ДВА ЈУБИЛЕЈА ЉУБОМИРА ЋОРИЛИЋА – Живот изаткан речима и поезијом
Оно што Десанка значи за Бранковину, Мирослав Антић за Мокрин, Добрица Ерић за Гружу, Љубомир Ћорилић значи за Јадар и Подриње. Овим речима својевремено је описао песник Недељко Попадић свог старијег колегу, Лозничанина, књижевника и књижевног критичара Љубомира Ћорилића, који ове године обележава шест деценија књижевног рада и осамдесет година живота. Дводневни програм „Поезија више од живота“, почео је синоћ у Галерији Мина Караџић, изложбом Ћорилићевих књига, књижевне документације и стваралаштва његовог покојног сина Ненада, али и подсећањем на Повељу за животно дело коју му је прошле године доделило Удружења књижевника Србије.
Посетиоце је најпре поздравио Александар Цветиновић, председник КУД „Караџић“, указавши на изузетан допринос који је друштву несебично подарио Ћорилић, као један од најстаријих и најистакнутијих дугогодишњих чланова.
– На срећу свих нас, Љуба је у протеклим деценијама много учинио за развој „Караџића“, али и за целокупан културни живот у нашем граду. Поносни смо на то што је и даље наш активан члан, а ова изложба је само мали подсетник на његово предано културно и уметничко стваралаштво. На паноима је представљен и рад његовог сина Ненада, који је такође био наш члан – рекао је Цветиновић.
У организацији обележавања два значајна јубилеја Ћорилићу су, поред КУД „Караџић“, помогли Библиотека Вуковог завичаја, Удружење књижевника Србије, Издавачка агенција „Витез“ из Београда, као и Центар за културу „Вук Караџић“. Снежана Нешковић Симић, директорка ове установе, је рекла да су с радошћу уступили простор у Вуковом дому културе како би јавност могла да види шта је све до сада Ћорилић, као и његов син Ненад, оставио као трајну вредност за културу града.
Књижевни критичар мр Мирослав Радовановић је казао да поезију сматра „најузвишенијом дисциплином људског ума“ и да је она „чудесни дух из Аладинове лампе који може да ствара паралелни, лепши свет од овог света у коме живимо“.
– Пред нама је човек који је обележио своје време и простор у коме живи. Највећи живи песник ових простора. Некада дође тренутак у животу да човек подвуче црту и зато су овде пред нама артефакта која нам сведоче о величини његове поезије и њеном значењу у српској књижевности. Ћорилић је успео да кад год прочитам неку његову песму, а не морам да прочитам име испод, знам да је то његова песма. Он има свој ауторски печат који значи и подразумева великог и непролазног песника. Велики ствараоци, попут Љубомира, већином су херметичке личности, што значи да су окренути себи, да су индивидуалисти, да живе у неким својим паралелним световима, без обзира на то што је поезија чудесна и ствара илузију. Међутим, Љубомир је окренут своме народу, толико је ствари учинио да би афирмисао песнике са ових и српских простора, постао је члан многих институција да би их унапредио. За тај рад је често награђиван најпрестижнијим наградама. Он није само бриљантан песник, већ је и велики књижевни критичар – рекао је Радовановић.
Он се осврнуо и на трагичан део Ћорилићевог живота, на губитак сина Ненада, за кога је рекао да је у свом кратком животу учинио много за књижевност и да је његово дело било обећавајуће. Указао је на његове прозне радове, али и на сатиру и афоризме где је, како сматра, имао највише узлете.
Као слављеник, Ћорилић се захвалио свима на подршци и честиткама.
– Мој однос према ономе што сам до сада урадио је специфичан. Као да све то нисам ја написао, као да то није моје ауторско дело јер осећам целим бићем да има нешто, или неко, ко у мени ради за ову уметност којом се бавим и коју сматрам најбожанственијом уметношћу. На Видовдан ћу напунити 80 година, а ту је и 60 књижевног рада, али се мени чини да су дани пролетели као птица која однекуд прхне. Може бити да је и мој Ненад на тај начин прихватио оно што се зове врховним чином уметности јер у његовој прози и афоризмима има и много утицаја других мојих пријатеља који су долазили у нашу кућу. Међу њима су Добрица Ерић, Момир Војводић, Дара Секулић и други. Овом изложбом су обухваћене књиге, исечци из новина, фотографије, бројне награде и признања. Један део је посвећен Ненаду а други мени – казао је Ћорилић који је до сада објавио 18 песничких књига и шест монографија, две о Антиној школи, о планинарству у Подрињу и Јадру, о здравству у Рађевини, Азбуковици и Јадру, Радио ТВ Подрињу, маратонском пливачу Војиславу Пејовићу и друге.
Ћорилић је, како каже, једини од савремених српских писаца који је добио три награде за животне дело од редакције „Витез“, међународне „Шумадијске метафоре“ за књижевност и Удружења књижевника Србије, а ту су и награде „Књига године“ Вечерњих новости и „Цар Константин и царица Јелена“ за укупан допринос српској књижевности и уметности.
На отварању изложбе обратио се и Марко Ненадовић, Ћорилићев школски друг још из основне школе, који се са песником срео после више од 65 година.
За данас од седам предвече је планирано песничко вече у Библиотеци Вуковог завичаја. Сусрет је назван „Лете дани“, а Ћорилић ће наизуст говорити петнаестак својих песама. Биће прочитане приче и афоризми његовог сина Ненада у интерпретацији ученика Гимназије „Вук Караџић“, а гости вечери биће мр Мирослав Радовановић, песници Гордана Стијачић и Недељко Попадић, председница књижевног клуба „Караџић“ Светлана Гајић и „Караџићева“ група певача.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
