ПОЧЕО ДЕЧЈИ КАМП У БАЊИ – Вежбе по Риго концепту
У Специјалној болници за рехабилитацију “Бања Ковиљача” јуче је почео четврти летњи камп за неоперативно лечење деце са сколиозом по Риго концепту који ове године похађа шесторо деце. Како је на данашњој конференцији за медије рекла др Јасмина Миловановић Арсић, начелница Дечјег одељења, инструктор и цео камп се одвија под стручним надзором докторке Мине Јелачић, специјалисте физикалне и рехабилитационе медицине и инструктора за неоперативно лечење сколиоза код деце по Риго концепту. Она је постала консултант ове установе 2014. године, када је ова метода и отпочела.
– До сада је обуку овом техником вежби прошло око 600 деце, а током ове четири године око 20 до 30 деце је похађало камп, где је пружена прилика да размене искуства, да се рад терапеута и клинички приступ одвијају под контролом и будним оком докторке Јелачић. Камп траје до 3. јула, а вежбе се спроводе индивидуално са терапеутом два пута у току дана. Идеја је да промовишемо камп где деца у друштву раде заиста корисну методу у контролисању кривине. Сва деца која имају сколиозу, нарочито већу од 20 степени, су кандидати за ову методу, а узраст деце је од 10 до 18 година – рекла је Миловановић Арсићева.
Према речима др Јелачић, када се прича о неоперативном лечењу сколиоза, на располагању су корективне ортозе и, наравно, вежбе као важан саставни део неоперативног лечења. Деца која овде долазе на камп раде вежбе по Риго концепту, научно заснованом и светски прихваћеном као ефикасна метода за лечење сколиоза.
– Када радимо вежбе по Риго концепту, практично третирамо све три димензије деформитета, с обзиром на то да је сад већ добро познато да сколиоза није само деформација у фронталној равни, дакле не ради се о простом искривљењу кичме у страну, него ту постоји торзија кичменог стуба. И у принципу се, пре свега на научним скуповима, прича о торзији кичменог стуба када је реч о сколиози, тако да силе које треба да се стварају приликом извођења вежби, па чак и када се ураде корективни мидери, треба да иду у правцу деторзије деформитета. Да би се систем вежби адекватно савладао, важно је да деца имају одређени ниво зрелости, тако да је битно нагласити да деца која су млађа од 10 година не могу бити укључена у овакве програме вежби. Дакле, углавном укључујемо децу од 10 година и више, што се у принципу и поклапа са периодом када је највећи ризик за прогресију, а то је период пубертета – рекла је она.
Нагласила је да је основни циљ, када се прича о лечењу деформитета кичменог стуба, пре свега стабилизација, односно, спречавање даљег погоршања, али то не значи да у неким случајевима, нема и корекције. Дакле, има деце која заиста постигну лепе резултате у смислу смањења кривине, али то није нешто што се у старту очекује и што се поставља као главно очекивање родитељима и пацијентима.
– Први ефекти вежби могу релативно брзо да се виде, поготово код деце која претходно нису била укључена у неке третмане, јер дејством на мекоткивну компоненту кривине – свака кривина има своју структуралну компоненту која се односи на деформитет коштаних структура и то није тако лако променити – али мекоткивни деформитет је оно што се вежбама врло успешно може третирати и ефекти се могу видети већ на крају кампа – рекла је Јелачићева.
Прим. др Александар Јокић, директор Специјалне болнице, упознао је др Јелачић, како је рекао, давне 2013. године када још није био на месту директора ове болнице, и предложио је тадашњем директору др Николи Сремчевићу, да она буде консултант.
– Још није била ни специјалиста, али је имала велико знање. Слушао сам како објашњава нешто ново што је у Немачкој почело да се примењује 1920. године. Било ми је интересантно зашто ја, који сам завршио и специјализацију из те области и мислио да доста знам, први пут чујем неке ствари. Сазнали смо да је докторка Мина то учила у Барселони и одатле донела на ове просторе. Имала је енергију да нешто ново уведе, али није успевала ни кроз конгресе, ни кроз струку да то више промовише. Ми смо то препознали у Бањи Ковиљачи, кренули смо да радимо и ево где смо данас – рекао је Јокић.
Подсетио је да су прошле године били домаћини међународне обуке физиотерапеута, да већ четврту годину организују камп и да им се, поготово после Светског конгреса у Бањи Ковиљачи, многа врата сада отварају. Са тим се неће стати, жеља је да Бања Ковиљача, која је прва кренула озбиљније да користи ову методу у дечјем кампу, задржи примат и да овде буде неки од будућих регионалних или можда европских центара за ту методу лечења.
Како је рекао, циљ је и да Дечје одељење добије бољи статус. Да су на добром путу говори то што су почетком јуна добили одлуку Владе Србије о промени плана мреже, да су дечје постеље у овој установи другачије третиране, што им је отворило многа врата.
– После четири године веровања у то да може више и боље, тај први корак је начињен. Сада ћемо да радимо на измени статута болнице и правилника и надамо се да ћемо до краја године све завршити и уз помоћ, не само докторке Мине Јелачић што се тиче сколиоза, него и свих оних професора из света који су овде долазили. Ширимо круг пријатеља, круг сарадника и надамо се да ћемо уводити још новина првенствено на Дечјем одељењу, али и целој болници, да ћемо међународну сарадњу подизати на виши ниво. Једноставно, долазе неки нови млади људи и нова енергија и ми то морамо да искористимо – рекао је између остало Јокић, подсетивши да ово лечилиште има традицију дугу 167 година, а Дечје одељење 37 година и да из године у годину уводе новине и подижу ниво здравствене заштите за све пацијенте, а првенствено за најмлађе.
В. Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ОДРЖАН УПРАВНИ ОДБОР ФК ЛОЗНИЦА – Жељко Марковић и даље на челу клуба
