КОЛИКЕ СУ БИЛЕ МАРТОВСКЕ ПЛАТЕ – Више од медијалне, мање од просечне
Просечна нето зарада у Лозници у марту била је за 5.828 динара виша од медијалне зараде у Србији тог месеца, а 23.069 нижа од просечне зараде без пореза, показују подаци Републичког завода за статистику. Медијална зарада на нивоу целе државе износила је 92.753 динара, што значи да је половина запослених достигла зараду до тог износа, док је просечна нето плата била 121.650, номинално виша за 12,6 одсто, а реално за 9,5 у односу на исти месец прошле године.
Лозничани су, у просеку, у марту примили 98.581 динар и оставили запослене у 85 локалних самоуправа Србије иза себе на табели највиших зарада. Ипак, то није било довољно да се достигне окружни просек иза којег се заостаје за скоро 1.600 динара.
У Мачванском округу, као и обиучно, највишу просечну зараду, са 104.550 динара, имају у Шапцу, а стотку су са нешто више од хиљаду динара премашили и Љубовијани. У Малом Зворнику је просечна мартовска зарада, без пореза и доприноса, 97.061 динар у Крупњу мало изнад 93.300, у Богатићу су за три динара испод 93 хиљаде, у Коцељеви су близу 92 хиљаде, а у Владимирцима су примили свега 91.149 динара.
Наравно, највише се зарађује у београдским градским општинама, све су изнад сто хиљада, а три изнад 200. На врху је Стари град, са мало изнад 208.600, следи Врачар у којем је просечна нето зарада око четири и по хиљаде нижа, па Нови Београд који је једва премашио двеста хиљада. То су једине општине у Србији у којима је просечна нето зарада у марту достигла толику висину.
Испод 90 хиљада просечну зараду примили су запослени у 14 општина, а најмање у Прешеву 82.476 динара и у Бојнику 82.907. У та два места ће два и по месеца радити да би зарадили староградску плату.
Ако се гледа према делатностима, тренутно се највише исплати радити у рачунарском програмирању, консултантским и с тим повезаним услугама где је просечна зарада у марту била скоро 330 хиљада. Следи производња дуванских производа са свега 590 динара испод 300 хиљада, а више од 200.000 примају и запослени у ваздушном саобраћају, научном истраживању и развоју, финансијским услугама, осим осигурања и пензијских фондова, телекомуникацијама, и производњи основних фармацеутских производа и препарата.
Са друге стране, најмање просечне зараде имају они који се баве осталим личним услужним делатностима, мало изнад 69.000, а испод 80 хиљада примају и запослени из делатности припремања и послуживања хране и пића и они који се баве поправљањем рачунара и предмета за личну употребу и употребу у домаћинству. Бар тако каже статистика.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
