зашто и како расте наш буџет. Наш град напредује, а буџет је стабилан и то је веома важно – рекао је Сталовић.
У оквиру ове тачке, поред предлога Одлуке о завршном рачуну буџета за прошлу годину, вођена је обједињена расправа и о предлогу Закључка о прихватању информације о степену усклађености планираних и реализованих активности у јавним предузећима чији је оснивач Град Лозница за период од 1. јануара до 31. марта 2026. године, као и предлог Одлуке о приступању израде Стратегије у области културе за период од 2027. до 2031. године.
Одборници су после трочасовне расправе усвојили ове одлуке са 31 гласом за и 11 против.
У наставку седнице одборници су у оквиру друге тачке расправљали о предлогу Одлуке о покретању поступка јавно-приватног партнерства са елементима концесије за обављање фармацеутске делатности Апотекарске установе ”Лозница”, о предлогу Одлуке о покретању јавно-приватног партнерства са елементима концесије за делимично обављање комуналне делатности јавним паркиралиштима кроз изградњу јавне паркинг-гараже, као и о предлогу Одлуке о изменама и допунама Одлуке о радном времену у занатству, угоститељству и трговини.
О Апотекарској установи говорила је директорка Мирјана Манојловић која је подсетила на рад у протеклим годинама и указала на проблеме са којима се суочава у последње време, као и на подршку града која им је веома важна.
– Желим да истакнем да ситуација није сјајна, али да не постоји период потпуне обуставе исплате плата на које установа не може да утиче. Састанак запослених у нашој установи и представника градске управе одржан је 14. јуна, где смо обавештени да оснивач могуће решење види у покретању поступка јавно-приватног партнерства – рекла је она.
Заменик градоначелника Петар Гавриловић рекао је да се ради о изузетно значајној теми и да је руководство града у последњих неколико месеци одржало неколико значајних састанака са менаџментом Апотекарске установе, а 14. јуна и са запосленима.
– Чињеница је да је ова установа у последње две године дошла у врло озбиљну финансијску и пословну кризу. У 2025. години смо издвојили 25, а на почетку ове године још 30 милиона динара за Апотекарску установу. Сам опстанак ове установе је у питању и због њеног значаја руководство града је са великом пажњом приступило решавању овог проблема. Запослени, уз само два уздржана, изјаснили су се на том састанку за овај модел решавања проблема, како би ова установа у отежаним условима опстала – поручио је Гавриловић.
Начелник градске управе Милорад Матић објаснио је да концесија не представља приватизацију, нити продају, већ уступање права на коришћење на одређени период приватном партнеру и да имовина остаје у власништву града.
– Уговор ће бити јаван и јасно ће бити дефинисано које су обавезе приватног партнера. Све ће бити јавно и транспарентно и свима нам је у интересу да запослени не остану без посла – истакао је он.
Одборник Славиша Милетић је говорећи о предлогу одлуке о јавно-приватном партнерству за Апотекарску установу Лозница рекао да је то изузетно важна тема и да је он на некој од ранијих седница Скупштине причао о томе да се све односи на припрему јавног мњења да се јавна предузећа у будућности приватизују и да ће локални тајкуни бити само прелазна форма власнишва до тренутка када ће јавна предузећа преузети мултинационалне корпорације.
Драган Пајић, ГГ „Смело“, рекао је да се годинама издваја новац за субвенције за ”Топлану” и да она није понуђена у јавно-приватно партнерство, уз констатацију да много мање људи користи њене него услуге Апотекарске установе. Питао је зашто онда то није урађено са ”Топланом”.
Председница Скупштине Милена Манојловић Кнежевић рекла је да је по сагледавању стања пред крај прошле године, овој установи у том тренутку било потребно 64 милиона динара.
– Договорили смо се да реагујемо одмах како бисмо покушали да нагомилане дугове исплатимо како би апотека могла да набави нову робу, а истовремено смо са руководством апотеке покушавали да нађемо друге начине и уштеде у оквиру самог колектива како бисмо смањили неке друге трошкове како би апотека била у бољем положају. На састанку смо јасно рекли да је први циљ да покушамо да сачувамо апотекарску установу, да сви запослени, који то желе, остану у колективу. Стекли смо утисак да запослени овај модел виде као решење. Овај процес може да траје и до 18 месеци, а апотека у том периоду мора да живи. Већина радника се изјаснила да се крене у поступак јавно-приватног партнерства. Неопходно је да што пре кренемо у реализацију, да не губимо време, јер поступак није нимало лак. Услове за тендер ми ћемо одређивати и све ће бити транспарентно, а све у циљу да очувамо Апотекарску установу ”Лозница” – нагласила је председница Скупштине.
Одборник Саша Димић, ОГ „Србија против насиља“, истакао је да није противник јавно-приватног партнерства и предложио је да у комисији која то буде припремала буде и неко из опозиције.
После дуже расправе одборници су већином гласова усвојили ове предлоге одлука.
В. Ст.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ИЗБОРНА СКУПШТИНА ЦРВЕНОГ КРСТА – Изабрано руководство
АПЕЛ ИЗ ЈП ”ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА” – Воду трошити рационално
