ПРЕМИЈЕРНО НА ФЕСТИВАЛУ БЕЛДОКС – Фабрика на сме да стане!

Дугометражни документарни филм ‘’Фабрика не сме да стане!’’ премијерно ће бити приказан у оквиру Међународног фестивала документарног филма – Белдокс, 24. маја у београдском Дому омладине, потврдио је продуцент Небојша Миљковић из продукцијске куће ‘’Талас филм’’, за портал ЛН. У 80 минута филма спакована је прича о лозничкој ‘’Вискози’’, гиганту хемијске индустрије некадашње Југославије, фабрике која је хранила цео лознички крај, а онда доживела неславну судбину почетком овога века и на крају остала као огромна руина, опустошена, уништена и остављена да пропада наочиглед свих. 

Према речима редитеља и сценаристе филма Марка Николића, филм ‘’Фабрика не сме да стане !’’ настао је из потребе да прикаже свој однос према времену које се налази између носталгије и заборава.

– ‘’Вискозине’’ хале, празни ходници и утихнуле машине нису само остаци индустријске прошлости. То је простор у којем се и даље таложе трагови живота хиљада људи који су кроз њу пролазили. Кроз сусрете са бившим радницима покушали смо да забележимо крхку материју сећања, ону врсту истине која не постоји у архивама, статистици, или историјским прегледима, већ у гласу, паузи, погледу и начину на који неко изговара име места које је обележило његов живот. Интересантнији је простор између носталгије и заборава, између личног искуства и колективне историје. У том међупростору отвара се питање шта остаје када нестане систем који је генерацијама давао ритам, смисао и идентитет. У времену које брзо брише сопствене трагове, чин сећања постаје чин отпора. Отпор судбини, а не прихватање садашњости као неминовности је оно што нас чини људима. Саговорници су бивши радници, али и двоје људи који се ‘’Вискозом’’ баве из професионалних разлога, али и из чистог ентузијазма. Практично свака породица у Лозници има некога, или познаје некога ко је радио у ‘’Вискози’’ и то је била велика срећа, јер смо могли из велике групе људи да изаберемо оне који су могли највише да допринесу нашем филму – прича Николић за ЛН.

Он истиче да Александра Костића зна цела Лозница због његовог несебичног рада на проналажењу и спасавању фотографија, негатива и других артефаката из рушевина ‘’Вискозе’’. Он је мотивација, онај ко нас води кроз овај филм, наводи редитељ.

– Филм је добио подршку Филмског центра Србије 2022. године, а одмах затим и подршку Аудио-визуелног центра Републике Српске. Њихова подршка је важна не само у финансијском, већ и у садржајном смислу, пошто филм обрађује тему која се тиче и Републике Српске, јер су многи радници ‘’Вискозе’’ долазили управо из овог региона. Тако је један део филма сниман у Горњем Шепку (РС), где смо забележили сведочење Рефика Арифовића, бившег радника ‘’Вискозе’’, који је због почетка рата, нажалост, морао да напусти погоне фабрике, као и многи његови сународници који су провели готово више од 20 година радећи у фабрици, у њеним најбољим временима, како их се данас сећају – каже Николић.

Позвао је све на премијеру и казао да ће након регионалне фестивалске дистрибуције, филм на јесен гостовати у градовима Србије, а Лозница ће сигурно бити први у којем ће ‘’Фабрика не сме да стане!’’ бити приказан након фестивала, казао је Николић.

Подсетимо, ‘’Вискоза’’ је радила до почетка 2005. године, када је престала производња. Тада је и почео незадрживи суноврат компаније која је 1990. имала извоз од 90 милиона долара, а крајем осамдесетих запошљавала више од 11.000 радника и кроз коју је, како се рачунало, од 1952. године, када је примљен први радник, све до слома прошло више од 30.000 запослених. Средином 2009. стигао је и стечај. Онда је замах ухватило черупање покретне и непокретне фабричке имовине која је тако похарана да данас од фабрике постоје само голи зидови. Руина, о којој је снимљен филм да покаже судбину фабрике какву њени запослени нису могли предвидети ни у најлуђим сновима.

Костић

Иначе, захваљујући Костићу је из фабричких рушевина последњих седам година спасен део ‘’Вискозине’’ историје сачуван објективом фото-апарата, огроман број фотографија, негатива, и докумената. Од дела материјала је три године заредом, последњи пут 2024, на некадашњи Дан ‘’Вискозе’’, 7. јул, у опустошеној управној згради приређивао изложбе на које је дошао велики број оних који су од рада у ‘’Вискози’’ живели, школовали децу и добар део живота, многи дочекали и пензију, провели у овој фабрици. Према његовој процени из фабрике је спасао око 20 хиљада снимака, израђених и као негативи. Нашао је више од хиљаду израђених фотографија, а до сада је више од четири хиљаде дигитализовао са негатива.

Т.М.С.

Фото: Кадрови из филма, сниматељ – Обрад Кокотовић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ – Представљање нове књиге Зорке Тошић

ФУТСАЛ: ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ, ПЛЕЈ-ОФ – Вечерас друга утакмица финала плеј-офа