У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Изложба посвећена Перу Тунгузу
Документарна изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта – животни пут харамбаше Пера Тунгуза“ биће отворена у четвртак, 7. маја, у Музеју Јадра у шест сати предвече, најављено је из Центра за културу „Вук Караџић“.
Ауторка поставке је Наташа Глигорић, праунука Пера Тунгуза, а настала је у години у којој су Република Српска и Република Србија заједнички обележиле велики јубилеј, 150. годишњицу Невесињске пушке, устанка српског народа против турске окупационе власти (1875–1878). Изложба је обишла Републику Српску, од Требиња до Бијељине, а сада ће бити представљена и публици у Србији.
Изложба је посвећена легендарном хајдучком харамбаши Перу Тунгузу – народном јунаку и симболу српског отпора у Херцеговини, од османског периода до Великог рата, а ауторка поставке је и секретарка Удружења Невесињаца у Београду, која кроз овај пројекат негује културу сећања и афирмише завичајно наслеђе у српској јавности.
Ова изложба сведочи о једном великом и заборављеном животу, али и о континуитету слободарске идеје српског народа, од Херцеговине до Солуна. Реализована је под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији, на челу са директором Млађеном Цицовићем, а у сарадњи са Градом Лозницом и Центром за културу „Вук Караџић“ и директорком Снежаном Нешковић Симић. Стручни сарадник је Ненад Урић, историчар при Историјском институту у Београду, а све је организовало удружење Култура без граница и новинар, уредник портала Слободна Херцеговина Трифко Ћоровић, уједно и дизајнер изложбе.
Перо Тунгуз, рођен 1840. у селу Сливља код Невесиња, остао је упамћен као иницијатор и један од вођа устанка Невесињска пушка, чија је варница планула нападом његове хајдучке чете на турски караван 5. јула 1875. године на Ћетној пољани, на планини Бишини, надомак Невесиња. Био је и један од вођа Улошког устанка против аустроугарске окупационе власти (1882), а у дубокој старости, као добровољац Првог светског рата, прошао је сва стратишта – од одбране Београда, Албанске голготе до пробоја Солунског фронта. Умро је 1919. у Трстенику, а његови посмртни остаци су шездесетих година прошлог века пренесени на брдо Јакомир, на висоравни Морине, код Улога у Републици Српској, где му је син, професор Данило Тунгуз Перовић (Перови директни потомци се по њему презивају Тунгуз Перовић) подигао споменик.
ЛН
ПРОЧИТАЈТЕ И…
