
ПОЧАСТ ”СИНУ ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ” – Морамо да се сећамо

Поводом 120. годишњице од рођења и 33 године од његове смрти код споменика Момчилу Гаврићу, најмлађем војнику у Првом светском рату, у ”Парку бреза”, данас су положени венци и одржан пригодан програм. Почаст су одали представници Владе Србије, Војске Србије, Града Лознице, Центра за културу ‘’Вук Караџић“, СУБНОР-а Лознице, Удружења за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. године, и Удружења за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. године ‘’Лознички одред’’, а потом се обратио Нинослав Јовановић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Јовановић је подсетио да је, пошто му је убијена породица, осмогодишњи Гаврић пронашао уточиште у војсци и постао најмлађи војник у историји ратовања, најмлађи подофицир кога планета памти.
– Најмлађи војник са осам година, потом подофицир са 10 година. Арчибалд Рајс је рекао да је, којим случајем, Момчило Гаврић француски војник, имао би на Јелисејским пољима споменик. Треба да радимо на томе да ово постане традиција, да ово убудуће буде државна церемонија, зато што Гаврић то заслужује, грађани Србије то заслужују. Култура сећања је нешто што, рекао бих, дефинише један народ. Ако не памтимо, ако се не сећамо, постоји опасност да нестанемо. Морамо да се сећамо, то ради Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, то ради Влада Србије, на томе инсистира и председник државе, и то је нешто што јесте важно. Он је нешто што дефинише не само овај град и овај крај, рекао бих, и нашу државу. Треба да се сећамо, треба да знамо за Момчила Гаврића, треба да изучавамо у нашим школама оно што је наша традиција, наша историја, оно што спада у културу сећања. Зато је важно да имамо данас овде оволико деце и грађана, и представнике града и Министарства одбране, и Владе Србије, и тако ће бити и убудуће – казао је Јовановић.

Лозница је завичај великана, град људи који су својим делима у великој мери задужили суграђане и генерације које долазе, а посебно место заузимају Вук Караџић, Анта Богићевић, Јован Цвијић, Мића Поповић, али некако посебну емоцију имамо према Момчилу Гаврићу, казао је помоћник градоначелника Милан Југовић.
– Окупили смо се да се још једном поклонимо војнику који је, можда, само по узрасту био мали, али војнику великог и храброг срца, великих дела, нашем Момчилу Гаврићу. Момчило је симбол страдања Србије. Момчило је симбол једне генерације која је прерано и присилно стасала, али је и симбол и поновног опоравка и подизања Србије из пепела. Из судбине нашег Момчила, као и судбине хиљада других, ми морамо извући поуке, јер они који су починили злочин над Момчиловом породицом тај злочин су поновили над српским народом и 1941. и 1995. и питање је да им се укаже прилика да ли би то опет учинили. Лозница се свом Момчилу, одужила, у Лозници има споменик, своју улицу, касарна славне српске војске носи његово име, а Град ће ове године направити још један искорак. Родна кућа Момчила Гаврића, која је обновљена, биће уврштена у туристичку понуду града. Извлачићемо поуке из прошлости, осветљавати те чињенице, јер само тако можемо градити лепшу будућност за наше потомке – казао је и поновио да је важно неговати културу сећања.