ПОЕМА О ГРОФУ САВИ ВЛАДИСЛАВИЋУ – Србин који је стварао историју

Изгледа да више Лозница поклања пажње грофу Сави Владиславићу него Херцеговина цијела, каже Миодраг Хрњез Луњо, аутор поеме ”Наш гроф Сава”, рођен у Врањској код Билеће, Република Српска, а већ скоро три деценије мештанин Бање Ковиљаче. У Бањи је живео и роман ”Дурбин грофа Саве Владиславића” написао Велимир Ивановић, а Лозничанин је и композитор Светислав Божић, аутор опере ”Меланхолични снови грофа Саве Владиславића”. А Сава је рођен у Херцеговини, на Савиндан, и кроз живот је ишао усправно и исправно, каже Хрњез, ”и  увијек је испред себе, иза себе и у себи имао Светог Саву”.

– Њему је Свети Сава водио и руке и мисли и срце и дјела. Све што је рађено, пошто је Владиславић био велики вјерник, све је било под благословом и промишљеношћу Светог Саве. Зато је и постигао такав успјех јер је био отворен за нова учења на свим просторима, а дјела су се видјела. Грофа Саву крстио је Свети Василије Острошки и био је предодређен за велика дјела, али сви смо ми рођењем за то предодређени, али не искористимо прилику. Он је себе видио у свјетском врху откако је проходао и написао прва слова на камену памтиши и урезао их у храст и липу. Планетарни је феномен, човјек који је дејловао на више поља и на сваком је постигао врхунске резултате – каже аутор.

Поему о грофу Сави Владиславићу Рагузинском, десној руци руског цара Петра Великог, човеку који је пре скоро 300 година постигао споразум између Русије и Кине о разграничењу и ”вечном миру” и подигао на граници град посвећен Светом Сави – Тројицкосавск, (данашњи Кјахти) град-постају војске и трговаца, и подигао Цркву Свете Тројице са параклисом Светом Сави, Хрњез је написао јер сматра да овај Србин није довољно познат у српском народу.

– Он је један од највећих људи које српски род има, после цара Душана, не рачунајући свете, не знам има ли значајније личности. Врхови се не упоређују и тешко је то чинити, али сигурно заслужује већу пажњу него што му је поклањамо и већу спознају о њему. Као и многи наши знани и незнани јунаци, сахрањен је у ладицама нашег заборава и морамо да га извучемо на свјетлост дана, да га освјетлимо, да причамо о њему јер наши старији су то прескочили, а ако ми не будемо причали о њему, онда дјеца неће знати ни да је постојао Сава Владиславић – упозорава Љумо.

Он је имао идеју да пише о више личности и био у дилеми кога да изабере, а онда је читао Дучића трећи пут и то је пресудило. Најпре је хтео да напише гусларску песму, али је видео да то неће тек тако моћи да прође.

– Савин живот је невјероватан, да је рођен у неком другом народу и земљи било би досад о њему снимљено 50 филмова, а не да се на кашичицу извлачи на свјетлост дана. Ја сам седам, осам година радио на овоме истраживању, читању књига и интернету, али је то само скидање прашине са Савиног живота. Ванвременска личност, највећи економски дипломата свијета и не само свога вријемена. Успоставио је трговинске односе Русије и Османског царства, Венеције и Русије да од три брода годишње између заплови више од 700 бродова у оба смјера, говорио је осам језика, раздвојио је српске књиге од грчких и бугарских у које су сврставане, Вивалди му је посветио оперу ”Истина у искушењу”, а у његовој палати компоновао ”Четири годишња доба” и сматрао га мостом између истока и запада. Сава је примјер да су Срби велики, али бројчано мали народ. Наша традиција је огромна златна шкриња препуна бисера ствараних хиљадама година скривених у души и свијести српског народа и он је оличење тога. Ми то треба да извлачимо и да причамо о томе, да покушамо да их слиједимо, бар мало да покушамо да се сјетимо да је неко од њих живио. Волео бих да Сава уђе у институције јер само тако може да се освјетли његово дјело – указује Миодраг.

А о Савиним делима не може се кратко писати јер их је толико учинио и сва су била велика. Када се руска војска на реци Прут нашла потпуно опкољена турском силом, а са њом и цар Петар Велики и његов двор, судбина Русије била је решена. Пољаци и шведски краљ Карло били су уверени да ће се отарасити моћног непријатеља, а Петар, свестан да спаса нема, наређује да се у зору покуша пробој на свим странама, али гроф Сава успева да одложи напад и да се споразуме са Турцима да у замену за злато и део територија допусте извлачење и трупа и двора. Основао је и обавештајну мрежу у Цариграду, а информације делио и са Млецима, Дубровчанима и француским двором пазећи да никада не буду на штету Срба. Свестан да се држава развија на култури у Русију је из Венеције слао најбоље архитекте, вајаре, музичаре да подучавају Русе, а са том је идејом позивао и Србе да дођу, стичу знање и враћају се у Србију да створе државу када стекну слободу. Из  Русије је у Сремске Карловце послао књиге и учитеље и утемељио прву гимназију на овим просторима.

Поема о грофу Сави нашла се и у монографији ”Гроф Сава Владиславић Рагузински” поводом 300 година од оснивања Тројицкосавска, јубилеја који ће током целе 2027. бити обележаван у Русији пошто ју је председник Путин прогласио годином од државног значаја, а Хрњез је члан комитета за обележавање годишњице.

Миодраг

Миодраг Хрњез Љумо рођен је 1962. у Бањи живи од 1997. године где је дошао на рехабилитацију после повреде задобијене у Отаџбинском рату, а Бања га је, како каже, убиједила да остане. Досад је објавио 15 књига, приредио четири изложбе уметничке фотографије, неколико изложби уља на платну и дубореза, на сцену је поставио 18 представа, бавио се глумом, сценариом и режијом. Од бање Кањиже до Ковиљаче возио је једном ногом бицикл са мањим прекидима, а, како наводи, први је човек који је најпре постао инвалид па падобранац.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

УРУЧЕН „ТРОНОШКИ РОДОСЛОВ“ – Признање за два писца

ПРЕДСТАВЉЕН ЦЕ-ДЕ МИЛУТИНА ЂУРИЧИЋА – Уз гусле опеван Момчило Гаврић